Katarakta je zamućenje sočiva vašeg oka, što rezultira promenama vašeg vida. Katarakta se može razviti na jednom oku ili na oba oka istovremeno.
Sočivo vašeg oka sastoji se od normalno bistrog tkiva koje fokusira svetlost na vašu mrežnicu, sloj nervnih ćelija koji oblaže zadnji zid unutrašnje strane oka. U vašoj mrežnjači, svetlost se pretvara u nervne signale koji prenose informacije vašem mozgu.
Iako se katarakta smatra poremećajem i uglavnom se može efikasno lečiti, ona je takođe čest, pa čak i normalan deo starenja. Do 80. godine, više od polovine svih ljudi u Sjedinjenim Državama razviće najmanje jednu kataraktu, prema „Nacionalnom institutu za oči“.
Iako je većina sive mrene povezana sa starenjem, postoje i određene vrste koje se mogu razviti:
- tokom detinjstva
- usled operacije
- traume
- upotrebe određenih lekova
- drugih zdravstvenih problema
Katarakta obično progresivno raste, uzrokujući oštećenje vida koje može ometati vaše svakodnevne aktivnosti. Važno je da razgovarate sa svojim lekarom o bilo kakvim promenama u vašem vidu i proverite koje opcije mogu biti dostupne za njihovo lečenje.
Pregled sadržaja:
Katarakta – kako se manifestuje i koji su znaci bolesti?
Najčešći početni simptom katarakte je mala površina zamagljenog vida. Vremenom će ovo područje zamućenog vida verovatno rasti kako vam se sočiva zamagljuju. Na kraju ćete možda steći osećaj da je vaš celokupan vid mutan i nejasan.
Zajedno sa vidom koji se postupno zamućuje, možda ćete doživeti i promene boja na sočivima koje vam „nijansiraju“ vid.
Ovaj efekat nijansiranja obično uključuje polaku promenu u žućkastu, a zatim moguće i smećkastu boju. U početku, ova promena može biti mala i neće ometati mnogo vašu percepciju boja ili vaše aktivnosti.
Ali na kraju, nijansiranje će vam otežati čitanje ili obavljanje drugih aktivnosti koje zahtevaju razlikovanje boja.
Sa nijansiranim vidom od katarakte, možda će biti posebno teško prepoznati nijanse plave i ljubičaste. Ove boje vam se mogu činiti tamnije nego što zapravo jesu, a možda i kao crne.
U ranijim fazama katarakte možda nećete imati ozbiljnijih simptoma ili poremećaja vida.
Takođe je moguće da određeni oblici katarakte u određenom periodu dovedu do poboljšanja vašeg vida izbliza. Možda ćete čak i na neko vreme moći da prestanete da koristite naočare za čitanje kada se to dogodi.
Ali na kraju će vam katarakta verovatno pogoršati vid, a poboljšanja vida izbliza ustupaće mesto rastućim poteškoćama vida na daljinu.
Dobro je zakazati očni pregled ako vremenom primetite bilo kakve promene u vidu. Ako iznenada razvijete promenu vida, odmah se obratite očnom lekaru (oftalmologu).
Uobičajeni simptomi katarakte
U zavisnosti od toga kako i gde vam se sočivo zamagljuje, raspon simptoma koji se javljaju kod katarakte može se veoma razlikovati.
Potencijalni simptomi katarakte uključuju:
- Zamagljen vid. Ovo je najčešći simptom katarakte, koji pogađa gotovo sve osobe sa tim stanjem. To se dešava kada sočivo više ne može oštro da fokusira svetlost na mrežnicu.
- Dvostruki vid. Ovaj simptom se može razviti kada obrazac zamućenja u sočivu razdvoji sliku na dva dela umesto da je čvrsto fokusira. Takođe se može manifestovati kao iskrivljena slika ili slika „duhova“ koja se manje jasno pojavljuje pored glavne slike predmeta ili osobe.
- Zakriveni vid. Možda ćete dobiti osećaj da predmete gledate kroz veo, sa manje ukupnog kontrasta u vidu.
- Osetljivost na odsjaj. Možda ćete primetiti da više ne možete tolerisati jaka svetla ili sunčevu svetlost kao nekada.
- Efekat „oreola“ oko svetla. Kada gledate jaka svetla ili osvetljene predmete okružene mrakom, primetićete značajno zamućivanje granica ili efekat „oreola“ oko predmeta ili izvora svetlosti.
- Pogoršani noćni vid. Biće vam biti teže da razlikujete objekte u prigušenom osvetljenju i možda će vam trebati više svetlosti za čitanje nego nekada.
- Izbledeli vid u boji. Možete imati osećaj da su boje manje žive ili su izbledele. Uz to što ćete primetiti žućkastu ili smećkastu nijansu vašeg vida.
- Povećana kratkovidnost. Možda će vam biti teže da vidite ili fokusirate udaljene predmete, što se može odraziti na česte promene naočara ili recepta.
Katarakta – uzroci i faktori rizika
Sočivo vašeg oka sastoji se uglavnom od proteina i vode. Sočivo se nalazi iza vaše zenice i irisa (crna i obojena područja oka), koje pokriva rožnjača (prozirni spoljni sloj oka).
Proteini u vašem sočivu su raspoređeni na način da sočivo ostane čisto. Ali zbog normalnih promena koje se dešavaju sa godinama, ovi proteini mogu početi da se skupljaju, što rezultira zamućenim vidnim područjima.
Vremenom se ove nakupine proteina mogu povećati, što utiče na veće vidno područje.
Brojni faktori mogu povećati rizik od razvoja katarakte, uključujući:
- Stariju životnu dob
- Porodična istorija katarakte
- Veća izloženost sunčevoj svetlosti
- Život na većoj nadmorskoj visini
- Dijabetes
- Visok krvni pritisak
- Istorija povreda oka, upale ili operacije
- Tretmani zračenja na gornjem delu tela
- Pušenje
- Alkohol
- Dugotrajna upotreba kortikosteroidnih lekova
Iako je većina sive mrene povezana sa starenjem, neki ljudi se rađaju s njom ili je razvijaju tokom detinjstva. To je poznato kao urođena katarakta.
Ponekad urođena katarakta ima genetske uzroke, ili je možda posledica traume ili infekcije u materici. Uslovi koji mogu da je izazovu uključuju:
- Miotonična distrofija, vrsta mišićne distrofije
- Galaktozemija, retki metabolički poremećaj
- Neurofibromatoza tipa 2, poremećaj kod kojeg tumori rastu na živcima
- Rubeola
- Toksoplazmoza, parazitska infekcija
- Citomegalovirus, virusna infekcija
- Sifilis
- Herpes simplex virus
Kongenitalna katarakta ne utiče uvek na vaš vid, ali ako ipak utiče, obično se leči operacijom ubrzo nakon što se postavi dijagnoza.
Simptomi po tipu katarakte
U zavisnosti od područja sočiva na koje utiče katarakta, simptomi se mogu razlikovati.
Vremenom, razlika između različitih vrsta katarakte može postati manje izražena kako vaša mrena raste i zahvata veće područje vašeg sočiva.
Evo šta možete očekivati od različitih vrsta katarakte.
Nuklearna katarakta. Katarakta koja utiče na centar sočiva. U početku može dovesti do toga da postanete kratkovidniji ili da poboljšate vid za čitanje.
Vremenom, ova vrsta katarakte postaje žuta i uzrokuje izraženo zamućenje u centru vašeg vida. Žuta nijansa može preći u braon.
Kortikalna katarakta. Katarakta koja utiče na ivice sočiva može u početku prouzrokovati bele ili svetle trake oko spoljne ivice sočiva. Ove pruge možda neće uticati na vaš vid dok ne narastu i ne prošire se do centra sočiva.
Stražnja subkapsularna katarakta. Katarakta koja utiče na zadnji deo sočiva i teži da stvori neprozirno područje na direktnom putu svetlosti.
Ova blokada može otežati čitanje, smanjiti vid pod jakim svetlom ili izazvati odsjaj ili oreol oko svetla noću.
Vaši simptomi mogu brže napredovati kod zadnje subkapsularne katarakte nego kod drugih vrsta.
Kada se obratiti lekaru?
Očnog lekara treba da posetite kad god primetite promene u vidu, ali posebno ako se čini da se ove promene brzo razvijaju ili ometaju vašu sposobnost da dovršite zadatke.
Ako ste stariji od 60 godina, bilo bi dobro da svake dve godine posećujete očnog lekara radi provere vida, čak i ako niste primetili nikakve promene.
