Kolera je crevna bakterijska infekcija koja se širi kontaminiranom vodom. Može izazvati ozbiljnu dijareju i dehidrataciju.
Savremene tehnologije za prečišćavanje kanalizacije i vode u osnovi su eliminisale koleru u većini industrijalizovanih zemalja. To stanje još uvek postoji u Africi, jugoistočnoj Aziji i delovima Kariba, posebno na Haitiju.
Kao što dokazuje izbijanje epidemije kolere na Haitiju 2010. godine. Neposredno nakon tamošnjeg razornog zemljotresa. Rizik od pojave kolere najveći je kada siromaštvo, rat ili prirodne katastrofe ostave ljude koji žive u prenatrpanim uslovima, bez pristupa čistoj vodi.
Nisu samo stanovnici ovih područja pogođeni tokom izbijanja. Posetioci takođe mogu da rizikuju da zaraze bolešću, upozoravaju Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Iako većina slučajeva nije ozbiljna i može se lečiti, oni koji ne dobiju odgovarajuću negu izloženi su visokom riziku od smrti.
Pregled sadržaja:
Kolera – znaci i simptomi
Koleru uzrokuju bakterije Vibrio cholerae. Mnogo zaraženih ne razvija nikakve simptome, a među većinom onih koji ih imaju, simptomi su blagi do umereni, primećuje „Svetska zdravstvena organizacija“ (SZO).
Otprilike 1 od 10 ljudi bolesnih od kolere razviće ozbiljne simptome. Kod onih koji imaju ove simptome, smrt može nastupiti u roku od nekoliko sati ako ne dobiju efikasan tretman.
Prema SZO, potrebno je između 12 sati i pet dana da se inkubira u telu pre nego što izazove simptome.
Najčešće se simptomi pojave u roku od dva do tri dana nakon izlaganja bakterijama.
Simptomi infekcije kolerom uključuju:
- Proliv
- Mučninu i povraćanje
- Pospanost ili letargiju
- Dehidrataciju
- Grčeve u mišićima
- Ubrzan puls
- Neravnotežu elektrolita
- Prekomernu žeđ
- Mali izlazak urina
- Suvu koža
- Suvu sluznicu (poput nosa ili kapaka)
- Suva usta
Dijareja izazvana kolerom obično počinje iznenada i može brzo da izazove opasne nivoe dehidracije. Dijareju povezanu sa kolerom teško je razlikovati od dijareje izazvane drugim bolestima, ali kod kolere vaša dijareja može imati bledi mlečni izgled.
Mučnina i povraćanje su česti u ranim fazama kolere i mogu trajati satima.
Jaka dijareja i povraćanje izazvano kolerom mogu dovesti do dehidratacije, obično u roku od nekoliko sati od prvog pojavljivanja simptoma. U težim slučajevima, dehidracija od kolere može dovesti do gubitka telesne težine od 10 procenata ili više.
Oni koji dožive dehidraciju od kolere obično imaju simptome kao što su:
- Razdražljivost
- Umor
- Upale oči
- Suva usta
- Ekstremna žeđ
- Suva i smežurana koža
- Nedostatak mokrenja
- Smanjeni krvni pritisak
- Nepravilan rad srca
Pored toga, dehidracija povezana sa kolerom može prouzrokovati neravnotežu elektrolita ili brz gubitak vitalnih minerala u krvi. Ljudi sa poremećajem ravnoteže elektrolita mogu doživeti grčeve u mišićima zbog smanjenog nivoa natrijuma, hlorida i kalijuma u krvi, zajedno sa hipovolemijskim šokom izazvanim opasnim padovima krvnog pritiska i protoka kiseonika.
Ako se ne leči, šok praćen neravnotežom elektrolita može dovesti do smrti.
Ostale komplikacije mogu biti nizak nivo šećera u krvi i otkazivanje bubrega.
Kolera – uzroci i faktori rizika
Kolera je uzrokovana bakterijskom infekcijom. Postoje dva serotipa ili soja Vibrio kolere koji uzrokuju izbijanje kolere: O1 i O139. Od njih je O1 češći.
Ako ste bili izloženi ovim bakterijama, O1 i O139 oslobađaju toksinu kolere u vaš krvotok. To zauzvrat dovodi do toga da ćelije koje oblažu vaše crevo ispuštaju povećane količine vode, što može dovesti do dehidracije.
Pijenje zagađene vode ili konzumiranje zagađene hrane najčešći je način na koji možete biti izloženi bakterijama O1 ili O139.
Prema SZO, bakterije O1 i O139 najčešće su na mestima sa lošim kvalitetom vode i lošim higijenskim navikama. Pored toga, iako pored ljudi ne postoje druge životinje u kojima se bakterije mogu razmnožavati i širiti, kolebri Vibrio se često prikače za školjke rakova, škampa i drugih školjki. Kao rezultat, sirove i nedovoljno kuvane školjke izvor su zaraze kolerom u Sjedinjenim Državama.
Sirovo voće i povrće je takođe čest izvor kolere u oblastima u kojima se nalazi bolest, jer se usevi mogu tretirati zagađenom vodom ili đubrivima za stajsko đubrivo. Slično tome, u regionima gde je kolera česta, zrna poput pirinča koja su kontaminirana nakon kuvanja i drže se na sobnoj temperaturi nekoliko sati takođe mogu sadržati bakterije kolere.
Svi su u riziku od kolere (mada novorođenčad mogu dobiti imunitet od dojilje koja je prethodno imala infekciju)
Istraživanja sugerišu da sledeći faktori mogu povećati rizik:
- Loši sanitarni uslovi
- Manjak želudačne kiseline
- Nulta krvna grupa
- Izlaganje domaćinstva
Generalno, kolera je česta u područjima u kojima je teško održavati sigurno snabdevanje vodom za piće, uključujući:
- Izbegličke kampove
- Siromašne zemlje
- Područja pogođena glađu, ratom ili prirodnim katastrofama
Iako bakterije koje uzrokuju infekciju ne opstaju u želudačnoj kiselini, predstavljaju rizik za ljude sa nižim nivoom želudačne kiseline. Tu spadaju deca, starije odrasle osobe i ljudi koji uzimaju antacide, blokatore H2 ili inhibitore protonske pumpe.
Pored toga, istraživanja pokazuju da ljudi sa nultom krvnom grupom imaju dvostruko veću verovatnoću da razviju koleru u poređenju sa ljudima sa drugim krvnim grupama – mada je nejasno zašto.
Kolera se takođe vrlo lako širi. Osoba zaražena bakterijama može izazvati milionski rast broja Vibrio cholerae u životnoj sredini kroz jednu epizodu dijareje, prema „Nacionalnom institutu za alergiju i zarazne bolesti“. Pored toga, jer ljudi sa kolerom izlučuju bakterije u stolici 7 do 14 dana. Oni mogu zaraziti svakoga ko dođe u kontakt sa njihovim fecesom ili vodom koja je njime zagađena. Kao rezultat, imate povećan rizik od infekcije ako živite sa nekim ko ima koleru.
