Kronova bolest je hronični digestivni poremećaj koji uzrokuje upale i oštećenja u digestivnom traktu.
Bolest pripada grupi stanja koja se zovu zapaljenske bolesti creva.
Kronova bolest najčešće pogađa kraj tankog creva i početak debelog creva, ali upala se može javiti bilo gde u digestivnom traktu, prema američkom „Nacionalnom institutu za dijabetes i digestivne i bubrežne bolesti.“
Ne postoji lek za Kronovu bolest, ali postoji mnogo tretmana koji pomažu u upravljanju njenim simptomima.
Većina ljudi sa Kronovom bolešću prolazi kroz periode remisije u kojima nemaju simptome i faze tokom kojih se ti simptomi pogoršavaju.
Pregled sadržaja:
- Vrste Kronove bolesti
- Kronova bolest – znaci i simptomi
- Uzroci i faktori rizika od Kronove bolesti
- Kako se dijagnostikuje Kronova bolest?
- Trajanje rasplamsavanja Kronove bolesti
- Kronova bolest – Opcije lečenja i lekova
- Kako vaša ishrana može uticati na Kronovu bolest?
- Kronova bolest i moguće komplikacije
- Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima Kronovu bolest?
- Srodne bolesti i uzroci Kronove bolesti
- Kronova bolest i COVID-19
Vrste Kronove bolesti
Postoji nekoliko različitih vrsta Kronove bolesti, kategorisanih prema području pogođenog dela digestivnog trakta.
- Ileokolitis. Ovo je najčešći oblik Kronove bolesti, prema „Crohn’s & Colitis Foundation“. Utiče na kraj tankog creva (ileuma), kao i na debelo crevo.
- Ileitis. Ovaj oblik Kronove bolesti pogađa samo ileum.
- Kronov kolitis. Takođe poznat kao granulomatozni kolitis, ovaj oblik bolesti pogađa samo debelo crevo.
- Gastroduodenalna Kronova bolest. Ovaj oblik bolesti utiče i na stomak i na početak dvanestopalačnog creva (duodenuma).
- Jejunoileitis. Ovaj oblik Kronove bolesti uključuje upale u gornjoj polovini tankog creva (jejunum).
Kronova bolest – znaci i simptomi
Ljudi ne doživljavaju Kronovu bolest na potpuno isti način.
Vaši simptomi će zavisiti od toga koja područja creva su pogođena, kao i od toga koliko je vaša bolest uznapredovala i koliko dobro funkcionišu vaši tretmani.
Većina ljudi sa Kronovom bolešću doživljava upale i u tankom i u debelom crevu, što često uzrokuje dijareju i bolove u stomaku ili grčeve.
Ostali česti probavni simptomi uključuju:
- rektalno krvarenje
- mučninu
- gubitak apetita
- hitnu potrebu za defekacijom
- zatvor
Kronova bolest takođe može da izazove: gubitak težine, umor i simptome izvan digestivnog sistema, poput:
- bolova u zglobovima
- crvenila ili svrbež očiju
- upale ili kvrgave kože.
Uzroci i faktori rizika od Kronove bolesti
Tačni uzroci Kronove bolesti nisu poznati.
Uzrok može biti autoimuna reakcija. Postoje neki dokazi da imuni sistem greškom napada zdrave bakterije koje prirodno rastu u ljudskim crevima.
Stručnjaci veruju da kombinacija genetskih faktora i faktora okoline doprinosi riziku od bolesti.
Neki faktori rizika za Kronovu bolest uključuju:
- Genetiku. Iako se ne može reći da nijedan gen ne izaziva Kronovu bolest, naučnici su identifikovali više od 100 gena koji mogu povećati rizik od bolesti.
- Porodičnu istoriju bolesti. Čini se da Kronova bolest postoji u porodicama. Otprilike 5 do 20 procenata ljudi sa Kronovom bolešću ima roditelja, brata ili sestru sa njiom. Ako jedan od vaših roditelja ima Kronovu bolest, rizik od njenog razvoja je oko 7 do 9 procenata. Ali ako oba roditelja imaju bolest, vaš rizik je mnogo veći – oko 35 procenata.
- Gde živite. Kronova bolest je češća u razvijenim zemljama nego u zemljama u razvoju. Takođe je češća u urbanim nego u ruralnim područjima.
- Pušenje. Ljudi koji puše cigarete imaju otprilike dvostruko veću verovatnoću od nepušača da razviju Kronovu bolest.
- Određene lekove. Uzimanje antibiotika, pilula za kontrolu rađanja ili nesteroidnih antiinflamatornih lekova – poput aspirina, ibuprofena (Advil, Motrin) ili naproksena (Aleve) – može malo povećati rizik od razvoja Kronove bolesti.
Kako se dijagnostikuje Kronova bolest?
Prvi korak u dijagnozi Kronove bolesti je kompletna medicinska istorija, fizički pregled i niz testova za dijagnozu Kronove bolesti i isključenje drugih stanja koja mogu izazvati slične simptome.
Tu spadaju:
- sindrom iritabilnog creva (IBS)
- netolerancija na laktozu
- ulcerozni kolitis
Tokom fizičkog pregleda, lekar će proveriti da li imate nadimanje, otok i bolna ili nežna mesta na stomaku.
Dodatni testovi su često potrebni za dijagnozu Kronove bolesti i mogu da uključuju:
- testove krvi
- testove stolice
- kolonoskopiju
- endoskopiju gornjeg GI (gastrointestinalnog trakta),
- testove slike poput rendgenskih zraka i CT (kompjuterizovana tomografija) skeniranja
Trajanje rasplamsavanja Kronove bolesti
Period u kojem su Kronovi simptomi jaki naziva se bljesak. Dužina bljeska varira od osobe do osobe, ali uglavnom može trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci.
Ako se bakterija ne leči, to može prouzrokovati trajne komplikacije i trajnu štetu, pa je važno da sa svojim lekarom radite na planu lečenja.
Za pojedinca period bez simptoma naziva se remisija, koja može trajati nekoliko dana, nedelja, pa čak i godina.
Cilj lečenja Kronove bolesti je postizanje i održavanje remisije.
Kronova bolest – Opcije lečenja i lekova
Lečenje Kronove bolesti obično uključuje niz različitih lekova.
Neki od ovih lekova su namenjeni sprečavanju pojave bolesti. Perioda u kojima se simptomi vraćaju ili pogoršavaju. Drugima se propisuje smanjenje upale i lečenje simptoma kada dođe do izbijanja.
Takođe vam mogu biti propisani antibiotici za lečenje simptoma ili komplikacija usled bakterijske infekcije.
Za većinu ljudi sa Kronovom bolešću doći će vreme kada sami lekovi neće biti dovoljni i biće potrebna operacija.
Hirurški tretmani mogu uključivati uklanjanje bolesnog dela creva, otvaranje suženog ili blokiranog područja ili čak uklanjanje celog debelog creva.
Većina hirurških tretmana omogućava ljudima da nekoliko godina da žive bez simptoma bolesti.
Alternativne terapije takođe mogu pomoći u smanjenju simptoma i održavanju remisije. Istraživanja pokazuju da suplementi poput probiotika mogu smanjiti trajanje određenih simptoma.
Kako vaša ishrana može uticati na Kronovu bolest?
Ne postoji jedinstvena ishrana koja pomaže svim ljudima sa Kronovom bolešću.
Možda ćete otkriti da vršenje određenih promena u ishrani pomaže u smanjenju neudobnih simptoma, kao što su: nadimanje, gasovi i dijareja.
Hrana koja obično pokreće simptome uključuje:
- određena cela zrna
- orašaste plodove i seme
- sirovo voće i povrće
- začinjenu i masnu hranu
- mlečne proizvode
- kofeinska ili alkoholna pića
Ako iskusite neuhranjenost zbog Kronove bolesti, možda ćete se takođe morati usredsrediti na unošenje dovoljne količine hranljivih sastojaka u ishrani.
Kada su vaši simptomi najgori, često je korisno da se fokusirate na konzumiranje meke hrane.
Kronova bolest i moguće komplikacije
Stalno zapaljenje i povreda zida creva koje definišu Kronovu bolest mogu dovesti do brojnih komplikacija.
Većina ovih komplikacija utiče na probavni sistem, ali neke se mogu dogoditi i u drugim delovima tela.
Jedna od čestih komplikacija u varenju je blokada creva, koja se dešava kada zapaljenje prouzrokuje nakupljanje ožiljnog tkiva i sužavanje dela creva.
Druge probavne komplikacije mogu uključivati:
- analnu fisuru
- infektivne džepove
- neuhranjenost
- pa čak i rak debelog creva
Ljudi sa Kronovom bolešću imaju povišen rizik od određenih blagih problema sa jetrom, uključujući:
- masnu jetru,
- hepatitis i primarni sklerozirajući holangitis (PSC), stanje koje karakteriše upala sistema jetre u žučnim kanalima.
Ređe, Kronova bolest može da izazove komplikacije u drugim delovima tela, kao što su problemi sa:
- ustima
- zglobovima
- kožom
- očima
Takođe može stvoriti probleme tokom trudnoće.
Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima Kronovu bolest?
Prema podacima „Crohn & Colitis Foundation“, oko 780 000 ljudi u Sjedinjenim Državama ima Kronovu bolest.
Studije pokazuju da je stanje postalo češće u Sjedinjenim Državama i određenim drugim zemljama iz razloga koji nisu u potpunosti razumljivi.
Kronova bolest se najčešće dijagnostikuje kod ljudi između 15 i 35 godina, ali se može dijagnozirati u bilo kojoj dobi.
Jednako je verovatno da će biti pogođeni i muškarci i žene.
Verovatnije je da će bolest pogoditi ljude evropskog porekla, a posebno one jevrejskog porekla nego ljude druge rase ili nacionalnosti.
Srodne bolesti i uzroci Kronove bolesti
Kron je oblik iritabilnog creva, termin koji se koristi za opisivanje poremećaja koji uključuju hronično zapaljenje digestivnog trakta. Druga glavna vrsta IBD je ulcerozni kolitis, stanje koje karakterišu hronična upala i čirevi na sluznici debelog creva i rektuma.
Takođe je važno ne mešati bolest iritabilnog creva poput Kronovog ili ulceroznog kolitisa sa sindromom iritabilnog creva (IBS). Ova dva stanja zvuče slično i čak imaju iste simptome, ali se veoma razlikuju.
Iako naučnici rade na tome da bolje razumeju tačan uzrok IBD-a, uglavnom se veruje da telo normalnim bakterijama u crevima predstavlja neprijatelja. Kao rezultat prirodne odbrane tela, ovo uzrokuje hronično zapaljenje digestivnog trakta. Suprotno tome, kod IBS-a nema fizičkih promena u digestivnom sistemu.
Kronova bolest i COVID-19
Pandemija Korona virusa primorala je sve da preduzmu dodatne mere predostrožnosti kada je reč o zdravlju i bezbednosti. Ovo se posebno odnosi na osobe sa ugroženim imunološkim sistemom. Iako istraživanja pokazuju da ljudi koji žive sa Kronovom bolešću nisu više podložni zarazi virusom od opšte populacije, organizacije, uključujući „Američki koledž za gastroenterologiju“ i „Crohn’s and Colitis Foundation“, izdale su niz novih smernica koje pomažu u ograničavanju širenja zaraze.
