Leukemija – Maligna bolest koštane srži i limfnih čvorova

Leukemija je vrsta raka koji pogađa krvne ćelije i koštanu srž, meko sunđerasto tkivo unutar kostiju gde se stvaraju krvne ćelije. Može se reći i da je leukemija maligna bolest koštane srži i limfnih čvorova.

Postoji nekoliko oblika bolesti. Neki su češći kod odraslih, dok drugi više utiču na decu.

Vaš izgledi za izlečenje će zavisiti od vrste krvnih zrnaca u kojoj je rak započeo i da li imate akutnu ili hroničnu leukemiju.

Kako se javlja leukemija?

Leukemiju karakteriše povećano stvaranje nefunkcionalnih belih krvnih ćelija (limfocita). Limfociti su jedna vrsta belih krvnih zrnaca koja ima ulogu u borbi organizma protiv infekcije. Vremenom te ćelije istiskuju zdrave krvne ćelije. Brzina kojom leukemija napreduje zavisi od vrste bolesti koju imate.

Krvne ćelije koje cirkulišu u vašem telu

Vaša krv sadrži tri ključna tipa ćelija:

• Bela krvna zrnca – leukociti

Leukociti ili bela krvna zrnca pomažu vašem telu da se bori protiv infekcija, zapaljenskih bolesti, leukemije, malignih bolesti… Određena fiziološka stanja, poput: trudnoće, fizičkog napora, stresa ili preobilnih obroka dovode do blagog porasta broja leukocita. Smanjen broj leukocita je karakterističan kod terapije citostaticima, virusnih infekcija i nekih genetskih bolesti.

• Crvena krvna zrnca – eritrociti

Eritrociti ili crvena krvna zrnca nastaju u vašoj koštanoj srži i pomažu u prenosu kiseonika iz pluća do tkiva i ugljen-dioksida u obrnutom smeru. Obično žive oko 100-120 dana pre nego što umru. To je najbrojnija vrsta ćelija u telu.

• Trombociti

Trombociti su male krvne ćelije koje nastaju u koštanoj srži i pomažu u zgrušavanju krvi (putem stvaranja trombocitnog čepa i koagulacije krvi). Suština koagulacije krvi je aktiviranje proteina fibrina koji se povezuje u polimere gradeći mrežu u koju se hvataju krvne ćelije: eritrociti, leukociti i trombociti.

Kada imate leukemiju,vaše telo stvara mnogo abnormalnih krvnih zrnaca (obično leukocita). Vremenom, nema dovoljno zdravih leukocita da se bore protiv infekcije, eritrocita za prenos kiseonika ili trombocita koji pomažu u zgrušavanju krvi.

Koji sve oblici leukemije postoje?

Leukemija se klasifikuje prema tome koliko brzo napreduje i vrsti belih krvnih zrnaca iz kojih je rak nastao.

Postoje dve glavne kategorije leukemije:

• Akutna limfoblastična leukemija (ALL)

Glavna karakteristika je nenormalno razmnožavanje neke od ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanjem broja leukocita u perifernoj krvi i povećanjem mase leukocita u organizmu.

Ova vrsta raka se brzo pogoršava. Obično zahteva agresivan tretman.

Nažalost, ovo je najčešća vrsta raka kod dece i mladih do 19 godina, mada pogađa i odrasle.

• Hronična limfocitna leukemija (HLL)

Karakteriše je povećano stvaranje nefunkcionalnih belih krvnih čelija – limfocita.

Hronična leukemija se postepeno pogoršava tokom vremena. Uključuje zrelije krvne ćelije koje sporije rastu. Polako rastuće HLL ćelije obično ne blokiraju proizvodnju normalnih ćelija u mozgu. Zato rane faze hronične limfocitne leukemije često nisu tako teške kao rane faze akutne limfoblastične leukemije.

Neki ljudi sa hroničnom leukemijom nemaju simptome godinama, a nekima nikada nije potrebno lečenje. Najčešće se javlja kod ljudi koji imaju vieše od 55 godina.

Leukemija je dalje klasifikovana prema vrsti leukocita koji izazivaju ćelije raka. I ovde postoje dve glavne kategorije:

• Limfocitna leukemija

Limfocitna leukemija utiče na limfoidne ćelije (limfocite), koje su vrsta belih krvnih zrnaca. T ćelije i B ćelije čine većinu normalnih limfocita koji vas štite od infekcije, a limfocitna leukemija može biti ili T ili B ćelijska leukemija. Tip ćelije diktira terapiju.

• Mijeloidna leukemija

Mijeloidna leukemija utiče na mijeloidne ćelije, koje sazrevaju u bela krvna zrnca.

Nekoliko faktora je dovedeno u vezu sa ovim oblikom leukemije poput: mijelodisplastičnog sindroma, aplastične anemije, policitemije, mijelofibroze, Fankoni anemije, ali i Daunovog sindroma, neurofibromatoze… Takođe, ustanovljena je veza izmedju dejstva zračenja i ovog oblika leukemije, pušenja i izloženosti određenim toksinima.  

Glavne vrste leukemije

Postoje četiri glavna tipa leukemije, koje su grupisane na osnovu toga na koje krvne ćelije utiču i da li su akutne ili hronične:

• Akutna limfocitna leukemija (ALL)
• Akutna mijelogena leukemija (AML)
• Hronična limfocitna leukemija (HLL ili CLL)
• Hronična mijelogena leukemija (HML)

Postoje i ređi oblici leukemije (kao što je leukemija dlakavih ćelija) i preleukemijske bolesti (kao što su mijelodisplastični sindromi i

mijeloproliferativni poremećaji). Podskup preleukemijskih poremećaja napreduje u AML.

Leukemija i određivanje stadijuma bolesti

Određivanje stadijuma raka je način na koji lekari mogu da identifikuju stepen bolesti. Većina karcinoma je određena veličinom i širenjem tumora. Pošto se leukemija javlja u krvnim ćelijama, stvari kod određivanja stadijuma su malo drugačije.

U kome je stadijumu bolest zavisi od tipa koji imate, ali lekari često uzimaju u obzir sledeće faktore kada određuju stadijum i postavljaju dijagnozu:

• Vaš broj belih krvnih zrnaca ili trombocita
• Godine
• Da li imate oštećenje kostiju
• Da li imate uvećanu slezinu ili jetru
• Da li imate hromozomske mutacije ili abnormalnosti
• Da li ste u prošlosti išli na hemoterapiju

Pronalaženje adekvatnog doktora za lečenje leukemije

Ukoliko vam je dijagnostikovana leukemija, moraćete da potražite specijalistu.

Hematolog ili onkolog je lekar koji leči leukemiju. Bebama, deci i adolescentima sa leukemijom na raspolaganju su i pedijatrijski hematolozi-onkolozi.

Specijalistu ćete pronaći tako što ćete dobiti uput i preporuku od svog lekara opšte prakse.

Najčešće postavljena pitanja vezana za odabir lekara su:

• Da li ću zbog Korone dobiti terapiju na vreme?
• Da li je lekar član nekog stručnog udruženja?
• Koliko iskustva lekar ima u lečenju vaše vrste leukemije?
• Koliko će trajati čekanje na termine?
• Kakav je sistem podrške? Da li će medicinske sestre i drugo osoblje biti dostupni da vam pomognu (nažalost u Srbiji se ne nadajte previše)?
• Koji je najbolji način da se obratite lekaru?
• Da li će osiguravajuće društvo pokriti cenu lečenja i lekova?
• Da li ću naći lekove?

Prognoza za izlečenje od leukemije

Prema američkom „Nacionalnom institutu za rak“, očekuje se da će oko 60.500 ljudi dobiti dijagnozu leukemije u 2022 u SAD.

„Društvo za leukemiju i limfom“ procenjuje da 363.794 ljudi u Sjedinjenim Državama živi sa nekim oblikom leukemije.

Oko 1,5 odsto muškaraca i žena će imati dijagnozu leukemije u nekom trenutku tokom svog života.

Od 1960. godine, petogodišnja ukupna stopa preživljavanja za osobe sa akutnom leukemijom se više nego učetvorostručila. Između 1960. i 1963. petogodišnja stopa preživljavanja bila je samo 14 procenata. Od 2006. do 2012. taj broj je porastao na 62,7 odsto.

Važno je napomenuti da će vaša konkretna prognoza zavisiti od vrste leukemije koju imate i koliko je agresivna. Neki oblici bolesti imaju bolji izgled za izlečenje od drugih.

Ko najčešće ima leukemiju?

Leukemija se češće javlja kod odraslih starijih od 55 godina. Ali to je takođe najčešći rak kod dece mlađe od 19 godina. Akutna limfoblastična leukemija (ALL) je najčešći tip raka u detinjstvu. Obično pogađa decu uzrasta od 3 do 5 godina. Dečacima se nešto češće dijagnostikuje ALL nego devojčicama.

Sa izuzetkom ALL-a, rizik za većinu tipova leukemije se obično povećava sa godinama. Muškarci imaju veću verovatnoću od žena da razviju HML, HLL i AML.

Uzroci i faktori rizika od leukemije

Tačan uzrok leukemije nije poznat, ali određeni faktori rizika mogu povećati vaše šanse za dobijanje leukemije.

Deca sa Daunovim sindromom imaju do 20 puta veću verovatnoću da će razviti ALL. Druga nasledna stanja, poremećaji krvi, pa čak i neki uobičajeni virusi, mogu povećati rizik od leukemije.

Životna sredina predstavlja još jedan verovatan faktor uticaja. Izloženost zračenju, hemikalijama, pesticidima i dimu cigareta povezana je sa određenim vrstama leukemije. Lečenje lekovima za hemoterapiju takođe može povećati vašu verovatnoću da dobijete leukemiju..

Iako ne postoji način da se potpunosti izbegne leukemija, eliminisanjem faktora rizika koji se mogu sprečiti može vam pomoći da smanjite šanse za razvoj bolesti.

Leukemija simptomi

Znaci i simptomi variraju u zavisnosti od vrste leukemije koju imate. Neki ljudi sa hroničnom leukemijom neko vreme nemaju simptome, dok oni sa akutnim oblicima bolesti obično primećuju probleme mnogo ranije. Leukemiju je ponekad teško uočiti jer su znaci nejasni i nisu specifični.

Mnogi od opštih simptoma koje ljudi sa leukemijom doživljavaju preklapaju se sa simptomima uobičajenih bolesti.

To su najčešće:

• Groznica
• Noćno znojenje
• Neobjašnjivi gubitak težine
• Umor
• Gubitak apetita

Ako rak utiče na broj krvnih zrnaca i metastazira na druge delove tela ili se nakuplja u jetri ili slezini, možda ćete imati i druge zdravstvene probleme.

Obratite se svom lekaru ako imate bilo kakve tegobe koje su neuobičajene, teške ili ne nestaju. Vaš lekar vam može pomoći da otkrijete šta nije u redu i utvrdite da li su vaši simptomi uzrokovani leukemijom.

Lečenje leukemije

Opcije lečenja variraju i zavise od vrste leukemije koju imate, vaših godina, zdravstvenog stanja i koliko je rak uznapredovao.

Uobičajeni pristupi uključuju sledeće tretmane:

• Hemoterapija
• Zračenje
• Ciljano lečenje
• Biološke terapije
• Transplantacija matičnih ćelija
• U nekim slučajevima, lekari će preporučiti pristup „gledaj i čekaj“ dok rak ne poraste više.

Alternativne terapije mogu vam pomoći da se nosite sa neželjenim efektima jakih tretmana. Klinička ispitivanja su takođe opcija ako želite da isprobate eksperimentalnu terapiju koja nije dostupna kao primarna opcija.

Izbor režima lečenja nije uvek lak. Zato je važno da radite sa lekarom kome verujete.

U nastavku sledi kratka retrospektiva vrsta lekemije, kao i načina na koji se najčešće leče.

Hronična limfocitna leukemija (HLL): sporo rastući rak

Od svih leukemija dijagnostikovanih u odraslom dobu, CLL je najčešći i pogađa stotine hiljada ljudi širom sveta. Ovaj oblik leukemije se retko javlja kod dece, a najčešće se dijagnostikuje kod starijih odraslih osoba (prosečna starost pacjenata sa ovom dijagnozom je 65 godina).

Sporo rastući oblik CLL može ostati stabilan godinama i ne zahteva lečenje. Međutim, postoji brže rastući oblik CLL-a koji blokira normalnu proizvodnju krvnih ćelija i zahteva lečenje.

Za borbu protiv CLL-a koriste se različiti tretmani, u zavisnosti od tempa kojim napreduje. Oni se kreću od hemoterapije i imunoterapije do pristupa gledaj i čekaj.

Akutna mijeloidna leukemija (AML): uobičajeni oblik leukemije

Akutna mijeloidna leukemija se rapidno razvija. Nezrele mijeloidne ćelije se neprestano dele u koštanoj srži ili nekom drugom tkivu i mogu da zamene koštanu srž sa nezrelim, nefunkcionalnim leukocitima.

Akutna mijeloidna leukemija je brzorastući rak koji počinje u koštanoj srži (sunđerastom tkivu unutar određenih kostiju). Utiče na mijeloidne ćelije u koštanoj srži, koje normalno stvaraju crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i trombocite.

Tipični simptomi bolesti su:

• umor
• slabost
• anemija
• pad imuniteta
• bleda koža
• kratak dah i nedostatak vazduha
• modrice

Tretmani se kreću od hemoterapije i transplantacije matičnih ćelija do ciljanih terapija.

Leukemija dlakavih ćelija: rak koji se lako leči

Ovaj redak oblik leukemije čini 1 do 2 procenta svih slučajeva leukemije kod odraslih. Kao i druge leukemije, počinje u koštanoj srži, gde se stvaraju krvna zrnca. Utiče na B ćelije (koji se nazivaju i limfociti), vrstu ćelije koja, kada je normalna, pomaže telu da se bori protiv infekcije. Kada su kancerogene, ove B ćelije razvijaju karakterističan dlakav izgled. Iako je ovaj oblik leukemije neizlečiv, veoma je lak za lečenje. Nekim pacijentima čak nije ni potrebna terapija.

Leukemija se ne završava kada se pobedi bolest

Za mnoge preživele od leukemije, borba nije gotova kada se lečenje završi.

Odrasli i deca sa ovim rakom često se suočavaju sa fizičkim i psihičkim problemima mesecima ili čak godinama nakon odlaska u remisiju.

Vaš rizik od razvoja dugoročnih efekata lečenja zavisi od vrste terapije koju ste primili, starosti, opšteg zdravlja, pola i trajanja lečenja.

Redovni kontrolni pregledi kod vašeg lekara opšte prakse i onkologa su od vitalnog značaja za uočavanje bilo kakvih problema koji bi mogli postati ozbiljni.

Briga o sebi, pronalaženje dobrog sistema podrške i korišćenje dostupnih resursa takođe vam mogu pomoći da optimizujete svoj svakodnevni život kao neko ko je preživeo ovu opasnu bolest.

Ukoliko imate vremena i strpljenja, bilo bi lepo da svoja iskustva tokom lečenja podelite i sa drugim ljudima. Podrška, reči nade, ohrabrenja i dobronamerni saveti su uvek dobrodošli.

Da bi završili u pozitivnom tonu, ostaje nam još da se nadamo da će napredak medicine omogućiti sve veće i veće stope izlečenja i da će leukemija postati bolest koju je moguće izlečiti u najvećem broju slučajeva.

• Karcinomi – Genetski faktor, kako se šire, vrste karcinoma
• Vitamin B12
• Karcinom – znaci i simptomi
• Hrana koja je dobra u borbi protiv raka
• Gluten