Miokarditis – Zapaljenje srčanog mišića

Miokarditis je zapaljenje miokarda, mišićnog sloja srčanog zida.

Zid srca se sastoji od tri sloja:

• Endokardijuma (unutrašnji sloj srčanog zida koji oblaže zidove srčanih šupljina).
• Miokarda (ili srčanog mišića koji se sastoji se od posebno građenih poprečno-prugastih mišićnih vlakana, koja su deblja u području komora, a tanja u području pretkomora )
• Epikarda (zaštitni spoljni sloj zida srčanog mišića. Ujedno je i unutrašnji sloj perikarda. Ima zaštitnu funkciju. Epikard proizvodi perikardijalnu tečnost koja olakšava kretanje srca u srčanoj kesi.

Miokarditis može uticati na srčani mišić i električni sistem, smanjujući sposobnost srca da pravilno pumpa, što ume da dovede do brojnih komplikacija.

Miokarditis simptomi

Blagi slučajevi miokarditisa mogu proći neopaženo i ponekada se ne manifestuju nikakvi simptomi.

Kod težih slučajeva, simptomi mogu varirati, u zavisnosti od toga šta uzrokuje dato stanje.

Najčešći simptomi miokarditisa su:

• Groznica i drhtavica
• Umor
• Glavobolja
• Bolovi u mišićima
• Bol u zglobovima
• Upaljeno grlo
• Dijareja
• Bol u grudima
• Kašalj
• Kratak dah
• Brzi ili abnormalni srčani ritmovi
• Ubrzano disanje
• Otečeni gležnjevi i stopala

Uzroci i faktori rizika od miokarditisa

Kod mnogih slučajeva nikada nije utvrđen nikakav specifičan uzrok miokarditisa.

Dok se kod pojedinih slučajeva uzrok može identifikovati.

Neki poznati uzroci miokarditisa su:

• Virusi, uključujući i one koji izazivaju bolesti poput: gripa, prehlade, rubeole, gastroenteritisa, mononukleoze, HIV-a i AIDS-a
• Bakterije, uključujući one koje izazivaju: strep grlo, stafilokokne infekcije, difteriju i lajmsku bolest
• Paraziti, kao što su toksoplazma i Trypanosoma cruzi, koje prenose insekti i mogu izazvati Šagasovu bolest
• Gljivice, kao što su gljivične infekcije i plesni
• Lekovi, uključujući antibiotike (kao što su penicilin, sulfa lekovi i azitromicin); diuretici (kao što su furosemid i hidrohlorotiazid); lekovi za epilepsiju i kokain
• Autoimuni poremećaji kao što su: lupus, Kronova bolest, reumatoidni artritis i celijakija
• Izloženost određenim toksičnim supstancama kao što su: arsen, zračenje ili ugljen monoksid

Iako svako može da dobije miokarditis, u većem ste riziku ako:

• Imate slab ili kompromitovan imuni sistem
• Ste izloženi agensima za koje se zna da uzrokuju miokarditis (kao što je kokain)
• Ste ranije imali miokarditis

Kako se dijagnostikuje miokarditis?

Nakon fizičkog pregleda i provere medicinske istorije, testovi za dijagnozu miokarditisa su:

• Testovi krvi. Oni mogu proveriti upale, antitela na viruse ili druge organizme koji bi signalizirali infekciju ili određene enzime koji se akumuliraju kada je srce oštećeno.
• Elektrokardiogram (EKG). EKG stvara grafikon električnog sistema vašeg srca i može pokazati abnormalnosti.
• Holter. To je mali uređaj koji se obično nosi nekoliko dana da bi se zabeležilo više informacija o električnoj funkciji vašeg srca.
• Rendgen. Rendgenski snimak grudnog koša se može koristiti za traženje povećanja srca ili akumulacije tečnosti u srčanoj kesi.
• Magnetna rezonanca (MRI). MRI takođe može pokazati veličinu, oblik i funkciju srca, kao i otok, upalu ili ožiljke.
• Ehokardiogram. Koristi ultrazvučne talase da prikaže sliku srca koje kuca. Ehokardiogram može otkriti probleme sa pumpnom funkcijom srca, probleme sa ventilima, ako se srce uvećalo i prisustvo ugruška unutar ili oko srca.
• Kateterizacija srca. Ovo uključuje provlačenje male cevčice kroz venu i u srce radi merenja ili uzimanja uzorka tkiva (biopsija), da bi se proverilo da li ima upale ili infekcije.

Nakon postavljanja dijagnoze, pacjent bi trebalo da izbegava sport i naporne aktivnosti oko 3-6 meseci.

Međutim, trajanje odmora zavisiće od oporavka srca i saveta lekara.

Fizički napor može dovesti do smrti kod kod nekih ljudi sa miokarditisom.

Međutim, fizička rehabilitacija takođe može pomoći u jačanju srca.

Pacjent ne bi trebalo da uzima nesteroidne antiinflamatorne lekove, kao što je ibuprofen.

Takođe bi trebalo da izbegvate sve lekove koji bi mogli da blokiraju imuni sistem. Međutim, lekar može da izabere da koristi kortikosteroide za lečenje.

Trajanje miokarditisa

Koliko dugo osoba živi sa miokarditisom u velikoj meri varira i zavisi od uzroka stanja, kao i od ukupnog zdravlja pacijenta.

Miokarditis izazvan virusnom infekcijom kod inače zdrave odrasle osobe, može početi da se nestaje za nekoliko nedelja.

U drugim slučajevima, pacijentu mogu biti potrebni meseci da se oporavi. Kod nekih pacjenata, oštećenje srca je trajno i može dovesti do srčane insuficijencije nakon što se upala smanji.

Opcije lečenja i lekova za miokarditis

U nekim slučajevima, miokarditis prolazi sam od sebe.

Kod drugih slučajeva, za lečenje se mogu koristiti:

• Antibiotici za lečenje bakterijske infekcije
• Antivirusni lekovi za lečenje virusnih infekcija
• Intravenski imunoglobulin (IVIG)
• Steroidi za smanjenje upale

Ako vam je srčani mišić oslabio, možda će vam biti propisan jedan od sledećih lekova koji će vam pomoći da smanjite opterećenje:

• Inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin (ACE) mogu smanjiti krvni pritisak, omogućavajući krvi da lakše teče kroz telo. Oni takođe pomažu da se srčana funkcija bolje oporavi kada je slaba.
• Blokatori receptora angiotenzina II imaju mnoge iste prednosti kao ACE inhibitori i često se propisuju kao alternativa pacijentima koji ne tolerišu ACE inhibitore.
• Beta-blokatori usporavaju otkucaje srca i smanjuju efekte adrenalina na srce, snižavajući krvni pritisak tako da srce radi manjim intenzitetom.
• Diuretici za uklanjanje viška vode i natrijuma iz tela.

Kod teških slučajeva miokarditisa pacjent će možda morati da se leči medicinskim procedurama.

Tu spadaju:

• Ventrikularni pomoćni uređaji su mehaničke pumpe implantirane u abdomen ili grudni koš i pričvršćene za oslabljeno srce. Uređaji pomažu da se krv pumpa iz donjih srčanih komora u ostatak tela.
• Intra-aortna balon pumpa je procedura u kojoj lekar ubacuje kateter u krvni sud na nozi i uz pomoć rendgenskog snimanja ga vodi do srca. Balon je pričvršćen na kraj katetera u glavnoj arteriji i naduvava se i izduvava, pomažući da se poveća protok krvi i smanji opterećenje srca.
• Ekstrakorporalna membranska oksigenacija (ECMO) je uređaj koji obezbeđuje kiseonik telu tokom teške srčane insuficijencije. Krv se uklanja iz tela i prolazi kroz ECMO mašinu gde se uklanja ugljen-dioksid i dodaje kiseonik pre nego što se vrati u telo.

Prevencija miokarditisa

Ne postoji poseban način za sprečavanje miokarditisa, ali postoje koraci koje možete preduzeti da sprečite infekcije koje mogu dovesti do ovog stanja.

Tu pre svega spada:

• Praktikovanje dobre higijene, uključujući često pranje ruku i korišćenje sredstva za dezinfekciju ruku kada sapun i voda nisu dostupni
• Izbegavanje kontakta sa ljudima koji su bolesni od gripa ili druge virusne bolesti
• Informisanje o vakcinama, uključujući i one koje štite od gripa i rubeole, bolesti koje mogu dovesti do miokarditisa
• Izbegavanje rizičnog ponašanja, kao što su seks bez zaštite i upotreba droga
• Minimiziranje izloženosti krpeljima nošenjem košulje dugih rukava i dugih pantalona. Takođe i korišćenjem repelenata za insekte koji sadrže DEET, kada provodite vreme u područjima gde potencijalno mogu da budu krpelji

Miokarditis i moguće komplikacije

Postoji nekoliko mogućih komplikacija miokarditisa.

To su:

• Kardiomiopatija je stanje u kojem srčani mišić postaje oslabljen, rastegnut ili strukturno oštećen. Često utiče na sposobnost srca da pumpa i pravilno funkcioniše i može dovesti do srčane insuficijencije.
• Srčani udar ili moždani udar mogu nastati kada je srčani mišić oštećen i ne može da pumpa krv. To dovodi do nakupljanja krvi u srcu. Ako se krv zgrušava i blokira arteriju koja snabdeva krvlju srce, to uglavnom uzrokuje srčani udar. Ukoliko ugrušak putuje do arterije koja vodi do vašeg mozga, to može dovesti do moždanog udara.
• Srčana insuficijencija je stanje u kojem srce više nije u stanju da efikasno pumpa krv u ostatak tela. U ozbiljnijim slučajevima, srčana insuficijencija povezana sa miokarditisom može zahtevati transplantaciju srca.
• Aritmije su ubrzani ili nepravilni otkucaji srca.
• Iznenadna srčana smrt nastaje kada srce odjednom prestane da kuca. Ako se ne leči odmah, može da bude fatalna.

Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima miokarditis?

Miokarditis se smatra retkom bolešću, ali se procenjuje da ipak pogađa hiljade Amerikanaca godišnje. Prema „Fondaciji za miokarditis“, neprofitnoj organizaciji posvećenoj podizanju svesti o ovom stanju, procenjuje se da je 3,1 milion slučajeva dijagnostikovano u 2017 samo u SAD.

Miokarditis je češći kod muškaraca nego kod žena. Čini se da deca imaju ozbiljnije simptome u poređenju sa odraslima. Veruje se da mnogi slučajevi miokarditisa mogu ostati nedijagnostikovani kod starijih osoba, zbog prevalencije češćih srčanih problema povezanih sa starenjem.

Tu pre svega spada koronarna arterijska bolest, primećuje Američka „Nacionalna organizacija za retke poremećaje“.

Miokarditis i druge bolesti

Neki slučajevi miokarditisa su uzrokovani autoimunim reakcijama na srčana tkiva kod osoba sa autoimunim bolestima, kao što su:

• Sistemski eritematozni lupus, koji je zapaljensko oboljenje i  javlja se kada imuni sistem napada sopstvena tkiva. Može uticati na mnoge delove tela, uključujući: zglobove, kožu, bubrege, pluća i srce.
• Kronova bolest, koja je hronična inflamatorna bolest creva i uzrokuje upalu digestivnog trakta. To dovodi do: simptoma teške dijareje, bolova u stomaku, gubitka težine, umora i neuhranjenosti.
• Reumatoidni artritis je hronični inflamatorni poremećaj koji uglavnom pogađa zglobove.
• Celijakija je imunološka bolest u kojoj oboleli imaju reakciju na jedenje glutena (proteina koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži). Vremenom, ova imunološka reakcija dovodi do upale koja oštećuje tanko crevo.

U ovim slučajevima, miokarditis je deo rasprostranjenijeg problema i može zahtevati lečenje imunosupresivnim lekovima.

Miokarditis i vakcine protiv koronavirusa

Bilo je izveštaja o sumnji na miokarditis povezan sa vakcinacijom protiv koronavirusa kod adolescenata i mladih odraslih osoba.

Studija koja je sprovedena u Severnoj Americi je pokazala da se većina ovih pacjenata brzo oporavlja od simptoma.

Potrebno je više istraživanja da bi se utvrdili dugoročni efekti miokarditisa izazvanog vakcinom protiv koronavirusa.

Retki slučajevi miokarditisa (upale srčanog mišića), povezani su sa vakcinacijom protiv koronavirusa kod odraslih u Izraelu i vojsci Sjedinjenih Država.

Dok se većina ovih slučajeva javlja kod muškaraca mlađih od 30 godina, istraživači su takođe prijavili sumnju na pojavu ovog stanja kod adolescenata.

Dana 23. juna 2021. godine, „Savetodavni komitet Centra za kontrolu i prevenciju bolesti“(CDC) za praksu imunizacije prijavio je verovatnu vezu između mRNA vakcinacije protiv koronavirusa i miokarditisa, posebno kod onih mlađih od 39 godina.

Zbog važnih zdravstvenih implikacija u odluci o vakcinaciji mladih, od vitalnog je značaja razumeti efekte sumnje na miokarditis nakon vakcinacije protiv COVID-19.

Nedavna studija u vodećem časopisu „Američkog udruženja za srce“ (AHA), sugeriše da se mladi ljudi koji su iskusili neželjene efekte miokarditisa od vakcinacije protiv koronavirusa brzo oporavljaju.

Metod i rezultati proučavanja

Istraživači su prikupili podatke iz 26 centara širom SAD i Kanade. Koristeći smernice CDC-a da klasifikuju slučajeve miokarditisa kao verovatne ili potvrđene, 139 pacijenata mlađih od 21 godine pokazalo je simptome miokarditisa u roku od 1 meseca od primanja vakcine protiv koronavirusa pre 4. jula 2021.

Od 139 tinejdžera i mladih odraslih koji ispunjavaju kriterijume studije, većina su bili belci, sa srednjom starošću od 15,8 godina.

Prema simptomima, laboratorijskim podacima i rezultatima snimanja, oko jedne trećine slučajeva sumnje na miokarditis je klasifikovano kao potvrđeno, a dve trećine kao verovatno.

Skoro 98% svih slučajeva je usledilo nakon mRNA vakcine, a 91% se dogodilo nakon druge doze vakcine. Bol u grudima, groznica i kratak dah bili su najčešći simptomi koje su pacijenti prijavili.

Više od 75% onih koji su primili MR srca pokazalo je upalu ili povredu srčanog mišića. Većina ovih osoba bila je u bolnici 2-3 dana, a njihova bolest se smatrala blagom. Oko 20% hospitalizovanih pacijenata primljeno je na intenzivnu terapiju, a nije bilo smrtnih slučajeva.

Međutim, istraživački tim je primetio nekoliko ograničenja studije. Na primer, nije bilo poređenja incidencije ili rizika između onih koji imaju miokarditis zbog vakcinacije sa onima koji imaju srčane simptome nakon infekcije koronavirusom.

Pored toga, autori nisu mogli isključiti mogućnost virusne infekcije koja izaziva miokarditis.

Rezime

Miokarditis je retka bolest, ali može imati ozbiljne komplikacije.

Pojavljuje se kada se srčani mišić upali i oslabi. Ovo stvara dodatni pritisak na srce da pumpa krv i može izazvati ozbiljne sistemske komplikacije.

Miokarditis nastaje zbog virusnih ili bakterijskih infekcija. Međutim, ponekad se čini da nema očiglednog uzroka.

Opcije lečenja i izgledi za oporavak će se razlikovati u zavisnosti od simptoma i uzroka miokarditisa.

• Da li treba da nosite dve maske?
• Bolesti srca i njihova veza sa dijabetesom
• Lek za bol u grudima
• Bolesti srca: Najopasnije bolesti modernog doba
• Delta soj Korona Virusa – Zašto su stručnjaci toliko zabrinuti?