Multipla skleroza – Hronično oboljenje centralnog nervnog sistema

Multipla skleroza, ili MS, je bolest centralnog nervnog sistema koja može izazvati simptome u celom telu. Većina stručnjaka veruje da je to autoimuno stanje, u kojem imuni sistem greškom napada normalna tkiva u telu.

U slučaju MS, imuni sistem napada mijelinski omotač koja normalno štiti nervna vlakna u mozgu, kičmenoj moždini i očnom nervu. Osnovna nervna vlakna takođe mogu biti oštećena ili uništena u ovom napadu.

Kako napad napreduje, mijelinski omotač postaje upaljen i postepeno se uništava, ostavljajući područja neravnog ožiljka (skleroze) koja ometaju električne impulse između mozga i drugih delova tela.

Ovo znači da multipla skleroza spada u demijelinizirajuće bolesti kod kojih je mijelinski omotač neurona oštećen. Proces demijenilizacije je gobitak mijelina koja je sastavni deo nervnog tkiva.

Termin “multipla skleroza” odnosi se na višestruke oblasti ožiljnog tkiva (često se nazivaju “lezije”), a koje se razvijaju duž zahvaćenih nervnih vlakana i vidljive su na MR skeniranju. Bukvalno značenje reči „skleroza“ je „patološko otvrdnuće tkiva“.

Lezije uzrokovane MS i rezultirajući poremećaj nervnih impulsa u celom telu, su ono što uzrokuje većinu simptoma povezanih sa multiplom sklerozom.

Bolest je vrlo varjabilna, ispoljava se neurološkim simptomima i znacima, i karakterišu je česta pogoršanja, koja ubrzo zatim smenjuju nagla poboljšanja kliničke slike.

Vrste multiple skleroze

Naučnici su dugo opisivali različite tipove MS, a najčešći su:

• relapsno-remitentna MS
• primarno-progresivna MS
• sekundarno-progresivna MS

Ali poslednjih godina postoji sve veći konsenzus da ovo nisu različite vrste MS, već tačke duž kontinuuma. U nekim trenucima, zapaljenje je dominantna karakteristika bolesti, dok u drugim preovlađuje neurodegeneracija, u kojoj se pogoršavaju stare povrede mozga i kičmene moždine.

Bez obzira na to, većini ljudi sa MS se i dalje dijagnostikuje određena vrsta bolesti.

Relapsno-remitentna multipla skleroza (RRMS)

Ovu vrstu MS karakterišu periodi aktivne upale u centralnom nervnom sistemu, tokom kojih se simptomi pogoršavaju (i mogu se razviti novi simptomi), smenjujući se sa periodima kada su simptomi manje akutni.

Trenuci kada se simptomi pogoršavaju poznati su kao relapsi, napadi ili egzacerbacije. Kako se relaps završi, ozbiljnost simptoma se smanjuje, ali pacjent može ostati sa novim, trajnim simptomima.

Tihi periodi između relapsa se nazivaju remisije. Remisije mogu trajati mesecima ili godinama pre nego što dođe do recidiva.

RRMS je najčešći tip MS. Procene se razlikuju, ali između 80 i 90 procenata ljudi sa MS ima dijagnozu ovog relapsno-remitentnog toka bolesti, a većina ljudi sa RRMS-om na kraju razvije sekundarno-progresivnu MS.

Sekundarna progresivna multipla skleroza (SPMS)

Ovaj tip MS se generalno smatra drugom fazom RRMS-a, u kojoj postoji progresija simptoma i povećan invaliditet. Ljudi sa SPMS mogu nastaviti da imaju relapse, iako oni mogu biti ređi nego kod RRMS-a.

Većina ljudi kojima je dijagnostikovan RRMS će na kraju preći na SPMS, ali iskustvo svakog pacjenta (bez obzira da li ima relapse ili ne i kolika je progresija ili pogoršanje bolesti) biće jedinstveno.

Primarno-progresivna multipla skleroza (PPMS)

Kod PPMS-a nema početnog recidiva koji signalizira početak bolesti. Umesto toga, simptomi MS se postepeno pojavljuju tokom vremena.

Oni koji imaju PPMS generalno ne doživljavaju akutne egzacerbacije ili imaju izrazite remisije, ali mogu imati privremene periode tokom kojih se simptomi donekle smanjuju.

Oko 15 procenata ljudi sa MS ima dijagnozu PPMS, prema američkom „Nacionalnom društvu za multiplu sklerozu“ (NMSS).

Benigna multipla skleroza

Mali procenat ljudi sa MS ima benigni oblik bolesti, u kojem simptomi veoma malo napreduju tokom života osobe, nakon početnog napada.

Postoje određene kontroverze oko toga kako (ili da li) klasifikovati ljude sa benignom MS. Pošto napredak bolesti može varirati tokom života osobe, prema NMSS.

Maligna multipla skleroza

Mali broj ljudi sa MS ima malignu MS, koju karakteriše brzo formiranjem lezija na mozgu i kičmi. Posledice su teški simptomi bolesti, invaliditet i eventualno smrt.

Znaci i simptomi multiple skleroze

Oštećenje nerva koje se javlja kod MS može dovesti do širokog spektra simptoma, u zavisnosti od toga koji deo centralnog nervnog sistema je napadnut.

Multipla skleroza može uticati na brojne oblasti mozga, kao i na optički nerv (nerv koji prenosi signale od oka do mozga) i kičmenu moždinu.

Često se kaže da dve osobe sa MS nemaju potpuno isti obrazac simptoma. Pored toga, simptomi MS mogu da se menjaju ili da variraju u ozbiljnosti tokom vremena.

Uobičajeni simptomi multipla skleroze

Neki uobičajeni rani simptomi MS uključuju:

• Probleme sa vidom
• Poteškoće sa ravnotežom i hodanjem
• Utrnulost i peckanje
• Netoleranciju na toplotu

Ostali uobičajeni simptomi su:

• Anksioznost
• Disfunkcija bešike i creva
• Depresija
• Vrtoglavica
• Umor
• Spastičnost mišića
• Bol
• Problemi sa razmišljanjem i pamćenjem
• Seksualna disfunkcija
• Problemi sa spavanjem
• Vertigo
• Slabost

Neuobičajeni simptomi multipla skleroze

Manje uobičajeni simptomi multiple skleroze uključuju:

• Probleme sa disanjem
• Poteškoće u kretanju ruku
• Poteškoće u čitanju izraza lica
• Smanjenu kontrolu fine motorike u rukama
• Smanjen osećaj ukusa ili mirisa
• Glavobolju
• Gubitak sluha
• Preosetljivost na dodir
• Svrab kože ili izmenjene senzacije
• Lhermitov znak
• „MS zagrljaj”
• Pseudobulbarni afekt
• Napade
• Osetljivost na hladnoću
• Probleme sa govorom
• Probleme sa gutanjem
• Tremor
• Trigeminalnu neuralgiju

U mnogim slučajevima, simptomi MS se mogu lečiti. Ponekad lekovima, a ponekad i nekim oblikom rehabilitacije, kao što je: fizikalna terapija, radna terapija, logopedska ili kognitivna terapija.

Multipla skleroza često izaziva depresiju. Ljudima sa MS koji su depresivni često mogu pomoći iste vrste antidepresiva, psihoterapije i promene načina života koje su korisne za depresivne ljude koji nemaju MS.

Čak i kada lečenje ne može u potpunosti da ublaži simptome MS, često može da smanji njihovu težinu.

Šta je relaps multiple skleroze?

Relaps, ili bljesak, je pogoršanje postojećih simptoma MS (fizičkih i kognitivnih), često praćen pojavom novih simptoma.

Relaps se naziva još: epizoda, napad, pogoršanje MS.

Relapsi se javljaju zbog zapaljenja prethodno postojećih lezija, novih područja zapaljenja u centralnom nervnom sistemu, ili iz oba razloga.

Relaps se najčešće iznenada javlja. Dešava se u roku od nekoliko sati ili dana, sa epizodama novih ili starih simptoma MS.

Pravi relaps se javlja najmanje 30 dana nakon vašeg poslednjeg relapsa i traje barem 24 sata. Kraći periodi pogoršanja simptoma, koji se nazivaju pseudoeksacerbacije, mogu biti izazvani: toplotom, stresom i umorom, između ostalog. Međutim, kada se osnovni uzrok pseudoeksacerbacije smanji ili eliminiše, simptomi MS takođe bi trebalo da nestanu.

Relaps se leči primenom visokih doza kortikosteroida, ili ukoliko oni nisu efekasni terapijskom izmenom krvne plazme. Kod velikog broja pacijenata pod uticajem terapije dolazi do potpune ili delimične redukcije simptoma. To se sve evidentira pregledom kod neurologa.

Terapija korikosteroidima se daje intravenozno u ambulanti ili u infuzionom centru. Steroidi ubrzavaju oporavak, ali ne mogu da poprave novo oštećenje nervnog sistema uzrokovano upalom.

Osoba se može potpuno oporaviti od relapsa ili može imati dugotrajne simptome nakon toga. Upotreba lekova koji modifikuju bolest (DMD) trebalo da smanji broj relapsa koje pojedinac ima.

Studija na više od 1600 ljudi (kojima je dijagnostikovana multipla skleroza i koji su uzimali DMD), objavljena u novembru 2018. u časopisu „Multiple Sclerosis“, otkrila je visoku stopu nepotpunog oporavka 12 meseci kasnije, kod onih ljudi koji su imali teške relapse.

Uzroci i faktori rizika od multiple skleroze

Uzrok MS je nepoznat. Niko ne zna šta pokreće imunološku reakciju koja dovodi do MS. Ali smatra se da je neka kombinacija genetske podložnosti i ekoloških uzroka neophodna za pokretanje bolesti.

Neki istraživači sumnjaju da je imunološki napad izazvan određenim vrstama virusnih infekcija. Drugi ukazuju na nizak nivo vitamina D kao uzrok tome. Takođe je poznato da pušenje cigareta povećava rizik da se razvije multipla skleroza.

Većina ljudi kojima je dijagnostikovana multipla skleroza nema poznatih faktora rizika. Otprilike 20 procenata ljudi sa MS ima člana porodice koji već ima bolest, ali čak i identičan blizanac sa MS povećava rizik za samo 20 do 40 procenata. Dakle, iako porodična istorija MS donekle povećava rizik, multipla skleroza se ne smatra genetskom ili naslednom bolešću.

Neki drugi faktori rizika za MS su:

• Pol (multipla skleroza češće pogađa žene)
• Nedostatak vitamina D
• Gojaznost
• Autoimuna bolest
• Pušenje
• Izloženost Epstein-Barr virusu
• Višestruki potres mozga tokom adolescencije

Kako se dijagnostikuje multipla skleroza?

Multipla skleroza se generalno dijagnostikuje na osnovu istorije simptoma pacjenta, zajedno sa rezultatima raznih medicinskih testova.

Tu pre svega spadaju:

• Neurološka procena fizičkog pokreta i koordinacije, vida, ravnoteže i mentalnog funkcionisanja
• Testovi krvi, da bi se isključila druga stanja
• Skeniranje magnetnom rezonancom (MRI) za otkrivanje moždanih lezija tipičnih za MS
• Lumbalna punkcija (kičmena punkcija) za dobijanje cerebrospinalne tečnosti, koja može sadržati supstance koje se češće nalaze kod ljudi sa MS

Rana dijagnoza MS je kritična kako bi lečenje moglo početi na vreme, sa ciljem usporavanja progresije bolesti.

Međutim, nijedan test ne može definitivno da dijagnostikuje bolest, a simptomi MS oponašaju simptome brojnih drugih bolesti.

Pored toga, simptomi MS i njihova težina se uveliko razlikuju od osobe do osobe. Simptomi takođe mogu doći i nestati, ali se i postepeno menjaju tokom vremena.

Sve ovo čini dijagnostikovanje MS izazovom, čak i sa nedavno revidiranim setom smernica poznatih kao „Mekdonaldovi kriterijumi“, koji navode šta je potrebno za tačnu dijagnozu MS.

Prognoza multiple skleroze

Iako multipla skleroza može biti iscrpljujuća bolest, većina ljudi koji je imaju ne postaju ozbiljni invalidi.

Mnogi ljudi sa MS su u stanju da održe svoju mobilnost uz pomoć ortopedskih pomagala. Tu pre svega spadaju: hodalice, štapovi, štake, motorizovana invalidska kolicima sa kojima se mogu preći velike udaljenosti. Otprilike jedna trećina ljudi sa MS potpuno izgubi sposobnost hodanja.

Ljudi sa MS koji imaju najbolju prognozu da vode praktično normalan život su obično:

• Žene
• Pacjenti koji su bili mlađi od 30 godina kada je bolest počela
• Oni koji imaju retke napade
• Pacjenti sa relapsno-remitentnom MS (RRMS)
• Pacjenti koji imaju malo znakova bolesti kod dijagnostičkih skeniranja

Studija objavljena u avgustu 2019. u časopisu „Brain“ može poboljšati sposobnost lekara da daju dugoročne prognoze onima u ranim fazama MS.

Istraživači su otkrili da magnetna rezonanca mozga i kičmene moždine urađena ubrzo nakon klinički izolovanog sindroma (CIS), ili jedne epizode ​​demijelinizacije, predviđa progresiju bolesti 15 godina kasnije.

Multipla skleroza se ponekada, ali ne uvek razvije iz CIS-a.

Kod 166 učesnika studije koji su pregledani nakon 15 godina, određene vrste lezija su bile povezane sa razvojem sekundarno-progresivne MS.

Trajanje multiple skleroze

Multipla skleroza je neizlečiva bolest, tako da traje ceo život. Retko je fatalana, iako su studije pokazale da skraćuje životni vek osobe za oko šest ili sedam godina, barem u razvijenim zemljama.

Studije koje su ispitivale uzroke smrti među osobama sa MS otkrile su da su plućne infekcije primarni uzrok smrti u ovoj populaciji. Jedna studija je otkrila da je sepsa glavni uzrok smrtnih slučajeva povezanih sa MS.

Sepsa je po život opasna upala celog tela koja je izazvana teškom infekcijom. Najčešće se javlja kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Ali sa boljim tretmanima koji su sada dostupni za MS, jaz u očekivanom životnom veku za osobe sa MS može se smanjiti. Sada postoji nekoliko lekova za MS koji mogu usporiti napredovanje bolesti i smanjiti učestalost i težinu relapsa.

Multipla skleroza i opcije lečenja

Lečenje MS često uključuje lekove koji modifikuju bolest kako bi se smanjio broj i težina relapsa kod onih koji ih imaju i da bi se usporilo napredovanje bolesti. Ali ovi lekovi ne leče simptome MS, niti su efikasni u skraćivanju relapsa MS koji je u toku.

Iz tog razloga, lečenje MS generalno uključuje višestruki pristup, uključujući:

• Korišćenje visokih doza steroida ili ponekad plazmafereza ​​da bi se skratili relapsi
• Korišćenje terapija koje modifikuju bolest za sprečavanje relapsa i progresije bolesti
• Lečenje simptoma MS upotrebom: lekova, fizikalne terapije, drugih vrsta rehabilitacionih terapija, zdravog načina života i komplementarnih tretmana
• Pružanje saveta i podrške za depresiju, anksioznost i druge poremećaje raspoloženja

Terapije koje menjaju tok bolesti

Za ljude kojima je dijagnostikovana relapsno-remitentna multipla skleroza, nekoliko lekova koji modifikuju bolest mogu usporiti napredovanje multiple skleroze i smanjiti učestalost i težinu akutnih napada.

Za ljude sa primarno progresivnom MS, pokazalo se da samo jedan lek, Ocrevus (ocrelizumab), smanjuje verovatnoću progresije invaliditeta.

A za ljude sa „aktivnom“ sekundarno-progresivnom MS, što znači da i dalje doživljavaju relapse, dva leka, Mayzent (siponimod) i Mavenclad (kladribin), odobrena su u proleće 2019.

Multipla skleroza i tretmani za lečenje simptoma

Sledeće stvari mogu poboljšati simptome MS:

• Lekovi. Lekari mogu da prepišu širok spektar lekova za ublažavanje simptoma povezanih sa MS. Uključujući analgetike za bol; antispazmodici, kao što je baklofen, i relaksanti mišića, kao što je Zanaflex (tizanidin), za ublažavanje spastičnosti mišića; i Ampyra (dalfampridin) za poboljšanje sposobnosti hodanja.
• Fizikalna terapija. Takođe može biti od pomoći u borbi protiv umora, slabosti, bola i spastičnosti. Fizioterapeut propisuje vežbe, istezanje i alternativne načine obavljanja fizičkih aktivnosti kako bi poboljšao nivo energije i fizičko funkcionisanje.
• Radna terapija. Često se koristi za pronalaženje lakših ili alternativnih načina za postizanje zadataka svakodnevnog života, uključujući korišćenje pomoćnih uređaja i tehnika za uštedu energije.
• Rad sa logopedom ili psihologom. Vaš lekar vas takođe može uputiti na govorno-jezičku terapiju. To će vam pomoći za rešavanje problema sa govorom ili gutanjem.

Možete ići i na kognitivnu rehabilitaciju za pomoć u zadacima pamćenja i razmišljanja i psihoterapiju za pomoć kod depresije, anksioznosti, tuge ili jednostavno uznemirenosti u vezi sa životom sa hroničnim stanjem.

Pored formalne rehabilitacije i terapije, pokazalo se da vežbanje i meditacija poboljšavaju funkciju i kvalitet života ljudi koji žive sa MS.

Multipla skleroza i mere prevencije bolesti

Za sada, ne postoji siguran način da se spreči multipla skleroza. Velikim delom je to zato što uzrok bolesti još nije u potpunosti shvaćen. Ali postoje neki modeli zdravog načina života koji mogu smanjiti rizik od MS kod pojedinca.

U nastavku teksta sledi spisak korisnih životnih navika koje možete odmah primeniti, ako vam je dijagnostikovana mulitpla skleroza (ali i ako ste potpuno zdravi).

Vitamin D

Dobijanje adekvatne količine vitamina D – iz sunčeve svetlosti, hrane i suplemenata jedan je od načina da potencijalno smanjite rizik od MS. Studija objavljena u aprilu 2018. u „Neurologiji“ pokazala je da je odrastanje na sunčanom području i velika izloženost suncu tokom leta povezana sa manjim rizikom da se razvije multipla skleroza.

Takođe, u studiji objavljenoj u oktobru 2018. u „The International Journal of Neuroscience“, ljudi sa dijagnozom klinički izolovanog sindroma (CIS) koji su razvili MS imali su niži nivo vitamina D od onih koji nisu.

Dakle, iako nema garancije da će povećanje nivoa vitamina D sprečiti nastanak MS, takođe je verovatno da neće naškoditi. Ovo važi sve dok ostanete u sigurnim granicama i izlaganja suncu i suplementacije vitaminom D.

Pušenje

Nepušenje je još jedna strategija koja može smanjiti rizik od MS. Poznato je da pušači i ljudi izloženi pasivnom pušenju imaju povećan rizik od razvoja MS, prema „Nacionalnom društvu za multiplu sklerozu“. Zbog toga prestanakom pušenja možete smanjiti sopstveni rizik i rizik ljudi oko vas.

Zdrava težina

Održavanje zdrave težine, posebno u detinjstvu, takođe može smanjiti rizik od MS. Studija objavljena u maju 2019. u „JAMA Neurology“otkrila je da je gojaznost kod dece povezana sa povećanim rizikom da se razvije pedijatrijska multipla skleroza. Pored toga, deca koja su bila gojazna su slabije reagovala na lekove prve linije za MS od dece koja su imala normalnu telesnu težinu.

Gojaznost u ranim životnim fazama takođe je povezana sa većim rizikom od razvoja MS u odrasloj dobi. Ovi podaci su objavljeni u martu 2018. u „Current Neurology and Neuroscience Reports“.

Multipla skleroza i moguće komplikacije

Osim direktnih efekata simptoma MS kojih ima zaista mnogo i koji su različite težine mogu postojati i dodatne posledice nekih simptoma.

U nastavku teksta dajemo spisak najčešćih zdravstvenih problema koje može da izazove multipla skleroza ili koji su povezani sa njom.

Infekcije mokraćnih puteva

Problemi sa bešikom su veoma česti kod ljudi sa MS. Pogađaju najmanje 80 procenata pacjenata, prema američkom „Nacionalnom društvu za multiplu sklerozu“.

Neki ljudi imaju problema sa zadržavanjem urina (inkontinencija), dok drugi ne mogu u potpunosti isprazniti bešiku.

Ako ne ispraznite bešiku u potpunosti, povećava se rizik od razvoja infekcije urinarnog trakta (UTI). To dalje može izazvati: pogoršanje simptoma MS, kao i nelagodnost pri mokrenju, potrebu za čestim mokrenjem i oslobađanje samo malih količina urina.

Ako se ne leči brzo, infekcija urinarnog trakta može dovesti do infekcije bubrega, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Upala pluća

Ponekad ljudi sa MS imaju problema sa gutanjem, poznatim kao disfagija. Kada su mišići uključeni u proces gutanja slabi, hrana i tečnost mogu da uđu u disajne puteve umesto u jednjak, gde im je mesto.

Ako osoba ne može da kašlje dovoljno snažno da ih izbaci, hrana i tečnost mogu završiti u plućima. Ovo dovodi do aspiracione pneumonije, ozbiljnog stanja koje može zahtevati hospitalizaciju.

Simptomi aspiracione pneumonije mogu uključivati:

• bol u grudima
• groznicu
• kratak dah
• iskašljavanje sluzi neprijatnog mirisa

Trebalo bi da potražite medicinsku pomoć ako osetite ove simptome.

Fizička trauma od pada

Mnogi simptomi MS, uključujući probleme sa ravnotežom, slabost mišića, umor, vrtoglavicu, zamagljen vid i ukočenost, povećavaju rizik od pada.

Padovi, zauzvrat, povećavaju rizik od ozbiljnih povreda, poput preloma kostiju i traume glave. Pad takođe može dovesti do straha od pada, što obično uzrokuje da osoba postane manje aktivna, fizički slabija i još sklonija padu.

Iako se svi padovi ne mogu sprečiti, mnogi mogu, kroz niz strategija za izgradnju snage nogu, poboljšanje ravnoteže, zaštitu od pada u vašem domu i rešavanje potencijalnih uzroka vrtoglavice.

Rane od pritiska

Ljudi kojima je dijagnostikovana multipla skleroza koji većinu vremena provode sedeći ili ležeći moraju da budu svesni i da preduzmu korake da spreče dekubitus. Dekubitusi su područja oštećene kože uzrokovana predugim pritiskom na to područje.

Oni imaju tendenciju da se razvijaju u oblastima gde su kosti blizu kože, kao što su: pete, repna kost, lopatice i laktovi. Kombinacija češćeg kretanja, korišćenja specijalnih jastuka ili dušeka i svakodnevnog pregleda kože može pomoći da sprečite dekubits.

Visok rizik od depresije kod multiple skleroze

Depresija je uobičajena među ljudima koji imaju MS. Multipla skleroza i depresija gotovo neraskidivo povezane.

Depresija kod MS može biti direktan rezultat napada imunog sistema na zaštitne mijelinske omotače. Oni obavijaju nervna vlakna, izazivajući promene u ponašanju, uključujući depresiju.

Multipla skleroza takođe može da promeni neuroendokrini sistem tela. On nadgleda oslobađanje hormona, uključujući hormone koji su uključeni u depresiju, kao što je serotonin.

Pored toga, lekovi koji se koriste za lečenje MS, kao što je interferon beta, takođe umeju da izazovu depresiju.

A ponekad se depresija razvija kao rezultat stresa i izazova povezanih sa MS.

Dobre vesti je ta da bez obzira na njen osnovni uzrok, depresija kod ljudi sa MS se može lečiti: psihoterapijom, lekovima ili kombinacijom ova dva.

Istraživanje i statistika: Koliko je česta multipla skleroza?

Decenijama je većina velikih zdravstvenih organizacija procenjivala prevalenciju MS u Sjedinjenim Državama na 400.000. Međutim istraživanje objavljeno u martu 2019. u časopisu „Neurology“ povećalo je procenu broja Amerikanaca koji žive sa MS na 1 milion. Istraživači su koristili privatne, vojne i podatke o javnom zdravstvu da bi došli do ovog broja.

Ono što se trenutno zna o MS je da iako svako može da je razvije, mnogi od onih koji je imaju dele sledeće karakteristike:

• Starost. Većina doživljava prve simptome između 20. i 40. godine.
• Rasa. Dugo se verovalo da je multipla skleroza kod belaca više nego dvostruko češća nego kod drugih rasa. Ali nedovoljna zastupljenost rasnih i etničkih manjina u kliničkim ispitivanjima dovodi ovo uverenje u pitanje.
• Pol. Multipla skleroza po polu je 2 do 3 puta češća kod žena nego kod muškaraca.
• Klima. Multipla skleroza je 5 puta češća u umerenim klimama (Sjedinjene Države, Kanada i Evropa), nego u tropskim klimama.
• Geni. Ljudi čiji bliski rođaci imaju MS su podložniji razvoju bolesti. Međutim nema dokaza da je bolest direktno nasledna.

Multipla skleroza i povezana stanja i bolesti

Brojna medicinska stanja se češće javljaju kod ljudi sa MS, a da ne moraju biti direktni simptomi ili komplikacije MS. U mnogim slučajevima veza između ovih bolesti ostaje nejasna. Glavobolja, migrena, fibromialgija i epilepsija su četiri takva stanja.

Glavobolja i migrena

Glavobolje, a posebno migrena, češće su među ljudima sa MS, a razlozi za to nisu u potpunosti shvaćeni. Dok su neke studije otkrile da započinjanje terapija koje modifikuju bolest za lečenje MS-a smanjuje učestalost glavobolja, druge su otkrile da su određene terapije MS povezane sa većim brojem glavobolja.

Studija objavljena u izdanju „Multipla skleroza i srodni poremećaji“ iz januara 2019. pokazala je da je 68 procenata od 754 učesnika studije prijavilo glavobolje. Od kojih je 39 procenata imalo migrenu, 20 procenata glavobolju tenzionog tipa i 38 procenata glavobolju zbog prekomerne upotrebe lekova. Dok je 20 procenata učesnika izjavilo da su njihove glavobolje počele pre početka terapije za modifikaciju MS bolesti, 80 procenata je reklo da su glavobolje počele nakon početka terapije lekovima.

Bilo je više zabeleženih glavobolja kod onih koji su lečeni interferon beta lekovima, od kojih je nekoliko odobreno za lečenje MS.

Ali u studiji objavljenoj u izdanju „European Neurology“ iz februara 2019., učesnici su prijavili manje glavobolja nakon početka uzimanja lekova za MS.

Istraživači u ovoj studiji pratili su 50-oro dobrovoljaca. U četiri nedelje pre razvoja neuroloških simptoma koji ukazuju na MS, 78 procenata je prijavilo glavobolje, najčešće migrenu ili verovatnu migrenu. Šest meseci kasnije, procenat onih koji imaju glavobolju pao je na 61 procenat. Istraživači su zaključili da česte glavobolje mogu biti rani znak MS. Smanjenje glavobolja uočeno u studiji moglo bi biti rezultat efekata imunomodulatorne terapije kojom se leči multipla skleroza.

Fibromijalgija

Fibromialgija se ponekad pogrešno smatra multipla sklerozom, a multipla skleroza se ponekad pogrešno smatra fibromialgijom. Obe bolesti se češće javljaju kod žena, i obe mogu da izazovu bol i umor, između ostalih simptoma. Ali da li postoji veza između ovih bolesti koja prevazilazi ove zajedničke karakteristike?

Studija objavljena na internetu u julu 2018. u časopisu „Multiple Sclerosis Journal“ ispitala je zdravstvene kartone skoro 14.000 ljudi sa MS iz četiri kanadska regiona i upoređivala ih sa evidencijom skoro 67.000 ljudi bez MS.

Istraživači su otkrili da je fibromialgija 3 puta češća kod ljudi sa dijagnozom MS. Međutim, pošto je cilj studije bio da se identifikuju rani znaci MS, nije dalje istraživala vezu između fibromialgije i MS.

Naučnik Itan B. Ruso, izneo je teoriju da multipla skleroza i fibromijalgija, kao i migrena, sindrom iritabilnog creva (IBS) i neka druga stanja dele osnovni problem koji on naziva kliničkim nedostatkom endokanabinoida.

Endokanabinoidi su molekuli slični kanabisu koje prirodno proizvodi ljudsko telo. Endokanabinoidni receptori se nalaze u: mozgu, nervima, koži, krvnim sudovima i drugim organima u celom telu. Shodno tome, endokanabinoidni sistem je uključen u regulaciju fizioloških funkcija u velikom delu tela.

Prema dr Rusou, u članku objavljenom u julu 2016. u „Cannabis and Cannabinoid Research“, „Svi ljudi imaju osnovni endokanabinoidni ton koji je odraz nivoa endokanabinoida, anandamida (arahidoniletanolamida) i 2-arahidonoilglicerola, njihove proizvodnje, metabolizma i relativne količine i stanje kanabinoidnih receptora.” Nedostatak endokanabinoidnog tonusa, kaže on, dovodi do patofiziologije, odnosno funkcionalnih promena koje karakterišu različite bolesti i sindrome.

U istom članku, Ruso opisuje postojeće studije lečenja IBS-a, migrene, fibromijalgije i nekih drugih stanja na bazi kanabisa. Takpđe poziva na  dodatna klinička ispitivanja u ovoj oblasti istraživanja.

Epilepsija

Napadi su obeležje epilepsije, a ponekad se javljaju i kod MS. Iako su prilično retki, događaju se kod 2 do 5 procenata populacije sa MS, prema američkom „Nacionalnom društvu za multiplu sklerozu“.

Baš kao i kod ljudi sa epilepsijom, napadi koji se javljaju kod ljudi sa MS su rezultat nenormalnog aktiviranja neurona. Međutim, specifičan uzrok napada kod MS nije poznat. Moguće je da su izazvani MS lezijama u mozgu kod osetljivih osoba.

Studija objavljena u junu 2019. u „Frontiers in Neurology“ zaključila je da kortikalne lezije koje se javljaju kod pacijenata sa MS mogu igrati važnu ulogu u komorbidnoj epilepsiji. Ali postoji mnogo toga što se još uvek ne zna o vezi između MS i epilepsije.

Multipla skleroza se uglavnom leči lekovima protiv napada i oni su ponavljajući.

Multipla skleroza: Mitovi i činjenice

Multipla skleroza nije retka bolest, ali opet nije ni tako česta. Stoga ne predstavlja iznenađenje da mnogi ljudi znaju vrlo malo o njoj i da je ponekad pogrešno ono što znaju. Pored toga, razumevanje MS od strane naučnika (šta povećava rizik od dobijanja, kako je najbolje lečiti i kako normalno živeti sa njom) značajno je napredovalo poslednjih godina.

Dakle, čak i neki lekari mogu imati zastarela uverenja o MS. Za ljude koji žive sa bolešću, važno je da znaju šta je šta.

MS dijeta: Zdrave navike u ishrani za multiplu sklerozu

Zdrava ishrana za osobe kojima je dijagnostikovana multipla skleroza se ne razlikuje mnogo od zdrave ishrane generalno. Osnovna dobra ishrana je ključ i za prevenciju i kod lečenja.

Dovoljno kalorija iz mešavine:

• nemasnih proteina
• ugljenih hidrata (od celog zrna, voća, povrća)
• zdravih masti (od ribe, orašastih plodova, semena i ulja)

može mnogo doprineti održavanju nivoa energije i pomoći kod sprečavanja hroničnih bolesti. Tu bi pre svega svrstali: dijabetes tipa 2 i bolesti srca.

Određena hrana takođe može pomoći u kontrolisanju simptoma povezanih sa MS. Tu spada hrana bogata vlaknima koja pomaže u ublažavanju zatvora.

• Autoimune bolesti – Upalna bolest creva, Sjogrenov sindrom i Multipla skleroza
• 9 nekarakterističnih simptoma multiple skleroze
• Karcinom – znaci i simptomi
• Bolesti srca i njihova veza sa dijabetesom
• Dijabetes tip 2 – sve o bolesti