Taman kada smo se navikli na mere predostrožnosti, blago rasteretili slobode života u delimično vakcinisanom svetu, na scenu je stigao omikron.
Čini se da se ova ultra-transmisivna varijanta koronavirusa širi mnogo većom brzinom od prethodno dominantne delta varijante, inficirajući i nevakcinisane i vakcinisane.
Južna Afrika je 24. novembra objavila svoje početno upozorenje o novoidentifikovanom omikronu (B.1.1.529). Samo dva dana kasnije, 26. novembra, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ga je nazvala „varijantom virusa koja izaziva zabrinutost“.
Prvi slučaj omikrona prijavljen je u Sjedinjenim Državama 1. decembra. Do 25. decembra, ova varijanta koronavirusa je činila većinu slučajeva u ovoj zemlji, prema „Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti“ (CDC).
Sada, kako broj slučajeva COVID-19 raste, pitanja o tome da li ponovo može da se putuje, ide na javne skupove ili na posao u kancelariju ponovo su na stolu.
Pregled sadržaja:
- Zašto se omikron tako brzo širi?
- Koliko je omikron prenosiv?
- Koji su simptomi omikrona?
- Da li omikron izaziva blaže simptome od delta soja koronavirusa?
- Da li vakcinacija protiv COVID-19 štiti od omikrona? Šta je sa trećom dozom?
- Kako deca reaguju na omikron varjantu koronavirusa?
- Da li testovi na COVID-19 koji mogu da se rade od kuće otkrivaju omikron?
- Da li vam maske pomažu u zaštiti od omikrona?
Zašto se omikron tako brzo širi?
Kada virus inficira novog domaćina, bilo životinju ili čoveka, pravi kopije samog sebe. Neke od ovih kopija mogu imati male genetske razlike, koje se nazivaju mutacije. Kako je sve više ljudi zaraženo, raspon mutacija se širi, iako velika većina njih ne ide nikuda i ne utiče ni na šta.
Ali kada dođe do mutacije koja virus čini ili zaraznijim ili štetnijim, ta varijanta može početi da preovladava. To je zato što iz darvinističke perspektive, ta varijanta ima prednost koja joj omogućava da nadmaši druge verzije virusa.
Od približno 50 mutacija pronađenih u varijanti omikrona, više od 30 je identifikovano na proteinu šiljaka (delu koji se vezuje za ljudske ćelije). Naučnici veruju da ove mutacije mogu pomoći da se omikron učini prenosivijim od drugih varijanti kao što je delta.
Koliko je omikron prenosiv?
Omikron je veoma prenosiv. Ova varijanta se „eksponencijalno povećava“ u više zemalja. Jedan od razloga za ovo brzo širenje je taj što izgleda da ova varijanta izbegava imunološku zaštitu koju je pružila prethodna infekcija COVID-19 ili vakcinacija.
Stručnjaci i dalje prikupljaju informacije, ali jedan izveštaj (još nije recenziran) tima za reagovanje na COVID-19 „Imperial College London“ izračunao je da je rizik od ponovne infekcije omikronom 5,4 puta veći nego kod delta soja. Prema autorima, to implicira da zaštita od ponovne infekcije omikronom kod onih koji su već imali COVID-19 može biti čak 19 odsto.
Ljudi koji su potpuno vakcinisani takođe doživljavaju infekcije. Jedan izveštaj sa „Norveškog instituta za javno zdravlje“ opisuje scenario super-širenja omikrona na božićnoj zabavi kompanije u Oslu 27. novembra. Tu su svi prisutni bili potpuno vakcinisani. Ukupno 110 od 117 prisutnih je intervjuisano nakon okupljanja, a 80 je bilo pozitivno na COVID-19 dve nedelje nakon zabave.
Koji su simptomi omikrona?
Stručnjaci još uvek otkrivaju da li su simptomi nove varijante drugačiji od onih u prethodnim varijantama. Postoji mnogo istih simptoma kao kod ranijih varijanti, ali vreme će pokazati.
Podaci o omikronskim infekcijama pokazuju da su najčešći simptomi:
- upala grla (što se čini da je uobičajen rani znak)
- začepljenost nosa
- suv kašalj
- dijareja
- bol u mišićima — posebno bol u donjem delu leđa
Da li omikron izaziva blaže simptome od delta soja koronavirusa?
Veliki deo ranih informacija o omikronu dolazi iz Južne Afrike. Tamošnji zdravstveni zvaničnici objavili su preliminarne podatke 17. decembra koji pokazuju da je samo 1,7 odsto pacjenata sa identifikovanim COVID-19 primljeno u bolnicu u drugoj nedelji zaraze od ove varijante, u poređenju sa 19 odsto u drugoj nedelji kod delta soja.
Podaci koji dolaze iz različitih delova sveta ukazuju na to da rizik od teške bolesti kod omikrona može biti manji od rizika koji predstavlja delta soj. Rana analiza „Imperijal koledža“ u Londonu pokazala je da ljudi zaraženi ovom varijantom imaju 40 posto manje šanse da budu hospitalizovani, u poređenju sa delta sojem.
Iako omikron varijanta koronavirusa može da izazove manje teške simptome bolesti, ako prouzrokuje da se mnogo više ljudi razboli, još uvek bismo mogli da imamo veliki broj ljudi koji završavaju u bolnici. To bi moglo da optereti zdravstvene sisteme širom sveta.
Na primer, stopa hospitalizacije u Južnoj Africi je relativno niska. Zato što zemlja ima mlado stanovništvo — srednja starost je 27 godina. U Sjedinjenim Državama srednja starost je 38 godina. Generalno, stariji ljudi su u većem riziku od razvoja težeg oblika COVID-a 19.
Prvobitni nalazi iz zajedničke studije južnoafričkih i ruskih naučnika otkrili su da je, kao i kod prethodnih varijanti, tok bolesti teži kod nevakcinisanih osoba. To je posebno izraženo kod starijih odraslih, navodi se u saopštenju južnoafričkog „Ministarstva zdravlja“.
Da li vakcinacija protiv COVID-19 štiti od omikrona? Šta je sa trećom dozom?
Istraživači proučavaju koliko dobro vakcine štite od omikrona i koliko dugo ta zaštita traje.
Danska studija objavljena na „medRkiv-u“ 22. decembra, otkrila je da je ukupna efikasnost protiv omikron varjante virusa bila 55,2 posto za Pfizer-BioNTech vakcinu. Dok je 36,7 posto za Modernu.
Studija je otkrila da ili Pfizer ili Moderna „buster doze“ nude značajno povećanje zaštite od omikrona.
Inicijalni nalazi kompanije Pfizer i Moderna pružaju dodatnu sigurnost o efikasnosti treće doze u borbi protiv omikrona. Moderna je 20-og decembra objavila da je buster doza vakcine protiv COVID-19 povećala broj antitela koja se bore protiv ove varijante 37 puta.
Pfizer-BioNTech je u saopštenju naveo da njegovi podaci pokazuju da njegova doza povećava odgovor antitela 25 puta.
U intervju, 14. decembra u emisiji „NBC Today“, direktorka CDC-a Rochelle Walensky, izjavila je da vakcinacija i buster doze pomažu imunizovanim osobama da izbegnu teški oblik COVID-19. „Videli smo slučajeve omikrona među onima koji su i vakcinisani i primili treću dozu i verujemo da su ovi slučajevi blaži ili asimptomatski zbog zaštite vakcinacijom“, rekla je dr Walensky.
Što se tiče ljudi imunizovanih vakcinom Džonson & Džonson, prvi nalazi iz laboratorijskih eksperimenata sprovedenih u Južnoj Africi sugerišu da ova vakcina sama po sebi nije proizvela gotovo nikakvu zaštitu protiv omikrona, prema „Blumbergovom izveštaju“.
Ali druga istraživanja iz Južne Afrike otkrila su da su dopunske doze ove injekcije efikasne protiv ove omikron varijante. Studija objavljena u „medRkiv“ 29. decembra, otkrila je da su ljudi koji su primili dve doze J&J vakcine smanjili rizik od hospitalizacije od omikrona za oko 85 procenata u poređenju sa nevakcinisanim ljudima.
CDC trenutno preporučuje da ljudi koji su primili J&J vakcinu dobiju mRNA (Pfizer ili Moderna) vakcinu kao buster dozu.
Kako deca reaguju na omikron varjantu koronavirusa?
Nema dovoljno podataka da li su deca manje ili više izložena riziku od omikrona u poređenju sa odraslima.
Ipak, 27. decembra, država Njujork je izvestila o „upečatljivom porastu“ bolničkih prijema dece. Velika većina nije bila vakcinisana.
U Njujorku je broj hospitalizovane dece porastao sa 22 na 109 od nedelje koja se završava 11. decembra do nedelje koja se završava 23. decembra.
CDC preporučuje vakcinaciju za svu decu od 5 godina i više, plus dopunske vakcine za decu od 12 i više godina.
Da li testovi na COVID-19 koji mogu da se rade od kuće otkrivaju omikron?
Inicijalne procene sugerišu da većina testova na antigen (mogu se uraditi kod kuće bez laboratorijske obrade) otkriva omikron. Međutim, mogu da imaju smanjenu osetljivost, prema američkoj „Upravi za hranu i lekove“ (FDA).
Niža osetljivost znači da postoji veća šansa da će brzi test propustiti tragove virusa i dati lažno negativan rezultat, govoreći vam da nemate COVID-19 kada ste u stvari zaraženi.
Ako imate simptome COVID-19 i pozitivan rezultat testa kod kuće, ne morate da uradite još jedan test da biste potvrdili da imate COVID-19, prema „Univerzitetu u Čikagu“. Ali ako imate simptome i test je negativan, ne bi trebalo da isključujete COVID-19.
Da li vam maske pomažu u zaštiti od omikrona?
Nošenje maske je dobra strategije za smanjenje šansi za dobijanje COVID-19.
Visokokvalitetne maske su posebno važne kod omikron varijante. „Moramo svuda da promovišemo bolje, visokokvalitetne maske, jer jednoslojna platnena maska jednostavno ne utiče na omikron. Ovo je izjavio bivši američki generalni hirurg Džerom Adams, na CNN-u 24. decembra.
CDC preporučuje da svi stariji od 2 godine – i vakcinisani i nevakcinisani nose maske u javnim zatvorenim prostorima na mestima gde je prenos COVID-19 visok.
