Otežano disanje usled zapušenja nosa dolazi kada oteku krvni sudovi i sluznice u sinusima i nosnim prolazima. Iako blago zapušenje često nestaje samo od sebe, tretmani i kućni lekovi mogu pomoći.
Svako u bilo kojoj dobi može imati nazalnu kongestiju ili zapušen nos, ali se to može javiti češće kod nekih ljudi.
Na primer, sinusitis, stanje koje ga često izaziva, obično se javlja kod dece mlađe od 15 godina i odraslih od 25 do 64 godine, posebno odraslih žena.
U nastavku saznajte više o problemima koji izazivaju otežano disanje i zapušen nos.
Pregled sadržaja:
Otežano disanje i uzroci zapušenja nosa
Medicinski izraz za upalu sinusa i nosne šupljine je „rinosinusitis“. Mnogi problemi koji izazivaju otežano disanje kao i probleme sa disanjem nose ovo ime.
Oni uključuju:
- Infektivni rinosinusitis.
Virusi prehlade ili infekcije gornjih disajnih puteva izazivaju zarazni rinosinusitis.
- Alergijski rinosinusitis
Ovu upalu izaziva alergen ili iritant životne sredine.
- Sezonski alergijski rinosinusitis
Lekar dijagnostikuje ovu bolest, koja se naziva i sezonska alergija.
Ta upala je rakcija na:
- polen drveća
- trave
- korova
kojih ima najviše u proleće i jesen.
- Višegodišnji alergijski rinosinusitis
Ovo uključuje alergene prisutne tokom cele godine, kao što su:
- buđ
- perut životinja
- grinje
- ostaci baba švaba
- Nealergijski rinosinusitis
Ova upala potiče od nadražujućih materija u vazduhu, poput:
- dima
- hemikalija
- zagađenja
Ljudi sa smanjenom imunološkom funkcijom, verovatno od HIV -a, dijabetesa ili koji primaju hemoterapiju, mogu biti posebno podložni poteškoćama prilikom disanja koje su posledica infekcije.
U drugim slučajevima, otežano disanje nije odgovor na: patogen, iritant ili alergen.
Umesto toga, uzrok može biti:
- Položaj tela. Ležanje otežava telu da očisti sluz, pa osobe sa smanjenom pokretljivošću mogu biti sklonije problemima sa disanjem.
- Anatimija sinusa. To može da uključuje: polipe, deformaciju septuma, sužavanje prolaza, tumore ili dodatni džep.
- Zdravstvena stanja koja smanjuju mukozni sekret. Neki primeri uključuju cističnu fibrozu i poremećaj žučne kese koji se naziva bilijarna diskinezija.
Ljudi sa deformacijom septuma mogu imati posebno velike probleme sa disanjem. Septum je tanki zid koji razdvaja levi i desni nosni disajni put. Deformacija znači da je zid nakošen na jednu stranu, što može otežati disanje kroz jednu nozdrvu, čak i bez alergije ili prehlade, što dovodi do zapušenja nosa.
Otežano disanje kod dece
Kada posumnjate da dete, a naročito beba, ima zapušen nos, moglo bi pomoći da obratite pažnju na sledeće znakove:
- probleme sa hranjenjem ili smanjeni apetit
- povećana nervoza ili uznemirenost
- otežano disanje ili gušenje sluzi
- isprekidani san ili problemi da dete zaspi
Da li je otežano disanje normalno tokom trudnoće?
Trudnički rinitis je prilično je čest.
Može nastati zbog:
- gojaznosti
- prekomernog povećanja telesne težine tokom trudnoće
- porasta nivoa hormona
- kombinacije ovih faktora
Jedna studija iz 2016. pratila je 100 trudnica i otkrila da je 39% u nekom trenutku doživelo rinitis. Problem se rešava u roku od 3 nedelje od početka terapije.
Zapušenost nosa može pogoršati simptome opstruktivne apneje u snu tokom trudnoće. Druga studija iz 2016. otkrila je da je opstruktivna apneja u snu povezana s hipertenzijom, potencijalno ozbiljnom komplikacijom preeklampsijom i komplikacijama rasta fetusa.
Sve u svemu, dobra je ideja da svako sa konstantnom zapušenošću nosa tokom trudnoće ode kod lekara.
Da li je to simptom COVID-19?
Prema nedavnoj analizi Svetske zdravstvene organizacije (SZO), samo 5% ljudi sa novim koronavirusnim infekcijama ima zapušen nos. Najčešće prijavljeni simptomi uključuju:
- groznicu
- suvi kašalj
- neobjašnjivu iscrpljenost
- iskašljavanje guste sluzi iz pluća
Lečenje za problem sa disanjem
Terapije za otežano disanje u velikoj meri zavise od uzroka.
Neke opcije uključuju:
- oralne ili lokalne antibiotike, ako je uzrok bakterijska infekcija
- kortikosteroidne sprejeve za nos
- lekove za razređivanje sluzi
- imunoterapiju
- korektivnu hirurgiju
Kućni lekovi za zapušenje nosa
Kućne varjante rešavanja problema sa disanjem su:
- ostanite hidrirani
- idite pod topli tuš
- udišite paru iz posude sa toplom vodom, sa peškirom preko glave da zadrži paru
- držite glavu podignutu tokom spavanja
- uzimajte antihistaminike ili dekongestive bez recepta
- pokušajte se ispiranjem nosa
- uzimajte lekove bez lekarskog recepta protiv bolova, ako postoji sinusni pritisak ili bol
- stavljajte hladne obloge na bolna područja lica
- uzimajte profilaktički probiotik ili konzumiranje hranu bogatu probioticima, poput jogurta
- uzimajte suplemente koji jačaju imunitet, kao što su cinkov sulfat, ehinacea, vitamin C ili ekstrakt geranijuma
Važno je napomenuti da stručnjaci upozoravaju na preteranu upotrebu nazalnih sprejeva kao i kapi za nos, jer to može izazvati zapušenje.
Koliko dugo traje?
Kod većine ljudi sa običnom prehladom ili gripom otežano disanje prestaje nakon nedelju ili dve.
Ako je nazalna kongestija rezultat bakterijske infekcije, lekar može propisati antibiotike 10-14 dana, ali zapušenost nosa može nestati u roku od 7 dana. Ipak, važno je završiti terapiju u potpunosti.
Ako je krivac alergija, za otežano disanje može trajati sve dok je osoba izložena alergenu.
Ako deformacija septuma izaziva problem sa disanjem, lekar može preporučiti korektivnu operaciju.
Kada bi trebalo da se ode kod doktora?
Ako zapušenost nosa traje duže od 10-14 dana ili se pogorša nakon 7-10 dana, to može biti posledica infekcije sinusa. U ovom slučaju konsultujte lekara.
Takođe je dobra ideja da dobijete profesionalnu negu ako ovaj problem ne ublaže kućni lekovi ili je stanje praćeno:
- visokom temperaturom
- gustom sluzi ili iscedkom
- teškoćama sa disanjem
Prevencija za otežano disanje
„Američka fondacija za astmu i alergije“ primećuje da sledeće stvari mogu smanjiti reakciju osobe na alergene i rizik od infekcije:
- često pranje ruku sapunom i vodom
- redovno pranje posteljine u toploj vodi i deterdžentu
- držanje prozora i vrata zatvorenim tokom sezone polena i buđi u proleće i jesen
- korišćenje prekrivača protiv grinja za jastuke, odeću, dušeke
- često usisavanje
- izbegavanje bliskog kontakta sa bolesnim ljudima
Da bi se smanjio rizik od rinitisa tokom trudnoće, može pomoći održavanju zdrave težine.
Rezime
Otežano disanje može nastati zbog:
- alergije
- infekcije
- problema sa sinusima
- zdravstvenog problema u drugom delu tela
U većini slučajeva problem sa disanjem se rešava kućnim lekovima i lekovima za koje ne treba recept. Međutim, nekom će možda biti potrebni antibiotici za bakterijsku infekciju ili operaciju za ispravljanje deformacija septuma.
Ako je ovaj problem ozbiljan ili uporan, obratite se lekaru, posebno tokom trudnoće.
