Panični poremećaj nastaje kada se u dužem vremenskom periodu javljaju iznendadni napadi panike, zbog kojih postoji jak strah od narednih napada.
Napad panike je neočekivan, ničim izazvan osećaj straha i anksioznosti koji izaziva fizičke simptome poput: ubrzanog rada srca i disanja, znojenja… Neki ljudi postaju toliko uplašeni zbog ovih napada da razviju panični poremećaj, vrstu anksioznog poremećaja. Terapija i lekovi protiv anksioznosti mogu zaustaviti napade panike.
Pregled sadržaja:
- Šta je napad panike i kako uzrokuje panični poremećaj?
- Koliko su česti napadi panike?
- Ko ima najveće šanse da doživi napad panike ili razvije panični poremećaj?
- Šta uzrokuje napade panike?
- Koji su simptomi napada panike?
- Kako se dijagnostikuju napadi panike?
- Kako se dijagnostikuje panični poremećaj?
- Kako se leče napadi panike i panični poremećaj?
- Koje su potencijalne komplikacije napada panike?
- Koja je prevencija za napade panike?
- Kakva je prognoza (perspektiva) za ljude koji imaju napade panike ili panični poremećaj?
Šta je napad panike i kako uzrokuje panični poremećaj?
Napad panike izaziva iznenadna, kratka osećanja straha i snažne fizičke reakcije kao odgovor na obične situacije koje ne predstavljaju pretnju.
Kada imate napad panike:
- mnogo se znojite
- imate poteškoća sa disanjem
- osećate kako vam srce ubrzano kuca
Osećaj je sličan srčanom udaru.
Panični poremećaj se može razviti kada se previše brinete o novom napadu panike ili promenite model ponašanja, kako biste izbegli napad panike.
Najčešća mesta gde se javljaju napadi panike su: javna mesta, prevoz, tržni centri, situacije u kojima ste okruženi sa puno ljudi.
Koliko su česti napadi panike?
Svake godine do 11% Amerikanaca doživi napad panike. Otprilike 2% do 3% njih razvija panični poremećaj.
Ko ima najveće šanse da doživi napad panike ili razvije panični poremećaj?
Svako može doživeti napad panike.
Sledeći faktori mogu da igraju važnu ulogu u tome:
Starost: Napadi panike se obično prvi put javljaju u tinejdžerskim ili ranim odraslim godinama. Ali ljudi svih uzrasta, uključujući decu, mogu imati napade panike.
Pol: Žene imaju dvostruko veće šanse od muškaraca da razviju panični poremećaj.
Šta uzrokuje napade panike?
Stručnjaci ne znaju zašto neki ljudi doživljavaju napade panike ili razviju panični poremećaj. Mozak i nervni sistem igraju ključnu ulogu u tome kako opažate stvari i nosite se sa strahom i anksioznošću.
Vaš rizik od napada panike se povećava ako imate:
- Porodičnu istoriju napada panike: Anksiozni poremećaji, uključujući panične poremećaje, često se javljaju u porodicama. Stručnjaci nisu sigurni zašto je to tako.
- Probleme sa mentalnim zdravljem: Ljudi koji imaju anksiozne poremećaje, depresiju ili druge mentalne bolesti skloniji su napadima panike.
- Probleme zloupotrebe supstanci: Alkoholizam i zavisnost od droga mogu povećati rizik od napada panike i uticati da se razvije panični poremećaj.
Koji su simptomi napada panike?
Napadi panike se javljaju iznenada i bez upozorenja. Ne postoji način da se zaustavi napad panike nakon što počne. Simptomi obično dostižu vrhunac u roku od 10 minuta nakon početka napada. Ubrzo nakon toga nestaju.
Znaci napada panike su:
- Bol u grudima
- Jeza
- Osećaj gušenja
- Otežano disanje
- Strah od gubitka kontrole
- Osećaj kao da ćete da umrete
- Intenzivan osećaj terora
- Mučnina
- Ubrzan rad srca
- Znojenje
- Peckanje ili utrnulost u prstima na rukama ili nogama
- Drhtanje
Kako se dijagnostikuju napadi panike?
Ozbiljni zdravstveni problemi, kao što su bolesti srca, štitne žlezde i respiratorni problemi, izazivaju simptome slične napadima panike.
Vaš lekar može da zatraži da uradite testove, kako bi isključio postojanje fizičkog problema.
Ako nema fizičkog uzroka, vaš lekar može postaviti dijagnozu na osnovu vaših simptoma.
Kako se dijagnostikuje panični poremećaj?
Vaš lekar može dijagnostikovati panični poremećaj kada imate ponovljene napade panike, a vi ste:
- Zabrinuti da li ćete imati nove napade panike i plašite se njihovih posledica.
- Opsednuti gubitkom kontrole tokom napada panike.
- Promenili svoje ponašanje da biste izbegli situacije koje mogu izazvati napad panike.
Kako se leče napadi panike i panični poremećaj?
Psihoterapija, lekovi ili njihovo kombinovanje su veoma efikasni u zaustavljanju napada panike. Koliko dugo će vam trajati lečenje zavisi od težine vašeg problema i koliko dobro reagujete na lečenje.
Opcije su:
Psihoterapija
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je vrsta psihoterapije ili terapije razgovorom. O svojim mislima i emocijama razgovarate sa psihologom. On će vam pomoći u identifikaciji pokretača napada panike kako biste mogli da promenite svoje razmišljanje, ponašanje i reakcije. Kada počnete drugačije da reagujete na okidače, napadi se smanjuju i na kraju prestaju.
Antidepresivi
Određeni antidepresivi mogu učiniti napade panike ređim ili manje ozbiljnim. Lekari mogu da prepišu selektivne inhibitore preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitore uzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) ili triciklične antidepresive (TCA).
SSRI lekovi su: fluoksetin i paroksetin.
SNRI lekovi su: duloksetin i venlafaksin.
TCA lekovi su: amitriptilin i doksepin.
Lekovi protiv anksioznosti
Benzodiazepini su najčešće propisani lekovi protiv anksioznosti, za lečenje i sprečavanje napada panike i panični poremećaj. Pomažu kod anksioznosti, ali stvaraju rizik od zavisnosti. Ovi lekovi su alprazolam (Xanax, Ksalol) i lorazepam.
Koje su potencijalne komplikacije napada panike?
Napadi panike su veoma izlečivi. Nažalost, mnogi ljudi odlažu traženje pomoći, jer im je neprijatno. Nelečeni napadi panike ili panični poremećaj mogu ometati vašu sposobnost da uživate u životu.
Zbog toga se može razviti:
- Anticipatorna anksioznost: Mogućnost napada panike izaziva ekstremnu anksioznost.
- Fobije: Fobija je ekstreman, nerazuman strah od nečega specifičnog. Na primer, akrofobija je strah od visine, dok je klaustrofobija strah od zatvorenih prostora.
- Agorafobija: Približno dve trećine ljudi sa paničnim poremećajem razvija agorafobiju. Ovaj anksiozni poremećaj utiče da se plašite da budete na mestima ili u situacijama gde bi se mogao desiti napad panike. Strah može postati toliko ekstreman da se previše plašite da napustite svoju kuću.
Koja je prevencija za napade panike?
Lekar vam može pomoći da identifikujete okidače koji izazivaju napade panike. Psihoterapija je dobra polazna tačka.
Takođe možete preduzeti ove radnje da biste smanjili šanse da vam se dogodi napad panike:
- Smanjite unos kofeina
- Redovno vežbajte
- Jedite zdravu hranu
- Smanjite stres
Razgovarajte sa svojim lekarom pre uzimanja biljnih suplemenata ili lekova bez recepta. Određene supstance mogu povećati anksioznost.
Kakva je prognoza (perspektiva) za ljude koji imaju napade panike ili panični poremećaj?
Lečenje veoma pomaže. Preduzimanje koraka za traženje lečenja ključno je za zaustavljanje napada kako biste mogli da uživate , a ne da se plašite u životu.
