Parkinsonova bolest – Odgovori na najčešće postavljana pitanja vezana za ovo neurodegerativno oboljenje

Parkinsonova bolest je neurodegenerativno oboljenje mozga povezano sa starenjem, koje uzrokuje odumiranje ćelija u više regiona mozga.

Najpoznatija je po tome što uzrokuje usporene pokrete, drhtanje, probleme sa ravnotežom…

U većina slučajeva se razvija iz nepoznatih razloga, ali neki naučnici smatraju da nasledni faktor može da bude uzrok nastanka Parkinsonove bolesti.

Bolest nije izlečiva, ali postoji mnogo različitih opcija kod lečenja.

Šta je Parkinsonova bolest?

Parkinsonova bolest je bolest poremećaja pokreta, i nazvana je po lekaru iz Londona, Džejmsu Parkinsonu (11. april 1755 — 21. decembar 1824), koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti.

Parkinsonova bolest je bolest gde postepeno odumiru ćelije vašeg mozga, što vremenom izaziva sve teže simptome.

Iako je ova bolest najpoznatija po tome kako utiče na kontrolu mišića, ravnotežu i kretanje, ona takođe može izazvati širok spektar drugih efekata koji se negativno manifestuju na:

• vaša čula
• sposobnost razmišljanja
• mentalno zdravlje i još mnogo toga.

Ko je u najvećem riziku od Parkinsonove bolesti?

Rizik od razvoja Parkinsonove bolesti prirodno raste sa godinama, a prosečna starost u kojoj počinju da se pojavljuju simptomi je 60 godina. Nešto češće se javlja kod muškaraca nego kod žena.

Dok je Parkinsonova bolest obično povezana sa uzrastom, može da se razvije i kod mladih ljudi od 20-tak godina (iako je to izuzetno retko, i često ti ljudi imaju roditelja, brata ili sestru sa Parkinsonovom bolešću).

Koliko je Parkinsonova bolest česta?

Parkinsonova bolest je generalno veoma česta, i zauzima visoko drugo mesto među degenerativnim bolestima mozga povezanim sa uzrastom.

To je takođe najčešća motorna bolest mozga. Stručnjaci procenjuju da pogađa najmanje 1% ljudi starijih od 60 godina širom sveta.

Kako nastaje Parkinsonova bolest i kakav je njen uticaj na telo?

Parkinsonova bolest uzrokuje pogoršanje specifičnog područja (regije) vašeg mozga, bazalnih ganglija. Kako bolest vremenom napreduje, gubite sposobnosti koje su ćelije u tim oblastima nekada kontrolisale. Istraživači su otkrili da Parkinsonova bolest izaziva veliku promenu u hemijiskim procesima u mozgu.

U normalnim okolnostima, mozak koristi neurotransmitere da kontroliše kako moždane ćelije (neuroni) komuniciraju jedni sa drugima. Kada imate Parkinsonovu bolest, nemate dovoljno dopamina, jednog od najvažnijih neurotransmitera.

Parkinsonova bolest nastaje usled odumiranja bazalnih ganglija koje se nalaze u mozgu. U bazalnim ganglijama se stvara dopamin koji je zadužen, između ostalog, za obavljanje voljnih pokreta.

Kada vaš mozak šalje signale za aktivaciju koji govore vašim mišićima da se kreću, on fino podešava vaše pokrete koristeći ćelije koje zahtevaju dopamin. Zbog toga nedostatak dopamina izaziva usporene pokrete, tremor, rigor (povećana ukočenost mišića)…

Kako Parkinsonova bolest napreduje, simptomi se šire i intenziviraju. Kasniji stadijumi bolesti često utiču na to kako vaš mozak funkcioniše, uzrokujući simptome slične demenciji i depresiji.

Koja je razlika između Parkinsonove bolesti i parkinsonizma?

Parkinsonizam je klinički sindrom koji obuhvata prisustvo određenih znakova u kliničkoj slici: tremor u mirovanju, rigiditet, usporenost pokreta… Nastaje kao posledica  poremećaja strukture ili funkcije delova mozga (bazalnih ganglija). Najčešći uzrok parkinsonizma je Parkinsonova bolest, ali se ne mora odnositi samo na Parkinsonovu bolest već i na druge bolesti koje se zajedničkim imenom nazivaju sekundarni parkinsonizam.

Koji su simptomi Parkinsonove bolesti?

Najpoznatiji simptomi Parkinsonove bolesti je gubitak kontrole mišića. Međutim, stručnjaci sada znaju da problemi vezani za kontrolu mišića nisu jedini mogući simptomi Parkinsonove bolesti.

Motorički simptomi Parkinsonove bolesti

Simptomi vezani za kretanje i pokrete kod Parkinsonove bolesti uključuju sledeće:

• Usporeni pokreti (bradikinezija). Dijagnoza Parkinsonove bolesti zahteva da imate ovaj simptom. Pacjenti ovaj simptom opisuju kao slabost mišića, ali to se dešava zbog problema sa kontrolom mišića i nema stvarnog gubitka snage.
• Tremor (dok mišići miruju). Ovo je ritmično podrhtavanje mišića čak i kada ih ne koristite i dešava se u oko 80% slučajeva Parkinsonove bolesti.
• Krutost . Ovo je uobičajeni simptom Parkinsonove bolesti.
• Nestabilno držanje ili hodanje. Usporeni pokreti i ukočenost zbog Parkinsonove bolesti uzrokuju pogrbljen ili pognut položaj tela. Do ovoga obično dolazi kada se bolest pogorša. To je posebno primetno kada pacjent hoda, jer će koristiti kraće i nestabilnije korake i manje će pomerati ruke. Okretanje tokom hodanja može zahtevati da se napravi nekoliko koraka.

Dodatni motorički simptomi mogu da budu:

• Treptanje koje je ređe nego obično. Ovo je takođe simptom smanjene kontrole mišića lica.
• Zbijeni ili sitni rukopis. Do ovoga dolazi zbog problema sa kontrolom mišića ruku.
• Sline. Još jedan simptom koji se javlja zbog gubitka kontrole mišića lica.
• Nemogućnost pomeranja mišića na licu. Poznato kao hipomimija, to znači da se izraz lica veoma malo menja ili se uopšte ne menja.
• Problemi sa gutanjem (disfagija). Ovo se dešava usled smanjene kontrole mišića grla. Povećava rizik od problema, kao što su: upala pluća ili gušenje.
• Neobično tihi glas (hipofonija). Do ovoga dolazi zbog smanjene kontrole mišića u grlu i grudima.

Nemotorički simptomi Parkinsonove bolesti

Nije nemoguće da se kod Parkinsonove bolesti jave i simptomi koji nisu povezani sa kretanjem i motorikom mišića. Nekada su stručnjaci verovali da su se nemotorički simptomi Parkinsonove bolesti manifestovali tek nakon simptoma koji imaju veze sa kontrolom pokreta.

Međutim, sve je više dokaza da se ovi simptomi mogu pojaviti u najranijim stadijumima koje uzrokuje Parkinsonova bolest.

To znači da ovi simptomi mogu biti zapravo znaci upozorenja, koji počinju godinama ili čak decenijama pre motoričkih simptoma.

Nemotorički simptomi Parkinsonove bolesti su:

• Simptomi autonomnog nervnog sistema. To uključuje ortostatsku hipotenziju (nizak krvni pritisak pri ustajanju), zatvor i gastrointestinalne probleme, urinarnu inkontinenciju i seksualnu disfunkciju
• Depresija
• Gubitak osećaja mirisa (anosmija)
• Problemi sa spavanjem kao što su: periodični poremećaj kretanja udova (PLMD), poremećaj brzih pokreta očne jabučice i sindrom nemirnih nogu
• Problemi u razmišljanju i fokusiranju (demencija povezana sa Parkinsonovom bolešću).

Faze Parkinsonove bolesti

Parkinsonova bolest može potrajati godinama ili čak decenijama, a da ne izazove ozbiljne posledice.

Danas je skala za ocenjivanje Parkinsonove bolesti ispituje četiri različite oblasti, kako Parkinsonova bolest utiče na vas:

Nemotorički aspekti iskustava svakodnevnog života

Ovde su važni nemotorni (bez pokreta) simptomi kao što su: demencija, depresija, anksioznost i druga pitanja vezana za mentalne sposobnosti i mentalno zdravlje. Takođe leakr postavlja pitanja vezana za: bol, konstipaciju, inkontinenciju, umoru itd.

Motorički aspekti iskustava svakodnevnog života

Ovde se ispituju sposobnosti vezane za kretanje. Tu spada: sposobnost da govorite, jedete, žvaćete, gutate, oblačite se, kupate…

Motorički pregled

Lekar na ovaj način pokušava da odredi efekte Parkinsonove bolesti koji utiču na kretanje. Kriterijumi mere efekte poput: načina na koji govorite, izraza lica, ukočenosti, hoda i brzine hoda, ravnoteže, brzine kretanja, drhtanja…

Motoričke komplikacije

Ovde lekar određuje koliki uticaj simptomi Parkinsonove bolesti imaju na vaš život. To uključuje i količinu vremena tokom kojeg imate određene simptome svakog dana, i da li ti simptomi utiču na to kako provodite vreme.

Šta uzrokuje Parkinsonovu bolest?

Izloženost pesticidim potencijalno može da bude jedan od uzroka Parkinsonove bolesti, ali jedini potvrđeni uzrok Parkinsonove bolesti je genetika.

Kada Parkinsonova bolest nije uzrokovana genetikom, lekari je klasifikuju kao „idiopatsku“ (ovaj termin dolazi iz grčkog i znači „sopstvena bolest“). To znači da ne znaju tačan uzrok nastanka bolesti.

Mnoge bolesti mogu da izgledaju kao Parkinsonova bolest, ali su ustvari parkinsonizam (to se odnosi na bolesti koje su slične Parkinsonovoj bolesti) i imaju specifični uzrok ( npr. usled upotrebe nekih psihijatrijskih lekova).

Genetika

Uzrok Parkinsonove bolesti može da bude genetika, što znači da je možete naslediti od jednog ili oba roditelja. Međutim, genetski faktor čini samo oko 10% svih zabeleženih slučajeva Parkinsonove bolesti.

Stručnjaci su povezali najmanje sedam različitih gena sa Parkinsonovom bolešću. Od toga su tri od njih povezali sa ranim početkom bolesti. Neke genetske mutacije takođe uzrokuju jedinstvene, prepoznatljive karakteristike.

Različiti uzroci

Postoje uslovi ili okolnosti koje stručnjaci povezuju sa parkinsonizmom. Iako ovo nije prava Parkinsonova bolest, imaju slične karakteristike, a zdravstveni radnici mogu uzeti u obzir ove uzroke kada dijagnostikuju Parkinsonovu bolest.

Mogući uzroci su:

• Lekovi. Nekoliko lekova može izazvati efekat sličan parkinsonizmu. Efekti slični Parkinsonovoj bolesti su često privremeni ako prestanete da uzimate lekove koji su ih izazvali, pre nego što efekti postanu trajni. Međutim, efekti mogu trajati nedeljama ili čak mesecima nakon što prestanete da uzimate lek.
• Encefalitis. Upala mozga, poznata kao encefalitis, ponekad može izazvati parkinsonizam.
• Toksini i otrovi. Izloženost supstancama, kao što su prašina mangana, ugljen monoksid, isparenja od zavarivanja ili određeni pesticidi, mogu dovesti do parkinsonizma.
• Povrede glave. Ponovljene povrede glave, kao što su one od kontaktnih sportova kao što su boks, MMA, ragbi, , mogu izazvati oštećenje mozga. Termin za ovo je „posttraumatski parkinsonizam“.

Kako se dijagnostikuje Parkinsonova bolest?

Dijagnostikovanje Parkinsonove bolesti je uglavnom klinički proces, što znači da se u velikoj meri oslanja na lekara koji ispituje simptome, postavlja pitanja i pregleda istoriju bolesti. Neki dijagnostički i laboratorijski testovi su mogući, ali oni su obično potrebni da bi se isključile druge bolesti ili određeni uzroci.

Međutim, većina laboratorijskih testova nije neophodna, osim ako ne reagujete na lečenje Parkinsonove bolesti, što može ukazivati da imate neku drugu bolest.

Koji testovi moraju da se urade da bi se dijagnostikovala Parkinsonova bolest?

Ukoliko lekar posumnja na Parkinsonovu bolest ili mora da isključi druge bolesti,rade se različiti dijagnostički testovi.

Tu spadaju:

• Analiza krvne slike (ona može da pomogne da se isključe drugi oblici parkinsonizma).
• Kompjuterizovana tomografija (CT).
• Genetsko testiranje.
• Magnetna rezonanca (MRI).
• Pozitronska emisiona tomografija (PET).

Kako se leči Parkinsonova bolest i da li postoji lek?

Za sada, Parkinsonova bolest nije izlečiva, ali postoji više načina za kontrolisanje njenih simptoma. Tretmani se takođe mogu razlikovati od osobe do osobe, u zavisnosti od njihovih specifičnih simptoma i koliko dobro određeni tretmani funkcionišu. Lekovi su primarni način lečenja ove bolesti.

Sekundarna opcija lečenja je operacija implantacije uređaja koji će isporučiti blagu električnu struju u deo vašeg mozga (ovo je poznato kao duboka moždana stimulacija).

Postoje i neke eksperimentalne opcije, kao što su tretmani zasnovani na matičnim ćelijama, ali njihova dostupnost često varira, a mnoge nisu opcija za ljude sa Parkinsonovom bolešću.

Koji se lekovi i tretmani koriste?

Lekovi za lečenje Parkinsonove bolesti mogu se podeliti u dve kategorije:

• direktni tretmani
• tretmani simptoma

Direktni tretmani leče samu Parkinsonovu bolest. Tretmani simptoma leče samo određene efekte bolesti.

Lekovi

Lekovi koji leče Parkinsonovu bolest čine to na više načina. Zbog toga ti lekovi najverovatnije utiču na jedno ili više od sledećeg:

Povećavaju nivo dopamina

Lekovi koji povećavaju nivo dopamina su:

• Levodopa sa inhibitorima dopa-dekarboksilaze (karbidopa, benzerazid)
• Direktni antagonisti dopaminergičkih receptora (bromokriptin, kabergolin, pramipeksol, ropinirol, itd),
• Inhibitori razgradnje levodope i dopamina (inhibitori MAO-B: rasagilin, selegilin; inhibitori KOMT: entakapon, tolkapon),
• Amantadin
• Inhibitori acetilholina (biperiden, triheksifenidil)

Lekovi kao što je levodopa mogu povećati dostupne nivoe dopamina u mozgu. Ovaj lek je skoro uvek efikasan, a ako ne deluje, to je obično znak nekog drugog oblika parkinsonizma, a ne Parkinsonove bolesti.

Dugotrajna upotreba levodope na kraju dovodi do neželjenih efekata koji čine ovaj lek manje efikasnim.

Simulacija dopamina

Dopaminski agonisti su klasa lekova koji se vezuju i aktiviraju dopaminske receptore u mozgu. Oni oponašaju delovanje dopamina koji se prirodno javlja u mozgu, uzrokujući da neuroni reaguju kao i na dopamin. Agonisti dopamina zavaravaju mozak misleći da dobija potrebni dopamin.

Dopamin je neurotransmiter, koji uzrokuje da ćelije deluju na određeni način kada se molekul dopamina zakači za njih.

Agonisti dopamina mogu se zakačiti i uzrokovati da se ćelije ponašaju na isti način. Oni se češće primenjuju kod mlađih pacijenata zbog odlaganja početka levodope.

Dopamin je uglavnom uključen u kontrolu kretanja. Nedovoljna proizvodnja dopamina može dovesti do Parkinsonove bolesti.

Dopaminski agonisti se koriste za lečenje bolesti sa niskim nivoom dopamina, uključujući Parkinsonovu bolest i sindrom nemirnih nogu.

Nekoliko lekova leči specifične simptome Parkinsonove bolesti.

Simptomi koji se najčešće leče su:

• Erektilna i seksualna disfunkcija
• Umor ili pospanost
• Zatvor
• Problemi sa spavanjem
• Depresija
• Demencija
• Anksioznost
• Halucinacije i drugi simptomi psihoze

Duboka stimulacija mozga

Duboka stimulacija mozga je invazivna hirurška intervencija.

To podrazumeva postavljanje tankih žičanih niti, elektroda, u strukture mozga nazvane bazalne ganglije. Bazalne ganglije su sačinjene od grupa nervnih ćelija i nalaze se duboko u moždanoj masi. Grupe su povezane međusobno, ali i sa moždanom korom. Njihova međusobna, ali i komunikacija sa moždanom korom, zadužena je da obezbedi brze i precizne planirane pokrete.

Ova metoda se koristi već više od 25 godina za lečenje Parkinsonove bolesti.

Ovaj pristup lečenju je skoro uvek opcija u kasnijim stadijumima Parkinsonove bolesti kada terapija levodopom postane manje efikasna i kod ljudi koji imaju tremor koji ne reaguje na uobičajene lekove.

Eksperimentalni tretmani

Naučnici istražuju druge moguće tretmane koji bi mogli pomoći kod lečenja Parkinsonove bolesti. Iako oni nisu široko dostupni, makar pružaju nadu ljudima sa ovom bolešću.

Neki od eksperimentalnih tretmana su:

• Transplantacije matičnih ćelija. Ovde se dodaju novi neuroni koji koriste dopamin u mozak, da bi zamenili oštećene.
• Tretmani za popravku neurona. Ovi tretmani pokušavaju da poprave oštećene neurone i podstaknu da se formiraju novi neuroni.
• Genske terapije i genski ciljani tretmani. Ovi tretmani ciljaju na specifične mutacije koje uzrokuju Parkinsonovu bolest. Neki takođe povećavaju efikasnost levodope ili drugih tretmana.

Moguće komplikacije ili neželjeni efekti kod lečenja Parkinsonove bolesti

Komplikacije i neželjeni efekti koji se dešavaju kod tretmana Parkinsonove bolesti zavise od: samih tretmana, težine stanja, drugih zdravstvenih problema koje imate…

Lekar je najmerodavniji da vam kaže više informacija o mogućim neželjenim efektima i komplikacijama koje možete doživeti. On će vam takođe reći šta možete da uradite da smanjite uticaj ovih neželjenih efekata ili komplikacija na vaš život.

Više o levodopi

Najčešći i najefikasniji lek za Parkinsonovu bolest je levodopa. Iako je ovaj lek u velikoj meri poboljšao lečenje Parkinsonove bolesti, lekari ga koriste oprezno zbog načina na koji funkcioniše. Oni takođe obično propisuju druge lekove koji čine levodopu efikasnijom ili pomažu kod neželjenih efekata i određenih simptoma.

Levodopa se često kombinuje sa drugim lekovima kako bi se sprečilo da je vaše telo obradi pre nego što uđe u vaš mozak. To pomaže da se izbegnu drugi neželjeni efekti dopamina, a posebno: mučnina, povraćanje i nizak krvni pritisak kada ustanete (ortostatska hipotenzija).

Vremenom se menja način na koji vaše telo koristi levodopu, a levodopa takođe može da izgubi svoju efikasnost. Povećanje doze može pomoći u tome, ali to uvećava šansu da se pojave ozbiljniji neželjeni efekati.

Kako mogu da se brinem o sebi ili da kontrolišem simptome?

Parkinsonova bolest nije bolest koju možete sami da dijagnostikujete, i ne biste trebali da pokušavate da lečite simptome bez prethodnog razgovora sa lekarom.

Koliko brzo nakon tretmana ću se osećati bolje i koliko dugo će biti potrebno da se oporavim?

Vreme koje je potrebno za oporavak i sagledavanje efekata tretmana Parkinsonove bolesti u velikoj meri zavisi od vrste lečenja, težine stanja i drugih faktora. Vaš lekar je najmerodavniji on vam može ponuditi više informacija o tome šta možete očekivati od lečenja.

Informacije koje vam da će uzeti u obzir sve specifične faktore koji mogu uticati na ono što doživljavate.

Kako mogu da smanjim rizik od Parkinsonove bolesti?

Parkinsonova bolest se javlja iz genetskih razloga i nepredvidiva je. Ni jedno ni drugo se ne može sprečiti, a takođe ne možete smanjiti rizik od razvoja bolesti.

Postoje određena visokorizična zanimanja, ali ne razvijaju svi koji se bave ovim profesijama parkinsonizam.

Šta mogu očekivati ako mi se dijagnostikuje Parkinsonova bolest?

Parkinsonova bolest je degenerativna bolest, što znači da se efekti na vaš mozak vremenom pogoršavaju. Međutim, bolesti je obično potrebno vreme da napreduje i da se stanje pogorša. Većina ljudi sa Parkinsonovom bolešću ima normalan životni vek.

U ranim fazama će vam biti potrebna mala ili nikakva pomoć i možete nastaviti da živite samostalno. Kako se efekti pogoršavaju, biće vam potrebni lekovi da smanjite dejstvo simptoma koji negativno utiču na vas. Većina lekova, posebno levodopa, su umereno ili čak veoma efikasni, kada vaš lekar pronađe minimalnu dozu koja vam je potrebna za lečenje simptoma.

Većina simptoma se može kontrolisati lečenjem, ali tretmani vremenom postaju manje efikasni i komplikovaniji.

Samostalan život će takođe postajati sve teži kako se bolest pogoršava.

Koliko dugo traje Parkinsonova bolest?

Parkinsonova bolest nije izlečiva, što znači da je to trajna, doživotna bolest.

Da li Parkinsonova bolest utiče na životni vek?

Parkinsonova bolest nije fatalna, ali simptomi i efekti bolesti doprinose nešto kraćem životnom veku.

Prosečan životni vek za ljude kojima je dijagnostikovana Parkinsonova bolest 1967. bio je nešto ispod 10 godina. Od tada, prosečan životni vek se povećao za oko 55%, popevši se na više od 14,5 godina.

To, u kombinaciji sa činjenicom da je dijagnostikovanje Parkinsonove bolesti mnogo verovatnije nakon 60-e godine života, znači da ova bolest često ne smanjuje životni vek za više od nekoliko godina (u zavisnosti od očekivanog životnog veka u vašoj zemlji).

Kako da se brinem o sebi ako imam Parkinsonovu bolest?

Ako imate Parkinsonovu bolest, najbolje što možete da uradite je da pratite uputstva svog lekara o tome kako da se brinete o sebi.

• Uzmajte lekove kako je propisano. Uzimanje lekova može napraviti ogromnu razliku kada je reč o simptomima Parkinsonove bolesti. Trebalo bi da uzimate lekove kako je propisano i razgovarajte sa svojim lekarom ako primetite neželjene efekte ili počnete da se osećate kao da vaši lekovi nisu toliko efikasni.
• Idite na sve zakazane kontrole kod lekara. Vaš lekar će vas obavestiti kada je potrebno da dođete na kontrolu. Ove posete su posebno važne da pomognu u pronalaženju pravih doza za lekove.
• Ne ignorišite ili izbegavajte simptome. Parkinsonova bolest može izazvati širok spektar simptoma. Lečenje može napraviti veliku razliku u napredovanju bolesti.

Kada treba da posetim svog lekara ili kada da potražim negu?

Trebalo bi da posetite svog lekara prema preporuci, ili ako primetite promene u simptomima ili efikasnosti lekova. Prilagođavanje lekova i doza može napraviti veliku razliku u tome kako Parkinsonova bolest utiče na vaš život.

U kom slučaju bi trebalo da odem u hitnu pomoć?

Vaš lekar će vam dati smernice i informacije o znacima ili simptomima koji sugerišu da bi trebalo da odete u bolnicu ili potražite medicinsku negu.

Uopšteno govoreći, trebalo bi da potražite pomoć ako padnete, posebno kada izgubite svest ili imate povredu glave, vrata, grudnog koša, leđa ili stomaka.

• Dopamin: Šta je i kako utiče na organizam?
• Bol u stomaku kod dece – Mogući uzroci, dijagnostikovanje, lečenje i još mnogo toga
• Prirodni lek za proliv – 5 načina kako da sprečite dijareju
• Svrab po telu – Sveobuhvatni vodič o kožnim bolestima koje uzrokuju svrab
• Strah od bolesti – Fobija koju imaju mnogi ljudi, naručito posle poslednje pandemije