Perikarditis je zapaljenje perikarda (srčane maramice), sa manjim ili većim izlivom tečnosti unutar srčane kese.
U većini slučajeva ljudi se potpuno oporave od perikarditisa, međutim, proces lečenja može potrajati nedeljama ili mesecima.
Pregled sadržaja:
- Šta je perikarditis?
- Vrste perikarditisa
- Miokarditis i perikarditis
- Koga najčešće ima perikarditis?
- Kako perikarditis utiče na telo?
- Koji su simptomi perikarditisa?
- Šta uzrokuje perikarditis?
- Kako se dijagnostikuje perikarditis?
- Koji se testovi koriste za dijagnostikovanje perikarditisa?
- Kako se leči perikarditis?
- Koliko dugo traje oporavak od ovog tretmana?
- Koje su mere prevencije?
- Kako izgleda oporavak?
- Koliko dugo traje perikarditis?
- Izgledi za izlečenje
- Kako da se brinete o sebi?
- Kada bi trebalo da zatražite pomoć lekara?
- U kom slučaju bi trebalo da odete u hitnu pomoć?
- Koja pitanja bi trebalo da postavite svom lekaru?
- Rezime
Šta je perikarditis?
Perikarditis je zapaljenje perikarda, tanke dvostruke opne koja obavija srce i početne delove velikih krvnih sudova.
Najčešće izaziva oštar bol u grudnom košu, međutim mogu da se jave i drugi simptomi. Bol je posledica trljanja slojeva iritiranog i zadebljalog perikardijuma jedan o drugi.
Vrste perikarditisa
Postoji više tipova perikarditisa.
To su:
- Akutni perikarditis. Upala perikarda koja započinje iznenada i traje do 3 nedelje.
- Hronični perikarditis. Upala perikarda koja traje tri meseca ili duže nakon početnog akutnog napada.
- Konstriktivni perikarditis. Predstavlja hronično zapaljenje perikarda sa stvaranjem čvrstih priraslica ili kalcifikacija, koje ometaju punjenje srčanih šupljina.
- Infektivni perikarditis. On je posledica virusne, bakterijske, gljivične ili parazitske infekcije.
- Idiopatski perikarditis. Ovde se ne zna koji j uzrok nastanka.
- Traumatski perikarditis. Predstavlja posledicu povrede grudnog koša (recimo posle saobraćajne nesreće).
Miokarditis i perikarditis
Predstavljaju upalne procese, ali na različitim mestima.
Miokarditis je zapaljenski proces koji je lokalizovan u miokardu (srčani mišić) i može biti uzrokovan svim infektivnim agensima.
Perikarditis nastaje u perikardu (srčana maramica).
Najčešće, virus izaziva i miokarditis i perikarditis. Oba stanja uzrokuju bol u grudima, ali kod perikarditisa, bol u grudima bi trebalo da se povuče, kada sedite i nagnete se napred.
Kod miokarditisa, obično ćete se osećati umorno i slabo.
Koga najčešće ima perikarditis?
Perikarditis može da pogodi bilo koga, ali je najčešći kod muškaraca koji imaju između 16 i 65 godina.
Procenjuje se da 28 ljudi na 100.000 oboli od perikarditisa svake godine.
Kako perikarditis utiče na telo?
Kada imate perikarditis, membrana oko vašeg srca je crvena i otečena, kao koža oko posekotine koja postaje upaljena.
Perikard je spoljašnji omotač srca koji srce obavija poput kese. U njegovoj unutrašnjosti se nalazi mala količina tečnosti koja funkcioniše kao tečnost za podmazivanje i olakšava kontrakcije srca.
Njegova glavna uloga je zaštita srca.
Perikard ima dva sloja. Prostor između ta dva sloja obično sadrži malu količinu tečnosti. Kada dođe do povrede ili infekcije perikarda, uplala koja iz toga nastaje može da prouzrokuje nakupljanje viška tečnosti. Tečnost se može nakupi oko srca i kada nema upale (krvarenje kod traumatskih povreda grudnog koša).
Koji su simptomi perikarditisa?
Primarni simptomi perikarditisa je bol u grudima.
Njegove karatkeristike su:
- Oštar je i imate osećaj kao da vas je neko ubo (ovo se dešava kada se vaše srce trlja o perikard).
- Može se pogoršati kada kašljete, gutate, duboko udahnete ili ležite ravno.
- Smanjuje se kada sedite i nagnete se napred.
- Takođe možete osetiti potrebu da se sagnete ili držite grudi da biste lakše disali.
Perikarditis ima i druge simptome, a to su:
- Bol u leđima, vratu ili levom ramenu.
- Problemi sa disanjem kada ležite.
- Suvi kašalj.
- Lupanje srca (osećaj kao da vam srce nepravilno kuca).
- Anksioznost ili umor.
- Groznica.
- Oticanje nogu, stopala i gležnjeva (kod težih slučajeva).
Oticanje stopala, nogu i gležnjeva ili tahikardično idsanje svaki put kada se naprežete mogu biti simptom konstriktivnog perikarditisa.
Konstriktivni perikarditis nastaje usled hroničnih i ponavljanih infekcija perikardijuma koji postaje zadebljao i prekriven ožiljnim tkivom. Stvaraju se priraslice između dva lista perikardijuma što znatno otežava rad srca. Obično za posledicu ima srčanu insuficijenciju sa pojavom ascitesa i otokom nogu.
Ako imate bilo kakve simptome akutnog perikarditisa, odmah pozovite svog lekara. Ukoliko osećate da su vaši ozbiljni, momentalno pozovite hitnu pomoć, da bi ste što pre dobili adekvatnu terapiju u najbližoj bolnici.
Šta uzrokuje perikarditis?
U do 90% slučajeva uzrok perikarditisa je nepoznat (idiopatski perikarditis), a uvek se prvo sumnja na virusnu infekciju.
Postoji mnogo uzroka perikarditisa:
- Infektivni: virusi (coxackie B i echovirusi, adenovirusi, herpes virusi, citomegalivirus, virus influenze ), bakterije (streptokoke, stafilokoke, pneumokoke, proteus, ešerihija koli, pseudomonas), uzročnik lajmske bolesti (prenose ga krpelji), bacil tuberkuloze.
- Autoimune bolesti, kao što su lupus, reumatoidni artritis i skleroderma, mogu izazvati perikarditis.
- Povreda grudnog koša (na primer nakon saobraćajne nesreće), izaziva traumatski perikarditis.
- Otkazivanje bubrega uzrokuje uremični perikarditis.
- Tumori poput limfoma izazivaju maligni perikarditis.
- Genetika.
- Imunosupresivni lekovi (ovo je retko).
Rizik od perikarditisa je veći nakon:
- Srčanog udara.
- Operacije na otvorenom srcu
- Radioterapije.
U ovim slučajevima, verovatno je da je zapaljenje perikarda greška u odgovoru tela na hiruršku proceduru ili stanje.
Ponekad može proći i nekoliko nedelja da se simptomi perikarditisa razviju nakon operacije bajpasa.
Razgovarajte sa svojim hirurgom ako ste zabrinuti zbog ovoga.
Kako se dijagnostikuje perikarditis?
Oštar bol u grudima i zadnjem delu ramena koji se smanjuje kada sedite i nagnete se napred, i bol u grudima pri disanju su dva glavna znaka da možda imate perikarditis, a ne srčani udar.
Lekar će razgovarati sa vama o vašim simptomima, pitaće vas da li ste nedavno bili bolesni i proveriće istoriju vaših srčanih oboljenja, operacija i drugih zdravstvenih problema koji bi mogli da vas dovedu u veći rizik od perikarditisa.
Zatim će poslušati vaše srce. Trljanje upaljene obloge perikarda može da uzrokuje zvuk, koji je dobar pokazatelj da imate perikarditis.
Lekar će najbolje moći da čuje kada se nagnete napred, zadržite dah i zatim izdahnete. U zavisnosti od toga koliko je upala jaka, lekar takođe može čuti pucketanje u vašim plućima, što su znaci da imate tečnosti u prostoru oko pluća ili dodatne tečnosti u perikardu.
Koji se testovi koriste za dijagnostikovanje perikarditisa?
Ovde spadaju:
- Rendgenski snimak grudnog koša – da bi se videla veličina srca i bilo kakva tečnost u plućima.
- Elektrokardiogram (EKG) za traženje promena u srčanom ritmu. Kod otprilike polovine svih ljudi sa perikarditisom, lekari vide neke karakteristične promene u normalnom srčanom ritmu.
- Ehokardiografija – pokazuje pokretljivost srčanih zidova, veličinu srčanih šupljina i količinu tečnosti u srčanoj kesi.
- Magnetna rezonanca (NMR)
- CT skeniranje za traženje: kalcijuma u perikardu, tečnosti, upale, tumora i bolesti područja oko srca. Ovo je važan test za pacijente kojima je možda potrebna operacija zbog konstriktivnog perikarditisa.
- Kateterizacija srca
- Laboratorijske analize: analiza krvne slike može pomoći vašem lekaru. Ako imate perikarditis, uobičajeno je da vaša brzina sedimentacije (ESR) i ultra-osetljivi nivoi C reaktivnog proteina (markeri upale) budu viši od normalnog. Možda će vam trebati i druge analize, da biste se testirali na autoimune bolesti kao što su: lupus i reumatoidni artritis.
Kako se leči perikarditis?
U većini slučajeva, pacjentima sa perikarditisom su potrebni samo lekovi za lečenje perikarditisa.
Uz uzmanje terapije, preporučuje se i mirovanje.
Lekovi za perikarditis
Za lečenje perikarditisa se koriste lekovi koji smanjuju zapaljenski proces, otok i bolove.
Ovde se pre svega misli na ibuprofen ili jače doze doze aspirina. U zavisnosti od uzroka perikarditisa, možda će vam trebati i antibiotik ili neki lek protiv bolova.
Ako imate teške simptome, koji traju duže od dve nedelje, ili nestanu, a zatim se vrate, lekar takođe može da vam prepiše antiinflamatorni lek koji se zove kolhicin.
Kolhicin može pomoći u kontroli upale i sprečiti povratak perikarditisa nedeljama ili čak mesecima kasnije. Vaš lekar takođe može da vam prepiše steroidni lek koji se zove prednizon, posebno ako imate bolest bubrega koja vam otežava uzimanje ibuprofena i kolhicina.
Ukoliko treba da uzimate velike doze ibuprofena, lekar će vam verovatno prepisati lekove za ublažavanje gastrointestinalnih (stomačnih i digestivnih) simptoma.
Ako uzimate velike doze nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID), biće vam potrebne česte kontrole da bi se proveravao rad bubrega i jetre.
Ukoliko imate hronični perikarditis, verovatno ćete morati da uzimate NSAIL ili kolhicin nekoliko godina, čak i ako se osećate dobro. Diuretici obično pomažu da se oslobodite viška tečnosti koja uzrokuje perikarditis.
Vaš lekar vam takođe može preporučiti lečenje steroidima ili nekim drugim lekovima.
Ako je perikarditis uzrokovan infekcijom, lekar će propisati posebne lekove za lečenje te infekcije.
Postupci i operacije za perikarditis
Perikardni izliv nastaje prilikom nakupljanja viška tečnosti u srčanoj maramici tj. perikardu (kesa koja okružuje srce).
Ako se tečnost brzo nakuplja, to može izazvati tamponadu srca, tešku kompresiju srca koja narušava njegovu sposobnost da funkcioniše. Tamponada srca zahteva brzu dijagnozu i lečenje.
Ovo iznenadno nakupljanje tečnosti između slojeva perikarda sprečava vaše srce da radi kako bi trebalo i može izazvati pad krvnog pritiska. Pošto je tamponada srca opasna po život, vaš lekar mora odmah da isprazni tečnost.
Ako se tečnost nakuplja u perikardu i komprimuje vaše srce, možda će vam trebati procedura koja se zove perikardiocenteza.
Ukoliko imate konstriktivni perikarditis, moguće je da ćete morati da uklonite deo perikarda. Ova operacija se naziva perikardiektomija.
Operacija se obično ne koristi kao tretman za ljude koji imaju perikarditis koji se stalno vraća, jer zapaljenje otežava zarastanje nakon operacije. Međutim, lekar može razgovarati sa vama o tome, ako drugi tretmani ne daju rezultate.
Koliko dugo traje oporavak od ovog tretmana?
Trebalo bi da vam bude bolje u roku od nedelju dana, ali možete uzimati lekove dve nedelje.
Oporavak od operacije traje duže. Može proći par nedelja ili meseci za potpuni oporavak od perikarditisa.
Koje su mere prevencije?
Iako ne možete sprečiti akutni perikarditis, brzo lečenje i pridržavanje terapije mogu vam pomoći da smanjite rizik da ponovo imate perikarditis.
Takođe bi trebalo da pratite preporuke svog lekara o tome kada možete ponovo da počnete da vežbate, jer brz povratak treningu povećava rizik od perikarditisa.
Kako izgleda oporavak?
Moraćete da mirujete dok se oporavljate od perikarditisa. Nakon što se oporavite od perikarditisa, trebalo bi da budete u mogućnosti da se vratite svojim normalnim aktivnostima bez ikakvog razloga za zabrinutost.
Ne vraćajte se intenzivnom vežbanju, dok vam lekar to ne kaže.
Koliko dugo traje perikarditis?
Akutni perikarditis traje od četiri do šest nedelja (ili nešto manje).
Neprekidni perikarditis traje duže od toga, ali kraće od tri meseca.
Hronični perikarditis traje duže od tri meseca. Oko 15% do 30% ljudi sa perikarditisom ima ponovljene epizode perikarditisa koje dolaze i prolaze dugi niz godina.
Izgledi za izlečenje
Izgledi su veoma dobri za ljude sa akutnim perikarditisom koji se leče. Većina ljudi se potpuno oporavlja. Ako imate blagi slučaj, stanje se može poboljšati mirovanjem. Bez lečenja, neki ljudi mogu završiti sa hroničnim perikarditisom.
Ako su bakterije ili tuberkuloza izazvale vaš perikarditis, možete imati do 30% rizika od konstriktivnog perikarditisa. Tamponada srca, je češća kada rak ili infekcija uzrokuju vaš perikarditis.
Kako da se brinete o sebi?
Važno je da nastavite da uzimate lekove koje vam je propisao lekar i da redovno idete na preglede.
Kada bi trebalo da zatražite pomoć lekara?
Obratite se svom lekaru ako imate simptome konstriktivnog perikarditisa.
Tu spadaju:
- Problemi sa disanjem.
- Oticanje nogu i stopala.
- Zadržavanje vode.
- Lupanje srca.
- Jako oticanje stomaka.
U kom slučaju bi trebalo da odete u hitnu pomoć?
Iako je bol u grudima čest simptom perikarditisa, on je takođe simptom srčanog udara.
Pozovite hitnu pomoć, ako imate bol u grudima, jer bi to mogao biti i srčani udar.
Koja pitanja bi trebalo da postavite svom lekaru?
- Znate li šta je izazvalo moj perikarditis?
- Koliko dugo treba da uzimam lekove?
- Koje su šanse da ću ponovo dobiti perikarditis?
Rezime
Ako dijagnostikujete perikarditis na vreme, najverovatnije ćete se potpuno oporaviti.
Nastavak lečenja može vam pomoći da sprečite ponovni razvoj perikarditisa. Zato je važno da nastavite da uzimate propisane lekove i da idete na sve naknadne preglede.
Upoznajte se sa simptomima perikarditisa, da biste mogli brzo da se lečite, ako se simptomi ponovo jave.
- Istovremeni bol u leđima i grudima – 14 mogućih uzroka i odgovori na najčešće postavljena pitanja
- Bol u grudima sa leve strane – Saznajte sve o mogućim uzrocima ovog neprijatnog stanja
- Bolesti srca i njihova veza sa dijabetesom
- Bolesti srca: Najopasnije bolesti modernog doba
- Bol u stomaku kod dece – Mogući uzroci, dijagnostikovanje, lečenje i još mnogo toga