Potres mozga – Ultimativni vodič za povrede glave i mozga

Potres mozga je blaga traumatična povreda mozga, koja je uzrokovana udarcem u glavu ili nasilnim trešenjem glave i tela. Može se desiti sa ili bez gubitka svesti i može dovesti do privremenih kognitivnih problema.

U 2014. godini približno 812.000 dece je lečeno u hitnim službama širom Sjedinjenih Država zbog potresa mozga ili traumatične povrede mozga.

Većina ljudi koji dobiju potres mozga će se oporaviti, ali kod nekih ljudi simptomi mogu trajati danima, nedeljama ili duže. Period oporavka može biti duži za starije odrasle, malu decu i tinejdžere.

Koji su simptomi potresa mozga?

U ranoj fazi, naručito, simptomi potresa mozga mogu se prevideti ili pogrešno shvatiti kao manje ozbiljni zdravstveni problemi. Ponekad ljudi sa potresom mozga ne prepoznaju simptome. Zbune ih nečim drugim ili ne žele da priznaju da nešto nije u redu. Drugi možda ne razumeju šta se dešava sa njihovim telom i kako to utiče na njihov svakodnevni život.

Stoga je posebno važno znati znake potresa mozga i biti na oprezu, posebno kada je neko doživeo udarac u glavu.

Simptomi potresa mozga spadaju u četiri kategorije:

1. fizički,
2. kognitivni,
3.  emocionalni
4. povezani sa raspoloženjem i spavanjem

Fizički simptomi potresa mozga uključuju:

• Glavobolju
• Nejasan ili zamagljen vid
• Mučninu ili povraćanje
• Vrtoglavicu
• Osetljivost na buku ili svetlost
• Probleme sa ravnotežom
• Osećanje umora ili nedostatak energije

Kognitivni simptomi potresa mozga su:

• Poteškoće u jasnom razmišljanju
• Osećaj usporenosti
• Teškoće u koncentraciji
• Nemogućnost pamćenja novih informacija

Emocionalni simptomi potresa mozga mogu biti:

• Razdražljivost
• Tuga
• Nepostojane emocije
• Nervoza ili anksioznost
• Spavanje manje ili više nego obično ili problemi da se zaspi

Neki simptomi se mogu pojaviti odmah, dok se drugi možda neće pojaviti danima ili čak mesecima nakon povrede.

Retko koja osoba sa potresom mozga može razviti opasan krvni ugrušak ili moždano krvarenje. Ono nabija mozak na lobanju, što ponekad može biti fatalno.

Odmah se obratite lekaru ili lokalnom odeljenju za hitne slučajeve ako naiđete na bilo koji od sledećih znakova opasnosti nakon udarca u glavu:

• Glavobolja koja se pogoršava i ne prolazi
• Slabost, utrnulost ili smanjena koordinacija
• Ponavljano povraćanje ili mučnina
• Nerazgovetan govor

Ako brinete o nekome za koga mislite da bi mogao imati potres mozga, odmah ga odvedite u hitnu pomoć ako:

• Izgleda vrlo pospano ili se ne možete probuditi
• Je jedna zenica veća od druge
• Ima napade ili konvulzije
• Ne može da prepozna ljude ili mesta
• Postaje sve zbunjeniji, nemirniji ili uznemireniji
• Ponaša se neobično
• Izgubi svest

Znakovi opasnosti kod dece mogu da uključuju sve gore navedeno, kao i odbijanje dojenja i plakanje koje neprestaje.

Šta uzrokuje potres mozga?

Potres mozga nastaje udarcem u glavu ili nasilnim drmanjem ili trešenjem glave i tela.

Statistika na globalnom nivou iz 2014. godine izveštava da su padovi vodeći uzrok traumatičnih povreda mozga, a najčešći su u najmlađoj i najstarijoj starosnoj grupi. Padovi čine gotovo polovinu svih poseta hitnoj pomoći u vezi sa potresom mozga.

Udar nekim objektom ili u njega (tokom rekreativnog ili profesionalnog bavljenja sportom) bio je drugi vodeći uzrok potresa mozga u Sjedinjenim Državama u 2014. Potres mozga takođe često može biti uzrokovan automobilskim nesrećama, kao i samopovređivanjem.

Kako se dijagnostikuje potres mozga

Često se potres mozga dijagnostikuje u hitnoj pomoći, nakon pada, nezgode ili nakon incidenta tokom sportskih igara. Potres mozga može se dijagnostikovati i kasnije. Kada osoba traži lečenje nakon simptoma koji su započeli nakon početnog udara.

Ne postoji jednostavan test za dijagnozu potresa mozga. Umesto toga, to je postupak u nekoliko koraka koji uključuje sledeće:

• Intervju na kojem će lekari dokumentovati opseg bilo kog gubitka svesti i pamćenja događaja nakon povrede, kao i bilo koje druge simptome.
• Određivanje opsega i težine simptoma pomoću jedne od nekoliko standardizovanih skala. Najčešća je alatka za procenu bočnog potresa mozga (SCAT-5). Ona procenjuje simptome, pažnju, pamćenje, pita o nedavnim događajima, analizira ravnotežu i koordinaciju.
• Ispitivanje bilo kojih neuroloških znakova i simptoma. Uključujući ispitivanje: snage, senzacije, refleksa, koordinacije, mentalnog stanja, nervnih funkcija i drugih neuroloških funkcija radi utvrđivanja težine povrede mozga.
• Ponekad se skeniranje mozga može preporučiti pacijentima sa simptomima: jakih glavobolja, ponovljenog povraćanja ili simptoma koji se pogoršavaju. Skeniranje kranijalne kompjuterizovane tomografije (CT) može utvrditi da li je povreda teška i da li je prouzrokovala krvarenje ili otok u mozgu.

Poslednjih godina istraživači rade na efikasnijim načinima dijagnoze potresa mozga. Nekoliko kompanija se bavi razvojem jednostavnih testova krvi koji bi

otkrili biomarkere prisutne u krvi ljudi koji su pretrpeli potres mozga. Ovo su podaci prema studiji objavljenoj u januaru 2017. u časopisu „Neurology“.

Iako još nisu spremni za javnu upotrebu, istraživači se nadaju da će ovi testovi ranije zabeležiti potres mozga i pomoći u sprečavanju ozbiljnih komplikacija pre nego što se one pojave.

Kako se leči potres mozga?

Potres mozga je blaga traumatična povreda mozga, koja je uzrokovana udarcem u glavu ili nasilnim trešenjem glave i tela.  Većina ljudi se potpuno oporavi od potresa mozga. Koliko brzo će se to dogoditi zavisi od nekoliko faktora, uključujući:

• težinu traume
• starost
• koliko je neko bio zdrav pre potresa mozga
• kako se ta osoba posle povrede brine o sebi

Najvažniji korak u oporavku od potresa mozga je puno odmora, što je neophodno kako bi se mozak izlečio. Takođe je važno izbegavati fizičke i mentalno zahtevne aktivnosti dok se simptomi ne povuku.

Lekovi se mogu propisati za: suzbijanje glavobolje, mučnine ili probleme sa spavanjem u vezi sa traumatičnom povredom mozga.

Lekar može takođe da prepiše brojne terapije koje pomažu u procesu rehabilitacije, uključujući:

• fizikalnu terapiju,
• radnu terapiju
• vestibularnu terapiju

Moguće komplikacije

Simptomi većine potresa mozga nestaće sami od sebe u roku od jedne do šest nedelja. Ali kod nekih ljudi simptomi traju duže i mogu prouzrokovati razne komplikacije.

Te komplikacije mogu uključivati sindrom nakon potresa mozga. Njih karakteriše: glavobolja i vrtoglavica koje neprestaju, postraumatska vrtoglavica i drugi sindrom udara, koji se dešava kada se drugi potres mozga dogodi pre nego što je prvi imao vremena da se potpuno izleči. To može dovesti do brzog i ozbiljnog oticanja mozga, što može potencijalno postati fatalno.

Istraživanje je takođe povezalo umerenu do ozbiljnu traumu mozga sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti i drugih vrsta demencije. Udruženje Alchajmerove bolesti poziva na više istraživanja kako bi se bolje razumela veza.

Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima potres mozga?

Prema najnovijim brojevima u Sjedinjenim Državama je 2014. bilo približno 2,87 miliona poseta hitnoj pomoći, hospitalizacija i smrti, zbog potresa mozga.

Traumatske povrede mozga doprinele su oko 56.800 smrtnih slučajeva, uključujući više od 2.500 smrtnih slučajeva kod dece. Druge povrede glave su dijagnostifikovane u oko 288.000 hospitalizacija u 2014. godini, uključujući više od 23.000 dece.

Takođe te godine, procenjuje se da je 812.000 dece bilo lečeno u odeljenjima za hitne slučajeve zbog potresa mozga i povreda glave.

Poremećaji spavanja i povreda mozga

Poremećaji spavanja su česti nakon traumatične povrede mozga poput potresa mozga i pogađaju 30 do 70 procenata osoba. Uobičajeni problemi sa spavanjem uključuju:

• nesanicu
• apneju tokom spavanja
• poteškoće sa spavanjem
• dnevnu pospanost
• narkolepsiju

Poremećaji spavanja mogu se javiti bez obzira na težinu povrede mozga. Zapravo, istraživanja sugerišu da poremećaji spavanja teže pogađaju osobe sa potresom mozga. Ovo bi moglo biti rezultat toga što je pojedinac svesniji svojih deficita ili povećanog socijalnog pritiska da se reintegriše u svoj svakodnevni život, jer se potres mozga često posmatra kao manje teški oblik povrede mozga.

Važno je razgovarati sa svojim lekarom o bilo kojim problemima sa spavanjem koje imate nakon povrede glave, kako bi se mogao primeniti odgovarajući tretman. Lečenje može uključivati: lekove za spavanje, kognitivnu bihevioralnu terapiju ili druge modifikacije ponašanja, prema prošlim istraživanjima.

Potres mozga kod muškaraca i žena

Mnogo godina su lekari tretirali potres mozga kod muškaraca i žena isto. Ali istraživanje sada pokazuje da traumatična povreda mozga ima različite efekte na dva pola. Istraživanja pokazuju da sportistkinje imaju češće potres mozga nego muškarci. Ženama je takođe potrebno više vremena da se oporave i manifestuju ozbiljnije simptome.

Sport i potres mozga

Čest uzrok potresa mozga je trauma tokom profesionalnog ili rekreativnog sporta. Sportovi u kojima najčešće dolazi do povreda glave su:

• boks
• kik boks
• američki fudbal i ragbi
• fudbal
• hokej

Procenjuje se da je 2014. godine 812.000 dece lečeno u odeljenjima za hitne slučajeve širom Sjedinjenih Država zbog potresa mozga ili povreda glave.

Iako se čini da su u borilačkim sportovima i američkom fudbalu potresi mozga češći nego u mnogim drugim, posebno u ženskim sportovima, ovo nije uvek tačno. Ostali sportovi u kojima je stopa potresa mozga relativno visoka su: hokej, fudbal, košarka, odbojka, gimnastika, rvanje…

Za lečenje potresa mozga u sportu, mnogi protokoli za rehabilitaciju nakon potresa mozga koriste vežbe stepenastog intenziteta (umesto čistog odmora) pre nego što se sportisti vrate u igru.

Potres mozga kod dece

Traumatske povrede mozga najveći su uzrok poseta hitnoj pomoći kod dece. Padovi sa bicikla, ljuljške ili klackalice, prepucavanja na terenu mogu uzrokovati povrede u rasponu od blagih traumatičnih povreda mozga (mTBI) do potresa mozga (teških TBI).

Ako sumnjate da je vaše dete imalo potres mozga, odmah ga odvedite u hitnu pomoć ako vidite bilo koji od sledećih znakova:

• Gubitak svesti
• Problemi sa hodanjem
• Zamagljen vid
• Jaka glavobolja ili glavobolja koja se pogoršava

Pozovite svog doktora ako se dete žali na glavobolju, vrtoglavicu ili probleme sa pamćenjem nakon udarca u glavu. Lekar će izvršiti fizički pregled i testiraće stvari poput ravnoteže, koordinacije i funkcije nerva. Može se uraditi i skeniranje mozga kako bi se isključilo unutrašnje krvarenje.

Brzo delovanje može dovesti do pravilne dijagnoze i lečenja koje će vašem detetu pomoći da se oporavi. Budući da su potresi mozga jedinstveni za svakog pojedinca, lekar vašeg deteta će propisati lečenje na osnovu određenih simptoma. Ako potres mozga nije dovoljno jak da bi se dete zadržalo na bolničkom lečenju, lekar vašeg deteta obezbediće uputstva za kućnu negu.

Kućna nega uključuje sledeće:

• Fizički odmor dok se simptomi ne smanje
• Mentalni odmor i izbegavanje mentalnog oporezivanja dok simptomi ne prođu
• Dobra ishrana i nekonzumiranje kofeina
• Izbegavanje jakog svetla i jakih zvukova

Imajte na umu da se više ne preporučuje buđenje deteta na svakih nekoliko sati da bi se proverilo da li ima simptome. Takođe, deca se obično mogu vratiti svojim uobičajenim aktivnostima u roku od nekoliko dana ili nedelja.

• Potres mozga – Simptomi, uzroci i dijagnoza
• Potres mozga – Lečenje i moguće komplikacije
• Snimanje mozga
• Cerebralna paraliza – Uzroci i faktori rizika i bolesti koje utiču na nastanak
• Uzroci depresije