Ptičiji grip je vrsta infekcije koja se uglavnom javlja kod ptica. Većina virusa ptičjeg gripa ne zarazi ljude, ali neki sojevi – posebno H5N1 i H7N9 – mogu se, u retkim slučajevima, proširiti na ljude i izazvati ozbiljne bolesti, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Ptičiji grip se prenosi na ljude kada ovi virusi, koji su deo grupe koja se naziva ptičiji virusi gripa A, putuju iz pljuvačke, sluzi ili izmeta zaražene ptice u čovekove oči, nos ili usta. Ljudi se mogu zaraziti udisanjem virusa koji može preživeti u kapljicama vazduha, prašini ili dodirivanjem površine koja skriva virus i prenošenjem u oči, nos ili usta.
Retko se virus može širiti od osobe do osobe, napominje američka „Nacionalna medicinska biblioteka“.
Pregled sadržaja:
Znaci i simptomi ptičijeg gripa
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, simptomi ptičijeg gripa obično počinju u roku od dva do pet dana nakon zaraze virusom. Često su slični onima kod sezonskog gripa i mogu se kretati od blage do teške.
Oni obično uključuju:
- Konjunktivitis
- Groznica viša od 38,4 ° C
- Kašalj
- Upaljeno grlo
- Glavobolju
- Otežano disanje
- Umor
- Mučninu i povraćanje
- Bolove u mišićima
- Bol u stomaku
- Krvarenje iz nosa ili desni
Gastrointestinalni simptomi kao što su mučnina, povraćanje i dijareja češće se primećuju kod ljudi koji imaju infekciju H5N1. Konjunktivitis se češće primećuje kod ljudi koji su pogođeni oblicima virusa H7.
Ptičiji grip – uzroci i faktori rizika
Ptičiji grip se širi kontaktom sa divljim pticama i domaćom živinom, kao što su pilići, ćurke i patke.
Iako su infekcije ptičijim gripom retke, većina njih se javlja kod ljudi koji su imali nezaštićeni kontakt sa zaraženom pticom ili kontaminiranom površinom. Bilo je i slučajeva u kojima se osoba zarazila bez direktnog kontakta sa pticom.
Retko se virus širio od osobe do osobe, ali ova vrsta prenosa je ograničena i čini se da se ne dešava lako.
Pijace na otvorenom takođe mogu biti izvor ptičijeg gripa, jer se jaja i ptice mogu prodavati u nehigijenskim uslovima.
Bilo je nekoliko slučajeva H5N1 kod ljudi koji su jeli hranu napravljenu od sirove, kontaminirane krvi živine. Međutim nema dokaza da su se ljudi zarazili ptičijim gripom jedući pravilno kuvanu živinu. Jedenje nedovoljno pečene živine takođe je povezano sa infekcijama koje nisu grip, uključujući salmonelu.
Neki ljudi su izloženiji riziku od ptičjeg gripa. To su trudnice, odrasle osobe starije od 65 godina i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Kako se dijagnostikuje?
Ptičiji grip se ne može dijagnostikovati samo na osnovu simptoma. Da bi dijagnostikovao ptičiji grip, zdravstveni radnik će uzeti bris iz nosa ili grla osobe i poslati uzorak u laboratoriju. Tamo može da se koristi molekularni test za otkrivanje virusa.
Test je najtačniji kada se uzorak uzima u prvih nekoliko dana od pojave simptoma. Može biti teško otkriti virus kod nekoga ko više nije jako bolestan ili se potpuno oporavio. Međutim, moguće je pronaći antitela koja je osoba proizvela za borbu protiv virusa.
Ptičiji grip i stopa smrtnosti
Iako simptomi mogu biti blagi, teži slučajevi ptičijeg gripa mogu biti smrtonosni. Za one pacijente hospitalizovane sa ptičjom gripom, mortalitet je veći od 50 procenata. Stopa smrtnosti za H5N1 procenjena je na 60 procenata, prema „Stat Pearls-u“. Stopa mortaliteta za H7N9 iznosi oko 40 procenata, prema istraživanju objavljenom u avgustu 2020. godine u nastajanju zaraznih bolesti.
Trajanje
Prosečni period inkubacije ptičijeg gripa H5N1 je dva do pet dana, mada može trajati i do 17 dana. Za H7N9, prosečni period inkubacije je pet dana, a može trajati i do 10 dana. Oba virusa imaju duže vreme inkubacije od sezonskog gripa.
Svetska zdravstvena organizacija kaže da ljudi sa ptičijim gripom treba da se leče antivirusnim lekovima najmanje pet dana, ali mogu da nastave da ih uzimaju sve dok im simptomi ne prođu.
Mogućnosti lečenja
Ptičiji grip kod ljudi može se lečiti antivirusnim lekovima, koji mogu ometati sposobnost virusa da se umnožavaju i pomoći ljudima da se oporave od bolesti.
Opcije lekova
Antivirusni lekovi mogu najbolje delovati kada su propisani što je pre moguće. Idealno bi bilo u roku od 48 sati nakon pojave simptoma. Lekovi koji se koriste za lečenje ptičijeg gripa uključuju:
- Tamiflu (oseltamivir)
- Relenza (zanamivir)
- Rapivab (peramivir)
Ali virusi H7N9 i H5N1 postali su otporni na antivirusne lekove Gocovri (amantadine) i Flumadine (rimantadine).
Prevencija
U Sjedinjenim Državama ne postoji široko dostupna vakcina za sprečavanje ptičijeg gripa. Najbolji način za sprečavanje ptičijeg gripa je izbegavanje izvora zaraze.
Ljudi koji rade sa živinom treba da se pridržavaju praksi kontrole zaraze, kao što je nošenje lične zaštitne opreme i poštovanje pravilnih protokola higijene ruku.
Divlje ptice takođe mogu biti izvor zaraze, pa je najbolje dopustiti lokalnim ili državnim agencijama da odlažu mrtve ptice. Ako veliki broj ptica umire na istom području, organizacija za zaštitu divljih životinja verovatno će istražiti uzrok. Ljudi se ne smeju previše približavati pticama i treba da izbegavaju dodirivanje površina zagađenih ptičijim izmetom.
CDC poručuje ljudima koji putuju u zemlje sa ptičijim gripom da izbegavaju posetu oblastima u kojima se uzgajaju ili prodaju ptice. To uključuje živinske farme i pijacu i da izbegavaju posetu mestima gde se jaja i ptice prodaju u nehigijenskim uslovima. Takođe savetuju da budete sigurni da je sva živina ili jaja koja jedete potpuno kuvana i da izbegavate jela koja sadrže krv od životinja.
Ljudi koji su bili u kontaktu sa zaraženom pticom mogu dobiti preventivne antivirusne lekove, jer ovi lekovi takođe mogu pomoći u sprečavanju infekcije.
Američka uprava za hranu i lekove odobrila je dve vakcine za sprečavanje virusa ptičjeg gripa H5N1. Američka vlada ih drži u rezervi u slučaju da dođe do izbijanja epidemije.
Vakcina protiv sezonskog gripa ne štiti od ptičijeg gripa.
Komplikacije izazvane ptičijim gripom
Ptičiji grip može izazvati ozbiljne i po život opasne komplikacije, uključujući:
- Upalu pluća
- Konjunktivitis (ružičasto oko)
- Disfunkcija bubrega
- Respiratornu insuficijenciju
- Sepsu (infekcija krvi)
- Srčane probleme
Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima ptičiji grip?
Prvi put je zabeleženo da virus ptičjeg gripa H5N1 zaražava ljude 1997. godine u Hong Kongu, a široko je rasprostranjen od 2003. godine.
Ukupno, ovaj soj ptičijeg gripa otkriven je kod živine i divljih ptica u više od 50 zemalja Afrike, Azije, Evrope i Bliskog Istoka.
U januaru 2014. Kanada je prijavila prvu infekciju H5N1 kod ljudi u Americi, koja se dogodila kod osobe koja se nedavno vratila iz Kine.
Prvi put je zabeleženo da virus ptičjeg gripa H7N9 zarazi ljude u Kini u martu 2013. godine.
Od 2013. godine, prema SZO, više od 1.500 ljudi je zaraženo H7N9. Većina ovih slučajeva dogodila se u Kini, ali su neke infekcije zabeležene u drugim zemljama među putnicima koji su se upravo vratili iz Kine.
