Rak kože je peti najčešći rak generalno, i nalazi se odmah iza raka: dojke, pluća, prostate i debelog creva.
Javlja se kada postoji nepravilan rast ćelija kože.
Najbolji način da se saznate više o raku kože je razumevanje njegovih različitih tipova i načina na koji utiču na telo.
Pregled sadržaja:
Vrste raka kože
U nastavku teksta ćemo da saznamo koje vrste raka kože postoje.
Bazocelularni karcinom
Bazocelularni karcinom je najčešći maligni tumor kože kod belaca, a istovremeno i tumor sa najboljom prognozom za izlečenjem, jer je stopa smrtnosti izuzetno niska.
Karakteriše ga spori razvoj i lokalni infiltrativno-destruktivni rast. Izuzezno retko daje metastaze, ali može da recidivira (da se ponovo javi na istom mestu posle uklanjanja). Smatra se da je najznačajniji faktor u njegovom nastanku ultravioletno zračenje.
Karcinom bazalnih ćelija počinje u bazalnim ćelijama, koje su ćelije kože koje zamenjuju stare ćelije u donjem nivou epidermisa. Ova vrsta raka kože obično se pojavljuje na površini kože.
Rak skvamoznih ćelija
Karcinom skvamoznih ćelija kože predstavlja najčešći tip karcinoma kože koji nastaje u tankim, ravnim skvamoznim ćelijama koje sačinjavaju spoljašnji sloj kože. Skvamozni karcinom najčešće se javlja na delovima tela koji su često izloženi ultraljubičastom (UV) sunčevom svetlu (u predelu glave, vratu, rukama i šakama), iako može nastati u bilo kojoj regiji tela.
Skvamozne ćelije se takođe mogu naći u oblastima kao što su pluća i sluzokoža. Ovaj tip raka kože je izlečiv, ali može postati opasan po život, ako se ne leči.
Rak skvamoznih ćelija drugi najčešći tip raka kože.
Lekari svake godine dijagnostikuju oko 5,4 miliona bazocelularnih karcinoma kože i skvamocelularnih karcinoma samo u SAD.
Melanom
Melanom je najopasniji oblik raka kože. Melanom čini oko 1 procenat svih karcinoma kože. Ova vrsta raka se razvija iz ćelija koje vašoj koži daju boju (melanociti).
Melanociti (na dnu epidermisa), proizvode pigment koji se zove melanin i on štiti najdublje slojeve kože od sunca. Ove ćelije stvaraju mladeže (obično bezopasne), ali povremeno mogu postati kancerogene.
Melanomi se mogu razviti bilo gde na vašem telu. Češći su na grudima i leđima kod muškaraca i na nogama kod žena.
Većina melanoma se može lečiti kada se otkrije rano. Međutim, bez lečenja, mogu se proširiti na druge delove tela i postati teži za lečenje. Pored toga, verovatnije je da će se melanomi brže širiti nego bazocelularni karcinom kože i skvamocelularni karcinom.
Karcinom Merkelovih ćelija
Karcinom Merkelovih ćelija je redak oblik raka kože uzrokovan prekomernim rastom Merkelovih ćelija. Merkelove ćelije su specijalizovana vrsta ćelija koja se nalazi u epidermi.
Procena je da se u SAD dijagnostikuje oko 1.500 slučajeva karcinoma Merkelovih ćelija. Čini se da se javlja češće kod muškaraca nego kod žena.
Iako je vrlo redak, veoma je opasnan, jer se može brzo proširiti na druge delove tela.
Limfomi
Limfomi su maligne bolesti limfocita, ćelija limfnog sistema.
Limfni sistem predstavlja deo imunološkog sistema organizma i sastoji se od međusobno povezanih limfnih sudova, limfnih čvorova i organa koji uključuju: koštanu srž, timus, slezinu i krajnike.
Limfni sistem je ispunjen bezbojnom tečnošću koja se naziva limfa i ona sadrži limfocite, vrstu belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija.
Limfomi nastaju kada limfociti razviju abnormalnosti i počnu da se nekontrolisano umnožavaju.
Kapošijev sarkom
Postoji nekoliko vrsta sarkoma Kapošijevog sarkoma, a najčešća vrsta ima veze sa naprednim HIV-om.
Kapošijev sarkom uzrokovan je sa Herpes virus povezan s Kapošijevim sarkomom ili Herpes virus 8. Međutim, većina ljudi sa KSHV-om ne razvija Kapošijev sarkom ako nema ugrožen imuni sistem.
Kapošijev sarkom izaziva razvoj tumora na koži, u ustima ili drugim delovima tela, poput limfnih čvorova ili pluća. Kada Kapošijev sarkom utiče na kožu, lezije se često pojavljuju na nogama ili licu. Ove lezije su obično bezopasne. Međutim, lezije Kapošijevog sarkoma na jetri, digestivnom traktu ili plućima obično su teže.
Rak kože simptomi
Nije svaki rak kože identičan i možda neće uvek izazvati mnogo simptoma. Ipak, neobične promene na vašoj koži mogu biti znak upozorenja za različite vrste raka.
Potencijalni znakovi raka kože su:
- Kožne lezije. Novi mladež koji neobičano raste, kvrga, ranica, ljuskava mrlja ili tamna mrlja se razvijaju i ne nestaju.
- Asimetrija. Dve polovine lezije ili mladeža nisu identične.
- Granica. Lezije imaju neravne ivice.
- Boja. Mladež ima neobičnu boju, kao što je: bela, roze, crna, plava ili crvena. Takođe može imati više od jedne boje unutar lezije.
- Prečnik. Veličina mladeža je veličine gumice za olovke.
- Razvoj. Možete otkriti da se mladež menja na bilo koji način (veličina, oblik, boja) ili možete da uočite simptome kao što su: svrab, bol ili krvarenje.
Uzroci i faktori rizika od raka kože
Mnogi uzroci nastanka raka kože su nejasni. Većina mladeža se ne pretvara u melanom, a lekari nisu sigurni zašto neki to čine.
Međutim, faktori rizika mogu vas učiniti sklonijim razvoju raka kože, poput melanoma.
To su:
Izlaganje UV svetlu
Izlaganje UV svetlu je značajan faktor rizika za mnoge vrste raka kože. Uzroci su:
- Sunce
- Solarijum
UV zraci oštećuju ćelije vaše kože. Kada oštećenje izaziva prekomerni rast ćelija, razvija se rak kože.
Mladeži
Kao što je ranije pomenuto, mladeži ne ukazuju uvek na rak kože. Međutim, veća je verovatnoća da će se razviti u melanom kada ih imate mnogo.
Svetla koža, kosa i pege
Ljudi sa svetlijom kožom su u većem riziku od raka kože, posebno oni sa:
- prirodno crvenom ili plavom kosom
- plavim ili zelenim očima
- svetlom kožom koja lako izgori na suncu
Genetika
Ako se vašim roditeljima, braći i sestrama ili detetu dijagnostikuje melanom, onda ste i vi u većem riziku.
Ako imate porodičnu istoriju raka kože, stručnjaci vam predlažu:
- Obavite samokontrolu kože jednom mesečno.
- Redovno posećujte svog dermatologa radi provere kože.
- Obavezno koristite kremu za sunčanje i druge oblike zaštite od sunca.
- Izbegavajte solarijume i izlaganje suncu.
Istorija kožnih bolesti
Ako ste već imali rak kože, veće su šanse da će se ponovo vratiti.
Jako su važne redovne kontrole kod lekara, kako bi se pažljivo pratila situacija i kako bi moglo odmah da se reaguje, ukoliko dođe do promena na koži.
Takođe, sledeći put možete da imate drugu vrstu raka kože. Na primer, ako ste imali karcinom kože skvamoznih ćelija, veća je verovatnoća da ćete dobiti melanom.
Oslabljen imuni sistem
Kada druge bolesti ili lečenje oštete vaš imunološki sistem, veće su šanse da će se razviti rak kože.
Možda imate oslabljen imuni sistem ako:
- ste bili podvrgnuti hemoterapiji
- uzimate određene lekove
- imate autoimunu bolest koja uzrokuje oslabljen imuni sistem
Godine
Iako rak kože može da se javi kod dece i mladih, najčešći je kod ljudi ljudi starijih od 30 godina.
Tretmani za rak kože
Vaš preporučeni plan lečenja zavisiće od različitih faktora.
To uključuje:
- veličinu karcinoma
- lokaciju karcinoma
- tip karcinoma
- fazu karcinoma
Nakon razmatranja ovih faktora, lekar može da preporuči jedan ili više od sledećih tretmana:
- Kriohirurgija. Kriohirurgija je tehnika kojom se primenom hladnoće, tečnog azota smrzavaju promene na koži (bradavice, keratoze, hemangioma) vrlo uspešno i bez ožiljaka.
- Mohs mikrografska hirurgija. Mohs mikrografska hirurgija je tehnika kojom se uklanjanju maligni tumori kože.
- Elektrohirurgija. Elektrohirurgija kože je tehnika kojom se promene na koži uklanjaju toplotom putem primene visokofrekventne (radiotalasne) naizmenične struje, koja proizvodi toplotu prilikom aplikacije i tako termički uništava tretiranu promenu.
- Hemoterapija. Hemoterapija je termin za različite terapije lekovima koje se koriste za lečenje raka. U upotrebi je od pedesetih godina prošlog veka. Hemoterapija sada obuhvata više od 100 različitih lekova za borbu protiv raka.
- Fotodinamička terapija. Lasersko svetlo i lekovi uništavaju ćelije raka.
- Radijacija. Snažni snopovi energije ubijaju ćelije raka.
- Biološka terapija. Biološki tretmani stimulišu vaš imuni sistem da se bori protiv ćelija raka.
- Imunoterapija. Lekovi se koriste da stimulišu vaš imuni sistem da ubije ćelije raka.
Faze raka kože
Da bi odredio stadijum ili težinu raka kože, vaš lekar će uzeti u obzir:
- koliki je tumor
- da li se proširio na vaše limfne čvorove
- da li se proširio na druge delove tela
Karcinomi kože su podeljeni u dve glavne grupe. To su nemelanomski karcinom kože i melanom.
Nemelanomski karcinom kože uključuje karcinom bazalnih ćelija i karcinom skvamoznih ćelija.
- Faza 0. Ćelije raka se nisu proširile dalje od spoljašnjeg sloja kože, epidermisa.
- Faza 1. Rak se možda proširio na sledeći sloj kože, dermis, ali nije veći od 2 centimetra.
- Faza 2. Tumor je veći od 2 centimetra, ali se nije proširio na obližnja mesta ili limfne čvorove.
- Faza 3. Rak se proširio sa primarnog tumora na obližnje tkivo ili kost, i veći je od 3 centimetra. Takođe metastazira na udaljena mesta u telu.
- Faza 4. Rak se proširio izvan primarnog mesta tumora na limfne čvorove i kost ili tkivo. Tumor je takođe veći od 3 centimetra i metastazirao je.
Melanomi u ranoj fazi počinju na 0, ili melanom in situ. Zatim napreduju od 1. do 4. faze i dalje se razdvajaju koristeći velika slova. Svačije iskustvo će biti drugačije, ali faze pomažu lekarima da odrede koja je vrsta lečenja je najbolja za pacjenta.
Stadijumi melanoma su:
- Faza 0. Ovaj neinvazivni tip raka kože nije prodro ispod epidermisa.
- Faza 1. Rak se možda proširio na drugi sloj kože, dermis, ali ostaje mali.
- Faza 2. Rak se nije proširio dalje od prvobitnog mesta tumora, ali je veći, deblji i može imati druge znake ili simptome. Tu spadaju: ljuštenje i krvarenje.
- Faza 3. Rak se proširio ili metastazirao na vaše limfne čvorove ili na obližnja tkiva.
- Faza 4. Ovo je najnapredniji stadijum melanoma. Faza 4 je indikacija da se rak proširio izvan primarnog tumora i da se pojavljuje u limfnim čvorovima, organima ili tkivima udaljenim od prvobitnog mesta nastanka.
Kada bi bilo najbolje da se obratite lekaru?
Ako vam se na koži pojave sumnjive mrlje ili izrasline ili primetite promene na postojećim mladežima ili bradavicama, najbolje je da zakažete pregled kod lekara.
Lekar će ispitati oblik, veličinu, boju i teksturu sumnjivog područja na vašoj koži. Takođe će proveriti da li se javlja: ljuštenje kože ili krvarenje.
Lekar takođe može da zatraži da se uradi biopsija. Biopsija kože je medicinska procedura ili tehnika koja podrazumeva uzimanje malog uzorka ćelija ili tkiva kože radi daljeg ispitivanja i postavljanja tačne dijagnoze.
Ako se ustanovi da pacjent ima rak kože, verovatno će morati da uradi i dodatne testove, da bi se videlo koliko je karcinom napredovao. Preporučeni plan lečenja zavisiće od tipa i stadijuma raka kože, kao i od drugih faktora.
Prevencija raka kože
Da biste smanjili rizik od raka kože, izbegavajte izlaganje sunčevoj svetlosti i drugim izvorima UV zračenja tokom dužeg perioda.
- Izbegavajte solarijume
- Nemojte da se direktno izlažete suncu kada je ono najjače (od 10 do 16 časova). Ostanite u zatvorenom prostoru ili u hladu tokom tog perioda.
- Nanesite kremu za sunčanje i balzam za usne sa zaštitnim faktorom (SPF) od 30 ili više na bilo koji deo tela koji je izložen UV zračenju najmanje 30 minuta pre izlaska napolje i na svakih dva sata nanosite kremu ponovo.
- Nosite šešir sa širokim obodom ili kačket, kada ste napolju tokom dana.
- Nosite naočare za sunce koje pružaju 100 posto zaštite od UVB i UVA zraka.
- Takođe je važno da redovno pregledate svoju kožu i pratite promene poput novih mladeža ili fleka. Recite svom lekaru ako primetite nešto sumnjivo.
Ako vam se dijagnostikuje rak kože, rano lečenje vam može pomoći da poboljšate dugoročne izglede za izlečenjem.
