Srčana insuficijencija – Kongestivna srčana slabost

Srčana insuficijencija ili slabost srca je stanje u kojem srce ne pumpa dovoljno krvi. Iako izraz “srčana insuficijencija” (takođe poznat kao kongestivna srčana insuficijencija) može zvučati kao da je srce prestalo da radi, to zapravo nije slučaj. I dalje pumpa krv, samo neefikasno.

Kao rezultat toga, dolazi do smanjenja dotoka krvi u organe.

Srčana insuficijencija je ozbiljno stanje koje je često krajnja faza ili konačni ishod mnogih kardiovaskularnih stanja, prema „Američkom udruženju za srce“ (AHA).

Iako ne postoji lek za srčanu insuficijenciju, lekovi i promene u zdravom načinu života mogu pomoći u upravljanju stanjem i omogućiti ljudima da održe dobar kvalitet života.

Kongestivna srčana insuficijencija simptomi

Tokom srčane insuficijencije, telo pokušava da nadoknadi smanjeni protok krvi na druge načine:

• Proširivanjem srčane komore

Time se srčani mišić rasteže u pokušaju da se jače kontrahuje kako bi pumpao više krvi. U početku, ovo može pomoći srcu da funkcioniše efikasnije. Međutim na kraju dovodi do neefikasnog funkcionisanja srca i do toga da vaše telo zadržava tečnost, što dovodi do zagušenja u plućima.

• Razvijanjem veće mišićne mase

Ovo se dešava zato što ćelije srca koje se skupljaju postaju veće, što u početku omogućava srcu da jače pumpa.

• Bržim pumpanjem krvi

Ovo povećava rad srca.

• Preusmeravanjem krvi

To znači uzimanje krvi iz drugih tkiva i organa kao što su bubrezi, srce i mozak.

Ove promene u funkcionisanju rada srca mogu privremeno prikriti srčanu insuficijenciju, ali na kraju se srčana insuficijencija pogoršava i ljudi počinju da doživljavaju simptome.

Znaci srčane insuficijencije mogu izgledati slično onima kod normalnog starenja i lako ih je zanemariti. Ovo može objasniti zašto su nekim ljudima potrebne godine da shvate da imaju srčanu insuficijenciju.

Srčana insuficijencija ima kombinaciju simptoma, a ne samo jedan.

To su najčešće:

• Umor
• Nedostatak snage
• Zagušenje u grudima
• Edem ili otok skočnog zgloba
• Nedostatak vazduha ili gubitak daha
• Brz i nepravilan rad srca
• Uporni kašalj, ponekad praćen krvnim ispljuvkom
• Pospanost
• Nedostatak apetita
• Mučnina
• Teškoće sa koncentracijom
• Bol u grudima

Koji su uzroci kongestivne srčane insuficijencije?

Kongestivna srčana insuficijencija može biti uzrokovana sledećim bolestima i stanjima, kojih ljudi najčešće i nisu svesni:

• Bolest koronarnih arterija je najčešći uzrok srčane insuficijencije. Bolest koronarnih arterija izaziva sužavanje arterija koje snabdevaju krvlju srčani mišić.
• Prethodni srčani udar može ostaviti ožiljno tkivo koje ometa sposobnost srčanog mišića da normalno pumpa.
• Visok krvni pritisak (koji se naziva i hipertenzija) čini da vaše srce radi teže nego što bi trebalo.
• Abnormalni srčani zalisci kao rezultat bolesti ili infekcija primoravaju vaše srce da radi jače da bi krv tekla kako bi trebalo. Vremenom, ovaj dodatni rad slabi srce.
• Urođene srčane bolesti ili defekti sa kojima ste rođeni mogu prouzrokovati da zdravi delovi vašeg srca više rade na pumpanju krvi. Taj dodatni napor može dovesti do srčane insuficijencije.
• Oštećenje srčanog mišića (kao što je kardiomiopatija), izazvano uzrocima kao što su: bolesti, infekcije, zloupotreba alkohola i upotreba droga, može dovesti do srčane insuficijencije.
• Nepravilni otkucaji srca (koji se nazivaju srčane aritmije) mogu uzrokovati prebrzo kucanje vašeg srca, što može oslabiti srce i sprečiti ga da dobije dovoljno krvi u telo.
• Hronična bolest pluća, kao što je hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) ili emfizem,a srčana insuficijencija je ponekada uzrokovana ovom bolešću.
• Krvni ugrušak u plućima (koji se naziva plućna embolija) može izazvati srčanu insuficijenciju na desnoj strani srca.
• Anemija i prekomerni gubitak krvi mogu dovesti do srčane insuficijencije.
• Komplikacije dijabetesa umeju da doprinesu srčanoj insuficijenciji jer stanje ima tendenciju da dovede do hipertenzije i ateroskleroze. Oba stanja su oba povezana sa ovom bolešću.
• Gojaznost izaziva kardiomiopatiju, bolest srčanog mišića. Gojaznost takođe može prouzrokovati da srce radi mnogo teže nego što bi to bio slučaj kod ljudi koji nisu gojazni.
• Dugotrajna upotreba određenih lekova i suplemenata može pogoršati srčanu insuficijenciju ili ometati lekove za srčanu insuficijenciju. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), uključujući ibuprofen (Advil ili Motrin) i naproksen (Aleve), mogu podići krvni pritisak i povećati zadržavanje soli i tečnosti. To vas dovodi u opasnost od srčane insuficijencije. Takođe i neki suplementi mogu povećati rizik od visokog krvnog pritiska i povećati zadržavanje tečnosti, uzrokujući da vaše srce radi teže.
• Zloupotreba alkohola može izazvati kardiomiopatiju, što dovodi do oboljelog srčanog mišića i smanjenja kapaciteta pumpanja krvi.

Srčana insuficijencija i koji su faktori rizika?

Posedovanje bilo kog od sledećih stanja može povećati rizik od srčane insuficijencije:

• Visok krvni pritisak
• Ako ste u prošlosti imali srčani udar
• Dijabetes
• Apneja u snu
• Urođene srčane mane
• Bolesti aortnog zaliska
• Virus
• Upotreba alkohola
• Upotreba duvana
• Gojaznost
• Nepravilni otkucaji srca

Rizik od srčane insuficijencije kod novopečenih majki

Srčana insuficijencija može biti vrlo opasna kod porodilja. Studija objavljena u januaru 2018. u časopisu „Circulation: Heart Failure“ pokazala je da su žene najviše izložene riziku od srčane insuficijencije u prvih šest nedelja nakon porođaja (takođe poznatog kao postpartalni period).

Istraživanje podržava ideju da je ženama potrebno pažljivije praćenje stanja nakon porođaja.

Naučnici takođe kažu da zbog toga što mnoge žene budu otpuštene iz bolnice samo nekoliko dana nakon porođaja, način na koji lekari gledaju na žene koje bi mogle biti u opasnosti od srčane insuficijencije treba da se promeni.

Oni pozivaju na sveobuhvatno zdravstveno obrazovanje, sa naglaskom na znakove i simptome koje treba tražiti i kada ili gde može da se potraži hitna nega.

Kako se dijagnostikuje kongestivna srčana insuficijencija?

Ako imate bilo koji od simptoma kongestivne srčane insuficijencije, razgovarajte sa svojim lekarom.

Vaš lekar će uzeti kompletnu istoriju bolesti i obaviti fizički pregled. Koristeći stetoskop, lekar će da posluša znake zagušenja u vašim plućima. Takođe može da otkrije abnormalnosti u zvuku otkucaja srca koje mogu ukazivati na srčanu insuficijenciju.

Nakon fizičkog pregleda, postoji niz testova koji mogu pomoći u potvrđivanju dijagnoze srčane insuficijencije. Tu spadaju: test stresa, rendgenski snimci grudnog koša, analiza krvi i ehokardiogram.

Kongestivna srčana insuficijencija prognoza

Očekivani životni vek nakon srčane insuficijencije zavisi od uzroka vašeg stanja, kao i od drugih faktora, uključujući godine.

Ipak otprilike polovina ljudi koji razviju srčanu insuficijenciju umire u roku od pet godina od postavljanja dijagnoze.

Smrtnost od srčane insuficijencije je velika  i kreće se od 15 do 60%.

Lečenje kongestivne srčane insuficijencije

Srčana insuficijencija je hronično stanje za koje ne postoji lek. Međutim, kada vam se dijagnostikuje, postoji nekoliko stvari koje možete da uradite da biste lečili stanje i držali ga pod kontrolom, tako da ne napreduje. Ovde je najvažnija promena načina života. To uključuje vežbanje i ishranu koja je zdrava za srce i koja sadrži malo zasićenih masti, trans masti i holesterola.

Opcije za lekove

Takođe vam mogu biti propisani lekovi za smanjenje simptoma i poboljšanje rada srca.

To može uključivati:

• Inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin (ACE) povećavaju krvne sudove i snižavaju krvni pritisak, olakšavajući protok krvi kroz telo i smanjujući opterećenje srca.
• Blokatori receptora angiotenzina II imaju mnoge od istih prednosti kao ACE inhibitori i često se propisuju kao alternativa pacijentima koji ne tolerišu ACE inhibitore.
• Beta-blokatori deluju tako što usporavaju otkucaje srca i smanjuju efekte adrenalina na srce. Ovo zauzvrat snižava krvni pritisak tako da srce mora da radi manje. Ovi lekovi, slični ACE inhibitorima i blokatorima receptora angiotenzina II, veoma pomažu pacjenatima kojima je dijagnostikovana srčana insuficijencija.
• Diuretici, oslobađaju telo od viška tečnosti i natrijuma kroz mokrenje. Ovo pomaže u ublažavanju opterećenja srca.
• Digitalis doprinosi da srce ojača svoje kontrakcije kada je njegova funkcija oslabljena. Lek može pomoći u smanjenju simptoma srčane insuficijencije.
• Inotropi su rezervisani za osobe sa teškom srčanom insuficijencijom koji su na bolničkom lečenju. To su intravenozni lekovi koji održavaju krvni pritisak i poboljšavaju rad srca.

Hirurgija za srčanu insuficijenciju

Ako vaš lekar utvrdi da se vaši osnovni uzroci srčane insuficijencije ne mogu lečiti lekovima i promenama u načinu života, možda će biti neophodna operacija.

Srčana insuficijencija se može lečiti (kada su operacije u pitanju):

• Aortokoronarni bypass je operacija na srcu kojom se premošćuje suženje krvnih sudova koji hrane srce poznatijih kao koronarne arterije. Za premošćenje se koriste arterije ili vene uzete sa drugog mesta našeg tela gde njihovo prisustvo nije neophodno.
• Zamena aortnog zaliska modifikuje neispravan srčani zalistak kako bi se eliminisao povratni protok krvi. U slučaju zamene zaliska koristi se mehanički zalistak ili biološki (svinjski, kravlji ili od ljudskog leša). Ako imate mehanički zalistak, morate redovno uzimati antikoagulantnu terapiju.
• Ventrikularni pomoćni uređaji (VAD) su mehaničke pumpe implantirane u abdomen ili grudni koš i pričvršćene za oslabljeno srce. Uređaji pomažu da se krv pumpa iz donjih srčanih komora u ostatak tela.
• Implantabilni kardioverter-defibrilatori (ICD) se implantiraju ispod kože u grudima sa žicama koje vode kroz vene u srce. Ovi uređaji prate srčani ritam i vraćaju srce u normalan ritam ako počne pojačano da kuca ili prestane da radi. ICD takođe mogu delovati kao pejsmejkeri, ubrzavajući srce ako počne da kuca presporo.
• Resinhronizaciona terapija srčane insuficijencije (CRT), šalje električne impulse u donje komore srca kako bi im pomogla da efikasnije pumpaju.
• Transplantacija srca se izvodi u najtežim slučajevima srčane insuficijencije, kada lekovi ili operacija ne pomažu. Postupak podrazumeva uklanjanje oštećenog srca i zamenu zdravim od davaoca organa.

Prevencija kongestivne srčane insuficijencije

Najbolji način da se spreči srčana insuficijencija je da kontrolišete moguće uzroke nastanka. Dobra vest je da možete smanjiti ili eliminisati mnoge faktore rizika koji dovode do srčanih oboljenja, kao što je visok krvni pritisak. Promene u načinu života i bilo koji lek koga vam lekar prepiše mogu uveliko sprečiti srčanu insuficijenciju.

Ove promene u načinu života uključuju:

• Prestanak pušenja
• Zdravu ishranu
• Fizičku aktivnost
• Održavanje zdrave težine
• Kontrolu visokog krvnog pritiska i dijabetesa
• Smanjenje stresa

Kongestivne srčana insuficijencija i moguće komplikacije

Srčana insuficijencija može dovesti do brojnih komplikacija koje utiču na šanse za preživljavanje.

Tu pre svega spadaju:

• Brzi gubitak težine

Teška srčana insuficijencija neretko dovodi do nenamernog brzog gubitka težine koji može biti opasno po život. Srčana insuficijencija može prouzrokovati da se krv vrati u jetru i creva, uzrokujući oticanje ovih organa. To dovodi do mučnine i gubitka apetita i može sprečiti telo da apsorbuje hranljive materije iz hrane.

• Oštećena funkcija bubrega

Kongestivna srčana insuficijencija slabi sposobnost srca da pumpa krv, smanjujući dotok krvi u bubrege. Ovo može dovesti do oštećenja bubrega ili otkazivanja bubrega ako se ne leči.

• Oštećenje jetre

Srčana insuficijencija može izazvati nakupljanje tečnosti u jetri. Ovo otežava jetri da obavlja svoje svakodnevne funkcije.

• Aritmija

Srčana insuficijencija dovodi do oštećenja srčanih mišića, što uzrokuje razvoj aritmije ili abnormalne otkucaje srca. Aritmije mogu uključivati prebrze ili prespore otkucaje srca ili njegov nepravilan rad.

• Problemi sa srčanim zaliscima

Ako je srce uvećano zbog srčane insuficijencije, zalisci srca, koji obezbeđuju odgovarajući smer protoka krvi, možda neće pravilno funkcionisati.

• Angina i srčani udar

Bolest srca je glavni faktor koji doprinosi mnogim slučajevima srčane insuficijencije. Ljudi sa kongestivnom srčanom insuficijencijom su u stalnom riziku od angine i srčanog udara.

Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima kongestivnu srčanu insuficijenciju?

Približno 6,2 miliona odraslih u Sjedinjenim Državama ima srčanu insuficijenciju, prema „Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti“ (CDC).

Štaviše, procenjuje se da će do 2030. godine više od osam miliona Amerikanaca imati srčanu insuficijenciju.

Kada je reč o globalnom nivou, smatra se da danas oko 15 miliona ljudi u svetu ima dijagnozu srčane insuficijencije. Ukoliko se uzme u obzir da postoje lakši slučajevi sa minimalnim simptomima, onda je jasno da je taj broj mnogostruko veći.

Edem i srčana insuficijencija

Edem je otok koji je uzrokovan viškom tečnosti zarobljene u tkivu.

Ova bolest se često javlja kao rezultat kongestivne srčane insuficijencije. Takođe može biti rezultat upotrebe određenih lekova, trudnoće ili nekog drugog hroničnog stanja, kao što je bolest bubrega ili ciroza jetre.

Znaci da imate edem uključuju:

• Otok ili natečenost tkiva direktno ispod kože, posebno u nogama ili rukama
• Ruke ili noge počinju da se osećaju kao da su pune ili teške
• Sjajnu kožu
• Kožu na kojoj ostaju rupice ili rupice koje se formiraju nakon pritiska od nekoliko sekundi
• Kožu koja je u blizini otoka zategnuta ili topla
• Otežano pomeranje zglobova koji su pogođeni
• Povećanu veličinu abdomena

Ako imate bilo koji od ovih simptoma, zakažite pregled kod lekara. Odmah potražite medicinsku pomoć ako ih osetite zajedno sa otežanim disanjem i bolom u grudima.

Apneja u snu i srčana insuficijencija

Apneja u snu je uobičajen, ali potencijalno ozbiljan poremećaj spavanja koji pogađa milione ljudi širom sveta.

Ljudi koji imaju apneju u snu doživljavaju prekide u disanju koji mogu da traju 10 sekundi ili više i javljaju se nekoliko puta tokom noći. Čak i do 30 puta ili više u rasponu od sat vremena.

Ovaj hronični poremećaj normalnog ciklusa spavanja može uzrokovati da se pojedinci osećaju iscrpljeno i pospano tokom dana. Dovešće ih do povećanog rizika od zdravstvenih problema povezanih sa neadekvatnim snom.

Apneja u snu se obično manifestuje kod ljudi sa srčanom insuficijencijom.

Kongestivna srčana insuficijencija izaziva zadržavanje natrijuma i vode, a lekari sumnjaju da višak tečnosti može ući u pluća noću i dovesti do opstruktivne apneje. Čini se da je srčana insuficijencija povezana i sa problemima sa sistemom za kontrolu disanja, što može biti uzrok centralne apneje u snu.

• Bolesti srca: Najopasnije bolesti modernog doba
• Bolesti srca i njihova veza sa dijabetesom
• Lek za bol u grudima
• Aritmija
• Bolest koronarnih arterija – Simptomi, terapija, lekovi