Afte su mali plitki čirevi koji nastaju u ustima. Nisu zarazni i u većini slučajeva će se izlečiti sami ili uz pomoć kućnih lekova. Iako mogu biti iritantne i bolne, obično se ne treba brinuti. Ponekad, međutim, ovi čirevi mogu biti znak ozbiljnijeg poremećaja. Bez obzira da li imate posla aftom ili imate dugogodišnju istoriju ovih lezija, evo šta treba da znate o aftama u ustima.
Pregled sadržaja:
Afte – simptomi
Većina ranica je mala, prečnika je oko 1 milimetar. Ove bele ili žućkaste mrlje, poznate i kao aftozni čirevi, ovalne su ili okrugle, a ponekad imaju i crvenu ivicu.
Iako se mesto rane može razlikovati, aftu ćete obično naći u mekom tkivu usta:
- ispod jezika
- u osnovi desni
- unutar obraza ili usana.
Možda ćete osetiti nelagodu rane, peckanje ili bol, pre nego što je ustvari vidite.
Blagi bol je tipičan za manje čireve, dok velike rane mogu biti izuzetno bolne.
Uzroci i faktori rizika od stvaranja afte
Tačan uzrok afte nije poznat, ali postoji nekoliko situacija zbog kojih je veća verovatnoća da se pojave.
Uobičajeni pokretači uključuju ove događaje:
- Oralna povreda tokom stomatološkog postupka ili od prejakog pranja zuba, bavljenja sportom ili ugriza obraza kod žvakanja
- Osetljivost na natrijum lauril sulfat (sastojak nekih sredstava za ispiranje usta i pasta za zube)
- Hormonske promene tokom menstruacije
- Nutritivni nedostaci
- Emocionalni stres
- Alergije na hranu
- Porodična istorija za dobijanje afte
- Lična istorija hronične bolesti (celijakija, Kronova bolest, ulcerozni kolitis ili stanje koje slabi imuni sistem)
Kako se dijagnostikuju afte?
Ne postoji određeni test za dijagnozu afte. Umesto toga, lekar ili stomatolog mogu da postave dijagnozu pomoću vizuelnog pregleda. Ako je čir sumnjiv ili ne liči na ranu, lekar može preporučiti biopsiju da bi identifikovao leziju. Ovim postupkom uklanja se uzorak tkiva sa lezije radi daljeg ispitivanja.
Prognoza
Dobra vest je da većina afti prođe za jednu do dve nedelje bez lečenja.
Ne morate da posetite doktora zbog upale afte. Ali to ne znači da treba da ignorišete ranu. Pripazite na leziju i razgovarajte sa lekarom ili stomatologom ako se vaše stanje pogorša ili ne poboljša.
Kao opšte pravilo, obratite se lekaru primarne zdravstvene zaštite ili zubaru ako se rana u ustima poveća ili traje duže od dve nedelje. Takođe treba da posetite lekara ako imate ekstremne bolove ili ako dobijete groznicu. Tromost i otečeni limfni čvorovi koji prate ranu razlog su za konsultacije sa lekarom.
Ako nemate prethodnu istoriju problema sa aftama, možda se pitate: Da li su afte i herpes ista stvar?
I afte i herpes na usnoj šupljini (mehurići sa groznicom) uzrokuju oralne lezije, ali ovi problemi su prilično različiti.
Kako da znam da li imam herpes ili nešto drugo?
Ponavljajuće afte se razlikuju se od afte koje su izazvane herpes virusom po tome što nisu zarazne i neće se formirati na keratinizovanim tkivima usne šupljine, kao što su usne i duž desni zuba. S druge strane, prehlade su izuzetno zarazne i šire se pljuvačkom ili kontaktom sa kožom.
Imajte na umu da nije svaka rana u ustima afta. Obratite se svom lekaru ili stomatologu ako ne možete da razlikujete ranu od afte ili ako osećate da imate neku drugu vrstu rane.
Oralne lezije koje mogu oponašati rane uključuju sledeće uslove:
- Leukoplakija. Ove bele mrlje u ustima nisu bolne, ali mogu biti prekancerogene.
- Lichen planus. Ovo zapaljensko stanje može prouzrokovati bele tačke u ustima.
- Oralni drozd. Ovo je gljivična infekcija koja stvara bele mrlje unutar usta.
- Rak usne šupljine. Bolni mali beli ulceracija mogu biti znak raka usne šupljine.
- Eritroplakija. Ove crvene ili bele mrlje, koje obično traju duže od afte, takođe mogu biti prekancerogene.
Neke od gore navedenih lezija su bezopasne i uzrokuju samo blagu nelagodnost. Međutim, druge lezije, posebno prekancerozne, su mnogo ozbiljnije. Važno je prekontrolisati bilo kakve lezije koje duže traju.
Moguće je da lezija može biti znak raka usne šupljine. U takvom scenariju, rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti širenje raka na druge delove tela, uključujući jednjak i limfne čvorove. Kada se pojavi sumnjivo mesto, takođe je važno isključiti eritroplakiju i leukoplakiju, koje mogu biti prekancerogene ili kancerogene.
Trajanje afte
Većina afti je kratkotrajna. Obično se nestanu za jednu do dve nedelje, mada to nekada može potrajati i do šest nedelja.
Manji čirevi zarastaju ne ostavljajući ožiljak, a bol ili peckanje postepeno se smanjuju nakon nekoliko dana.
Velike afte su manje česte i obično su veće i dublje od malih čireva. Zbog ovoga su bolnije i zarastaju duže. Takođe postoji rizik od ožiljaka kod velike rane.
Herpetiformne rane su retki oblik ovih lezija, koji se sastoje od skupa sitnih čireva (bilo gde od 10 do 100) ili jedne velike lezije. Srećom, ovi čirevi obično zarastaju bez ožiljaka. Ne dozvolite da vas ime zbunjuje – herpetiformne rane nisu izazvane virusom herpes simpleksa, niti su zarazne.
Potpuno zarastanje možete očekivati za otprilike jedne do dve nedelje za manju ili herpetiformnu ranu. Veće afte se leče se duže, oko šest nedelja.
Afte su takođe podeljene u dve kategorije: jednostavne i složene.
Jednostavne afte javljaju se oko tri ili četiri puta godišnje.
Složene se razvijaju češće i teže da traju duže.
Opcije lečenja i lekova
Kod afti koje izazivaju bol, mnogi proizvodi koji se prodaju bez recepta mogu ublažiti simptome i pospešiti zarastanje.
Ispiranje usta, lokalne paste ili kreme koje sadrže deksametazon (Decadron) ili lidokain (Akten, Glido, Lidoderm) pomažu u smanjenju upale.
Sredstva za ublažavanje bolova poput ibuprofena (Advil, Motrin) mogu ublažiti upale.
Ako imate tvrdoglavu ranu koja ne reaguje na kućno lečenje, razgovarajte sa svojim lekarom ili stomatologom da biste videli da li je kortizonski gel na recept ili antibakterijsko sredstvo za usta prava za vas. Ako su afte složene, obimne i ne reaguju na lokalno lečenje, lekar vam može propisati oralni kortikosteroid kako bi ubrzao zarastanje. Dugotrajna upotreba sistemskih kortikosteroida ima negativne efekte, pa se preporučuje alternativni kurs lečenja za ljude sa hroničnim ranama.
Možda ste čak i kandidat za kauterizaciju, u kojoj se laserski ili hemijski tretman koristi za pretragu pogođenog tkiva.
Alternativne i komplementarne terapije
Možete sami ispirati usta pomoću rastvora soli, tople vode ili vodonik-peroksida i vode. Grgljanje njima (ali ne gutanje) može pomoći u smanjenju iritacije. Još jedan kućni lek koji biste mogli isprobati je primena umirujućeg gela aloe vere.
Smešu od pola vodonik-peroksida i pola vode možete naneti direktno na ranu pomoću pamučnog brisa. Ponavljajte ovo tri do četiri puta dnevno.
Možete pokušati i sisanje ledenog čipsa da biste utrnuli područje.
Prevencija
Budući da je uzrok afte nepoznat, možda nećete uvek moći da sprečite njihov nastanak. Ali nekoliko prilagođavanja vaše dnevne rutine može smanjiti verovatnoću da se one pojave.
Kisela hrana i piće kod nekih ljudi mogu da izazovu forimranje afte, zato izbegavajte hranu koja iritira usta. Ako se pacijenti žale na redovne afte, preporučujemo da vodite dnevnik ishrane.
Zapišite sve što jedete i pijete, kao i kad god vam se javi rana. Možda ćete početi da primećujete da će konzumiranje određene hrane ili pića korelirati sa izbijanjem afte. Ova hrana može uključivati:
- ananas
- paradajz
- grejp
- pomorandže
- začinjenu ili slanu hranu
Takođe postoji veza između afte i nutritivnih nedostataka.
Optimizacija ishrane je prva odbrana od ponovljenih afti.
Nedostaci koji mogu doprineti pojavi afti uključuju:
- vitamin B12
- gvožđe
- cink
- folnu kiselinu.
Konzumiranje dobro izbalansirane dijete ili adekvatnih dodataka je način na koji održavate imunološki sistem zdravim i da funkcioniše u najboljem izdanju.
Poboljšanje oralne higijene takođe može smanjiti rizik od pojave afte. Budite nežni dok perete zube kako ne biste povredili ili iritirali kožu u ustima. I obavezno svakodnevno koristite konac da biste održali čistoću usta i eliminisali bakterije.
Kao dodatnu oprez, držite se dalje od oralnih proizvoda koji sadrže natrijum lauril sulfat, u slučaju da imate osetljivost na ovaj sastojak.
Istraživanje i statistika: Ko ima afte?
Oko 20 posto nas redovno dobija afte. Iako se afta može razviti kod bilo koga, one imaju tendenciju da češće pogađaju žene nego muškarce. Neretko se javljaju u tinejdžerskim i mlađim odraslim godinama, a ljudi često razvijaju rane oko tog doba.
Uzroci ranica
Kao što je gore pomenuto, rane na afti ponekad nastaju zbog nutritivnih nedostataka, a pre svega: premalo vitamina B12, cinka, folne kiseline ili gvožđa.
I složene afte mogu nastati kod pacijenata koji imaju bolesti imunog sistema, poput lupusa, inflamatorne bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis) i HIV / AIDS.
