Cistoskopija omogućavaju lekarima da identifikuju probleme sa urinarnim traktom.
Cistoskopija je medicinski postupak za ispitivanje unutrašnjosti bešike i uretre.
Izvodi se pomoću cistoskopa, dugog, tankog instrumenta sa kamerom i svetlom na kraju.
Cistoskopi mogu biti fleksibilni ili kruti. Kruti cistoskopi sadrže dodatne kanale koji omogućavaju prolazak malih instrumenata za dijagnozu i lečenje urinarnih problema.
Pregled sadržaja:
Postupak cistoskopije
Cistoskopija se obavlja u uslovima:
- lokalne
- spinalne ili
- opšte intravenske anestezije.
Dijagnostička cistoskopija se uglavnom radi u lokalnoj anesteziji.
Ženska mokraćna cev je duga izmedju 4 i 5 cm te je pregled najčešće bezbolan, mada može biti delimično neprijatan.
Muška uretra je duga oko 25 cm što pregled može učiniti neprijatnim i ponekad bolnim ako se radi u lokalnoj anesteziji. Adekvatan pristup doktora prema pacijentu može uz lokalni anestetik u velikoj meri učiniti pregled manje neprijatnim i bolnim. Ukoliko je pacijent pred intervenciju dobro upoznat sa onim što ga očekuje i ostvari adekvatnu komunikaciju sa svojim lekarom, pregled će mnogo lakše prihvatiti. Veliki broj pacijenata nakon obavljenog pregleda smatra da je bio daleko manje neprijatan od onoga što su očekivali.
Pregled u opštoj anesteziji je svakako komforniji kako za pacijenta tako i za lekara ali zahteva odgovarajuću pripremu i kratkotrajnu hospitalizaciju.
Pre svakog pregleda moraju se dobiti podaci o alergijama na:
- lekove
- jod
- druga antiseptična sredstva kojima se dezinfikuje genitalna regija.
Obavezno se mora proveriti da li pacijent koristi neki od antikoagulantnih lekova:
- Aspirin
- Farin
- Sintron
- Plavix
- Pradaxa
- Eliquis, Xarelto
Ukoliko je to slučaj, znatno je povišen rizik od krvarenja te se intervencija radi samo uz prethodnu korekciju terapije.
Kada se cistoskopija primenjuje?
Cistoskopija može pomoći u identifikovanju uzroka brojnih simptoma urinarnog trakta, kao što su:
- Krv u urinu
- Bol u karlici
- Česte infekcije urinarnog trakta
- Urinarna inkontinencija
- Bolna mokrenja
- Pečenje dok mokrite
- Često mokrenje
- Poteškoće sa mokrenjem i nemogućnost potpunog pražnjenja bešike
Takođe se može koristiti za istraživanje uzroka neobičnih ćelija koje se pojavljuju u testovima urina.
Pored toga, cistoskopija može pomoći u otkrivanju ili praćenju poznatog ili sumnjivog stanja urinarnog trakta, uključujući:
- Suženu ili začepljenu uretru
- Izrasline, tumor ili rak u urinarnom traktu
- Kamen u bubrezima
- Kamen u bešici
- Povećanu prostata (benigna hiperplazija prostate)
Umetanjem posebnih instrumenata u kruti cistoskop, urolozi mogu da uklanjaju kamenje iz urinarnog trakta, sprovode biopsije bešike i uzimaju uzorke urina iz uretera (urinske cevi koje povezuju bubrege i bešiku) radi dijagnostičkih mera.
Takođe mogu da koriste cistoskope za umetanje stenta u suženi ureter radi poboljšanja protoka urina ili ubrizgavanje lekova ili posebnih boja (za upotrebu tokom dijagnostičkih rendgenskih zraka).
