Glioblastom – Tumor na mozgu

Lečenje glioblastoma. Kako lekari tretiraju ovaj tumor na mozgu?

Glioblastom je ozloglašen i teško se leči. Uprkos tome, broj preživelih od ove opake bolesti se povećava kako lekari saznaju više o načinima lečenja ovih teških tumora. Glioblastom je agresivni rak sa lošom prognozom.

Iako lek ostaje nedostižan, onkolozi postepeno poboljšavaju izglede za pacijente sa glioblastomom. Doktor Mark Gilbert, načelnik odeljenja za neuro-onkologiju američkog „Nacionalnog instituta za zdravlje“, primećuje da je napredak protiv bolesti stvaran, ali spor. „Videli smo postupna poboljšanja u preživljavanju. Srednja dužina preživljavanja bila je samo 8 do 10 meseci sredinom 1990-ih, ali se sada gotovo udvostručila na 15 do 18 meseci “, kaže on.

Tada je samo mali broj pacijenata živeo pet godina. Sada ih ima 15 posto. To je stvarni napredak, ali daleko je manje od mesta gde bi onkolozi želeli da budu. Prema dr. Gilbertu, oko 14 000 Amerikanaca godišnje oboli od glioblastoma. Većina su aktivni, zdravi ljudi. Zbog toga je neophodno pronaći još bolje modele lečenja ove opasne bolesti.

Koji su tumori odraslog mozga i kičmene moždine?

Tumori mozga i kičmene moždine, kao i drugi tumori, napravljeni su od abnormalnih ćelija koje rastu van kontrole.

Drugde u telu, tumori mogu biti benigni – što znači da se neće širiti negde drugde u telu. Mogu biti i maligni, što znači da hoće. Maligni tumori su naravno najopasniji.

U mozgu stvari stoje drugačije. Tumori na mozgu se obično ne šire na druge delove tela. Ali oni mogu oštetiti moždano tkivo u kojem borave, ponekad dovoljno da budu fatalni.

Od čega je napravljen tumor glioblastoma?

Mnogo vrsta tkiva se nalazi u mozgu i svako može dovesti do tumora koji se razlikuje od tumora koji se javljaju u drugim ćelijama.

Neuroni su ključne ćelije u mozgu, odgovorni su za misao, pamćenje, osećanja i druge više moždane funkcije. Neuroni obično ne rađaju tumore.

Glijalne ćelije su noseće ćelije – skela koja drži stvari na okupu. Postoje tri vrste glijalnih ćelija, od kojih svaka može dovesti do tumora:

• Oligodendrociti. Prva vrsta glijalnih ćelija, oligodendrociti, stvaraju mijelin, masno jedinjenje koje okružuje aksone nervnih ćelija – duga vlakna koja nose električne impulse. Mijelin je izolacija, poput gumene žice lampe ili kablova koji okružuju i izoluju električne žice u vašem domu. Iz ovih ćelija mogu nastati oligodendrogliomi.
• Ependimske ćelije. Druga vrsta ćelija niže se u mozgu ispunjenim tečnošću zvanim komorama. Oni mogu dovesti do ependimoma.
• Astrociti. Treća vrsta glija ćelija, astrociti pomažu u ishrani neurona. Oni formiraju ožiljak kada je mozak oštećen. Tumori koji započinju u ovim ćelijama nazivaju se astrocitomi ili glioblastomi.

Glioblastom: Koji su simptomi?

Simptomi zavise od mesta nastanka tumora na mozgu. Neke se javljaju u velikom mozgu, velikom spoljnom delu mozga, koji je odgovoran za stvari kao što su emocije, govor i rasuđivanje, zajedno sa čulima vida, sluha i kretanjem.

Na primer, tumori koji nastaju u velikom mozgu mogu da izazovu napade, probleme sa govorom, promenu ličnosti i slabost u telu. Tumori u malom mozgu, koji se nalazi ispod velikog mozga, mogu uzrokovati probleme u hodanju, kretanju, gutanju i govoru.

Zašto je glioblastome tako teško lečiti?

Sve ove ćelije i tumori nalaze se iza onoga što se naziva krvno-moždana barijera, mreža kapilara koja stvara prepreku da spreči štetne toksine i zarazne organizme da uđu u mozak. Na nesreću, ovo lekovima za hemoterapiju otežava da dođu do tumora protiv kojih su stvoreni.

Astrocitomi se za razliku od nekih drugih tumora na mozgu, mogu širiti po mozgu, gde se stapaju sa normalnim, zdravim tkivom. Zbog toga je veoma problematično izvesti hiruršku intervenciju. Teško je znati gde se tumor završava i počinje zdravo tkivo. Ako hirurzi ostave iza sebe čak nekoliko ćelija glioblastoma, ti ostaci mogu da nastave da se šire mozgom.

Sledeći problem, prema dr Gilbertu iz „Nacionalnog instituta za kancer“, je taj što su glioblastomi heterogeni. Odnosno, sadrže različite populacije ćelija, od kojih neke reaguju na lečenje, a druge ne. Ove druge ćelije se zadržavaju i šire mozgom, što rezultira malim dugoročnim uspehom.

I ima još toga. „Lobanja koja je fiksna ljuska predstavlja još jedan izazov u ​​lečenju glioblastoma“, kaže dr Gilbert. „Terapija raka može prouzrokovati oticanje tkiva. Na primer, kada lečimo rak jetre, jetra može da nabrekne u trbušnoj šupljini. Ali u slučaju mozga nema mesta za širenje, jer je lobanja tvrda ljuska. Moramo biti vrlo oprezni pri korišćenju tretmana koji mogu prouzrokovati oticanje mozga, a to ograničava tretmane koji nam stoje na raspolaganju. “

Glioblastom: Šta lekari koristite za lečenje glioblastoma?

Hirurgija se često koristi za lečenje tumora na mozgu. Zračenje i hemoterapija takođe igraju važnu ulogu. Lekari koji su uključeni u lečenje tumora na mozgu mogu biti neurolozi, onkolozi i endokrinolozi, koji bolest traže u žlezdama koje luče hormone.

Lekari će često odabrati hiruršku intervenciju kao prvi tretman glioblastoma i drugih glioma. Iako obično nije u potpunosti uspešan u uklanjanju svih ćelija tumora. Terapija zračenjem se često koristi kao nastavak za uništavanje preostalih tumorskih ćelija, a zatim i hemoterapija.

Prema „Američkom društvu za kancer“, lek za hemoterapiju koji koristi većina lekara je temozolomid, jer prelazi krvno-moždanu barijeru i može se uzimati kao pilula. Ostali lekovi koje bi lekar mogao da pomene su: Platinol (cisplatin), BiCNU (karmustin) i Gleostin (lomustin). Kombinacije lekova se takođe mogu koristiti za lečenje tumora.

Ovi režimi mogu usporiti rast tumora, ali je malo verovatno da će izlečiti tumor. Takođe, tumori mozga koji se javljaju kod dece mogu biti različiti i zahtevaju različite tretmane.

Glioblastom: Šta čeka budućnost za lečenje glioblastoma?

Doktor Walter J. Curran, izvršni direktor Instituta za rak na Univerzitetu Emory u Atlanti, optimista je da će se napredak u lečenju glioblastoma nastaviti, uprkos poteškoćama.

„Došlo je do značajnih poboljšanja u hirurškim pristupima, uključujući nove metode otkrivanja anatomije tumora“. Odnosno, nove tehnike olakšavaju uvid u to gde tumor počinje i gde se završava, što terapiju zračenjem čini efikasnijom.

Dr Gilbert primećuje da bi nove tehnike u razvoju mogle poboljšati izglede za pacijente sa glioblastomom. Oni uključuju upotrebu sopstvenog imunološkog sistema tela za borbu protiv tumora.

„Iako su poboljšanja ishoda mala i spora, optimistični smo da ćemo kontinuiranim istraživačkim naporima otkriti bolje, manje toksične tretmane i napredovati protiv ove bolesti.“

• Karcinomi – Genetski faktor, kako se šire, vrste karcinoma
• Hemoterapija
• Demencija – prvi deo
• Demencija – uzroci, prevencija, simptomi i dijagnostikovanje
• Dopamin