Velike boginje su bile teška zarazna bolest koja je pogađala ljude hiljadama godina pre nego što su iskorenjene krajem 20. veka. Simptomi su uključivali karakterističan osip, papule (plikove), groznicu i gubitak vida.
Stopa smrtnosti je bila vrlo visoka. Oko 30% inficiranih od velikih boginja je umiralo. Pored toga, bolest je često ostavljala ozbiljne posledice na preživele. Veliki ožiljci po celom telu, a neretko i slepilo, su bili samo podsetnici na ovu strašnu bolest.
Zahvaljujući vakcini protiv velikih boginja, od ove bolesti više ne preti opasnost. Vakcina protiv velikih boginja bila je prva uspešna vakcina koju su lekari ikada razvili i predstavljala je značajan napredak za savremenu medicinu.
U ovom članku ćemo da analiziramo šta su velike boginje i ko je najviše bio pogođen njima. Takođe ćemo da govorimo o simptomima i lečenju velikih boginja i daćemo odgovor, da li bi se mogle vratiti jednog dana.
Pregled sadržaja:
Šta su velike boginje?
Velike boginje su bile ozbiljna zarazna bolest koja je pogađala ljude do kraja 20. veka. Stručnjaci ne znaju kako su nastale, ali na osnovu prisustva osipa nalik boginjama na nekim drevnim egipatskim mumijama, procenjuje se da su bile prisutne i pre oko 3.000 godina.
Variola virus je izazvao velike boginje. Ovaj virus je član porodice ortopoks virusa. Istoričari veruju da prvi pisani opis velikih boginja datira iz Kine (iz četvrtog veka).
Ljudske aktivnosti (trgovina, migracije) su omogućile da se variola širi u različite zemlje i regione tokom vekova. Trgovina mu je dala priliku da se proširi na Koreju i Japan do 6. veka, dok je rast imperija značio da se širi na Bliski istok, Severnu Afriku, Španiju i Portugal.
Krstaški ratovi su doneli velike boginje u severnu Evropu u 11. veku. Kolonijalizam i trgovina robljem su zatim preneli velike boginje iz
Portugala u zapadnu Afriku, a zatim preko Atlantika do Kariba, Severne Amerike i Južne Amerike. Ovo je dovelo do desetkovanja stanovništva autohtonih naroda.
Velike boginje su gotovo uvek izazivale epidemiju. To znači da je to bila bolest koja bi se vrlo brzo proširila na velikom geografskom području. To je jedna od najrazornijih bolesti u istoriji čovečanstva.
Da li velike boginje i dalje postoje?
Velike boginje su jedina zarazna bolest koju su ljudi uspeli da iskorene.
Poznato je da samo dve laboratorije u svetu imaju uzorke virusa velikih boginja: „Centri za kontrolu i prevenciju bolesti“ (CDC) u Atlanti i „Državni istraživački centar za virusologiju i biotehnologiju u Koltsovu“ u Rusiji.
Ne postoji virus variole u cirkulaciji među ljudima.
Ljudi su uspeli da iskorene velike boginje zahvaljujući stvaranju prve uspešne vakcine na svetu.
Krajem 18. veka, britanski lekar po imenu Edvard Džener primetio je da mlekarice koje su već imale kravlje boginje ne dobijaju velike boginje. Iz ovoga je zaključio da dobijanje kravljih boginja (koje se javljaju zbog blažeg tipa ortopoks virusa) može zaštititi ljude od teže bolesti.
Stvorio je prvu vakcinu 1796. godine, ali je trebalo mnogo vremena da ljudi počnu da je koriste. Mnogi su se plašili vakcine i nisu verovali da je bezbedna. Međutim, vremenom su naučnici poboljšali vakcinu, a ljudi su se bolje upoznali sa ovom metodom prevencije.
1900. godine, naučnici su počeli da koriste ortopoks virus poznat kao vakcinija kao virusni agens u ovoj metodi inokulacije (ubrizgavanje izazivača bolesti – virusa u telo), a ne kravlje boginje. Godine 1959. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pokrenula je plan za iskorenjivanje bolesti sprovođenjem masovnih imunizacija širom sveta.
Poslednji prirodni slučaj velikih boginja dogodio se 1977. godine, a SZO je 1980. godine proglasila bolest iskorenjenom.
Koji regioni i zemlje su imale najveću smrtnost od velikih boginja?
Velike boginje su bile uzrok smrti ogromnog broja ljudi širom sveta iz mnogo različitih regiona. Međutim, velike boginje su bile posebno razorne i smrtonosne za neke populacije.
Kada su Evropljani stigli u Ameriku, izložili su starosedeoce bolestima na koje nisu imali imunitet. To je značilo da su bolesti poput gripa, velikih boginja i malih boginja imale ozbiljan uticaj na njih. Velike boginje su, posebno, postale jedna od bolesti koje su se Indijanci najviše plašili.
Dok su velike boginje ubile 20-50% Evropljana u tom periodu, one su uništile čitave zajednice Indijanaca. U mnogim slučajevima to je bio plod slučajnosti i sreće za osvajače. Ali u drugima, kolonisti su koristili velike boginje kao rani oblik biološkog ratovanja.
Tokom 1763–1764, britanski oficiri su namerno koristili velike boginje kao oružje da oslabe ili ubiju Indijance. Zabeleženi su slučajevi da su vojskovođe ohrabrivali njegovo širenje tako što su delili ćebad ili maramice sa virusom variole.
Dugo nakon razvoja vakcine protiv velikih boginja, bolest je nastavila da pogađa neke populacije više od drugih. Dok se broj obolelih od velikih boginja konstantno smanjivao u Severnoj Americi i Evropi, a poslednji slučajevi su se dogodili početkom 1950-ih, bolest je nastavila da napreduje u Južnoj Americi, Aziji i Africi.
Nekoliko faktora je doprinelo tome, uključujući nedostatak:
- finansija
- posvećenosti vlada tih zemalja
- donacija vakcina manje bogatim zemljama
Globalni program SZO za iskorjenjivanje velikih boginja počeo je 1959. godine, ali zbog ovih faktora nije mogao da postigne svoj cilj skoro 20 godina. Napredak u skladištenju i isporuci vakcine je takođe igrao bitnu ulogu.
Do kraja 20. veka, procenjeni broj umrlih od velikih boginja širom sveta bio je više od 300 miliona. Ovo je zaista zastrašujuće veliki broj.
Simptomi velikih boginja
Simptomi velikih boginja se pojavljuju u nekoliko faza tokom razvoja bolesti.
Početni simptomi su najčešće:
- upaljeno grlo
- glavobolja
- visoka temperatura
- slabost ili umor
- bol u leđima
- povraćanje
- jak bol u stomaku
- jeza
- nedostatak apetita
Početni simptomi bi trajali oko 4 dana. Tada bi počela eruptivna faza. Ovo je uključivalo osip koji se iz grla širi na lice i druge delove tela. Osip se sastojao od lezija koje bi rasle i razvile se u duboke, okrugle pustule.
Ove pustule bi formirale kraste, pre nego što bi otpale nakon 14 dana. Često bi ostavljali ožiljke svuda po telu, kod ljudi koji su preživeli.
Druge potencijalne komplikacije velikih boginja uključuju:
- encefalitis
- osteomijelitis
- pobačaj
- neplodnost kod muškaraca
- slepilo
Lečenje velikih boginja
Nije bilo adekvatnog lečenja velikih boginja pre pojave vakcine. Lekari su ljudima pružali pomoćnu negu kako bi im pomogli da se izbore sa simptomima, ali to je bilo sve što su mogli da urade.
Vakcine protiv velikih boginja su sprečile da ljudi dobiju velike boginje, ali nisu bile lek za postojeće slučajeve. Tek sa široko rasprostranjenom imunizacijom, bolest je počela da izumire širom sveta.
Od iskorenjivanja velikih boginja, vakcinacija protiv ove bolesti postala je nepotrebna, jer više nije u opticaju. Međutim, ljudi koji rade u određenim laboratorijama i neka vojna lica mogu da se vakcinišu radi predostrožnosti.
Naučnici svejedno nastavljaju da rade na razvoju tretmana za velike boginje, iako postoji vakcina. U 2018. godini, Sjedinjene Države su odobrile tecovirimat (Tpoxx) kao prvi antivirusni tretman za velike boginje. Bezbednosna ispitivanja za ovaj lek su još uvek u toku.
Mogu li velike boginje da se ponovo vrate?
Moguće je, mada je malo verovatno, da bi se velike boginje mogle vratiti. Moguće je zato što uzorci još uvek postoje u dve laboratorije (SAD i Rusija). Laboratorija koja sarađuje sa SZO za velike boginje i druge infekcije virusima boginja, a takođe i „Ruski državni istraživački centar za virusologiju i biotehnologiju“ poseduje uzroke velikih boginja.
Zabrinutost u vezi sa bioterorizmom dovela je do povećanog interesovanja za korišćenje uzoraka velikih boginja za razumevanje i razvoj tretmana za ortopoks viruse. Stručnjaci ne smatraju da je realno da dođe do biološkog rata koji bi ponovo reaktivirao velike boginje, ali javne zdravstvene vlasti su spremne za ovaj scenario ako do njega dođe.
U vremenu u kome živimo, nažalost moramo da budemo pripremljeni na sve. Posle Korona virusa, besmislenih ratova (gde uvek najviše ispaštaju nedužni, a profitiraju oni koji ih izazivaju), ni biološki rat ne bi predstavljao iznenađenje (ako se već ne odigrava).
Rezime
Velike boginje su bile teška zarazna bolest uzrokovana virusom variole. Istoričari veruju da su i pre 3.000 godina izazivale smrt u zemljama Bliskog istoka. Prati ih jako visoka stopa smrtnosti, gde oko 30% zaraženih umire.
Simptomi velikih boginja uključivali su: bolove u glavi i telu, groznicu, povraćanje i osip (koji bi ostavljao ožiljke na telima onih koji su imali tu sreću da prežive). Nije bilo lečenja, sve do pojave vakcine.
Poslednji zabeleženi slučaj da je neko dobio velike boginje prirodnim putem bio je 1977. godine u Somaliji. SZO je proglasila bolest iskorenjenom 1980. godine, nakon višegodišnjih napora da se vakcinišu ljudi širom sveta. Naučnici još uvek pokušavaju da razviju lekove za ovu bolest, ako ljudima ikada zatrebaju.
