Spoljašnji hemoroidi mogu da izazovu veoma neprijatne tegobe kao što su bol, otok, svrab, peckanje, stalno vlaženje i osećaj opipljivog čvorića oko analnog otvora. Ovi simptomi se po pravilu pojačavaju i postaju neizdrživi pri sedenju, hodanju ili odmah nakon pražnjenja creva. Iako pacijent sam može lako da primeti ili napipa promenu, to nažalost nije dovoljno da biste bili potpuno sigurni šta je u pitanju.
Lekarski pregled je od presudne važnosti jer potpuno iste simptome mogu da daju i mnoga druga stanja završnog dela creva, poput analne fisure (pukotine), tromboziranog hemoroida koji zahteva hitnu intervenciju, fistule, rane ili upalnih procesa na koži. Zbog toga je samolečenje na slepo rizično, jer pogrešna krema neće rešiti problem koji možda uopšte nije hemoroid.
U nastavku ćemo detaljno objasniti kako se tačno prepoznaju spoljašnji hemoroidi, kako izgleda proktološki pregled u ordinaciji i na osnovu čega lekar postavlja konačnu dijagnozu.
Spoljašnji hemoroidi i simptomi koji se najlakše prepoznaju
Spoljašnji hemoroidi se nalaze ispod kože oko analnog otvora, zbog čega ih pacijent može primetiti kao otok, zadebljanje ili čvorić. Tegobe su obično izraženije pri sedenju, hodanju, brisanju i nakon pražnjenja. Najčešće se javljaju bol, svrab, peckanje, osetljivost i nelagodnost u analnoj regiji.
Stručnjaci sa poliklinike Intertim objašnjavaju da se hemoroidi mogu videti ili osetiti oko spoljašnjosti anusa, dok unutrašnji mogu biti sakriveni u rektumu. Kao najčešći simptomi hemoroida izdvajaju se rektalno krvarenje, svrab i bol.
Kod spoljašnjih hemoroida pažnju posebno privlače:
- Čvorić ili otok oko analnog otvora
- Bol pri sedenju ili hodanju
- Svrab i peckanje
- Vlaženje i otežana higijena posle stolice
- Osetljivost na dodir
- Svetlocrvena krv nakon pražnjenja
Kada su prisutni bol, svrab, peckanje, vlaženje, iritacija ili krvarenje koji odgovaraju hemoroidalnoj bolesti, odlično rešenje je RECTOVENAL® Acute. Reč je o anorektalnom gelu za lokalnu primenu, namenjenom simptomima hemoroidalne bolesti. Koristi se prema uputstvu, uz savet lekara ili farmaceuta.
Razlika između spoljašnjih hemoroida i drugih promena oko anusa
Čvorić, bol ili otok oko anusa ne znače uvek da su u pitanju spoljašnji hemoroidi. Slične tegobe mogu da daju analna fisura, fistula, ekcem, upala kože, trombozirani hemoroid ili druge promene u završnom delu creva. Zbog toga je pregled važan i kada pacijent promenu jasno vidi ili napipa.
Spoljašnji hemoroidi se najčešće prepoznaju po otoku, bolu, svrabu, peckanju i nelagodnosti na ivici analnog otvora. Fisura se češće ispoljava oštrim bolom tokom stolice i tragom sveže krvi na papiru. Fistula može da daje sekret, vlaženje, neprijatan miris i ponavljanje upale. Ekcem i iritacija kože obično se javljaju uz crvenilo, perutanje, svrab i peckanje.
Gracia Medika navodi da se pregledom analne regije mogu proceniti promene kao što su hemoroidi, fisure, fistule i druge promene u toj regiji. Pregled počinje razgovorom o tegobama, a zatim se obavlja specijalistički proktološki pregled.
Pacijent može da prepozna da postoji problem, ali ne može pouzdano da odredi uzrok. Dijagnoza spoljašnjih hemoroida postavlja se tek nakon pregleda, kada lekar proceni izgled promene, bolnost, otok, stanje kože i prisustvo krvarenja ili sekreta.
Proktološki pregled kod sumnje na spoljašnje hemoroide
Proktološki pregled je osnovni način da se potvrdi da li su tegobe zaista posledica spoljašnjih hemoroida. Pregled nije namenjen samo potvrdi čvorića. Njime se procenjuje izgled analne regije, bolnost, otok, krvarenje, stanje kože i mogućnost da tegobe potiču od druge promene.
Kako počinje pregled?
Pregled počinje razgovorom sa lekarom. Važno je da pacijent navede:
Pitanja koja farmaceut ili lekar može postaviti:
- Kada su tegobe počele
- Da li postoji bol pri sedenju ili pražnjenju
- Da li se javlja svrab, peckanje ili vlaženje
- Da li postoji krv posle stolice
- Da li se čvorić smanjuje ili povećava
- Da li su se slične tegobe ranije ponavljale
Šta lekar procenjuje?
Nakon razgovora sledi pregled analne regije. Lekar procenjuje da li postoji spoljašnji hemoroid, tromboza, fisura, fistula, iritacija kože ili druga promena. Posebna pažnja obraća se na bolnost, veličinu čvorića, otok, crvenilo, tragove krvi i sekret.
ProktoMed u opisu proktološkog pregleda izdvaja inspekciju analne regije, digitorektalni pregled, anoskopiju i rektoskopiju kao postupke koji se koriste u proceni proktoloških tegoba.
Da li je pregled neprijatan?
Pregled može biti neprijatan, naročito kada postoji bol, otok ili upala, ali traje kratko. Važno je da lekar zna gde pacijent oseća najveću bol, jer se pregled prilagođava tegobama. Kod izraženog bola pregled se može raditi pažljivije i postepeno.
Spoljašnji pregled analne regije i postavljanje dijagnoze
Spoljašnji pregled analne regije je važan deo procene kod sumnje na spoljašnje hemoroide. Lekar pregledom proverava da li postoji čvorić, otok, crvenilo, bolnost, trag krvarenja, iritacija kože ili sekret. Na osnovu izgleda i položaja promene procenjuje se da li tegobe odgovaraju spoljašnjim hemoroidima ili drugom stanju.
Šta se vidi spoljašnjim pregledom?
Tokom pregleda lekar može da proceni:
- Veličinu i položaj čvorića
- Prisustvo otoka
- Bolnost na dodir
- Crvenilo i iritaciju kože
- Tragove krvi ili sekreta
- Znake fisure, fistule ili ekcema
- Sumnju na trombozirani spoljašnji hemoroid
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu jednog simptoma. Lekar povezuje podatke koje pacijent navodi sa nalazom pregleda. Važni su bol, svrab, peckanje, krvarenje, trajanje tegoba, izgled čvorića i prisustvo otoka.
Kod tipičnih spoljašnjih hemoroida promena se nalazi oko analnog otvora i može biti bolna ili osetljiva. Ako postoje krvarenje, sluz, promena pražnjenja ili sumnja da tegobe potiču iz unutrašnjosti analnog kanala, pregled se dopunjuje anoskopijom ili drugim dijagnostičkim postupkom.
Kada su potrebni anoskopija ili dodatni pregledi?
Spoljašnji pregled je često dovoljan da lekar proceni promenu koja se nalazi oko analnog otvora. Ipak, kod dela pacijenata potrebno je pregledati i analni kanal ili rektum. To je posebno važno kada postoje krvarenje, sluz, bol koji traje, promena pražnjenja ili sumnja da tegobe ne potiču samo od spoljašnjih hemoroida.
Kada se radi anoskopija?
Anoskopija se koristi kada lekar treba da vidi unutrašnjost analnog kanala. Pregled pomaže da se procene unutrašnji hemoroidi, fisure, fistulozni kanali, polipi, upalne promene i druge promene u analnoj regiji.
MediGroup objašnjava da se anoskopom pregleda završni deo creva, odnosno anus i analni kanal. Pregled se izvodi ambulantno, a najčešće se koristi za procenu hemoroida, rascepa, fistuloznih kanala, polipa i tumora u analnoj regiji.
Kada su potrebni dodatni pregledi?
Dodatna dijagnostika se razmatra kada nalaz nije jasan ili kada simptomi zahtevaju širu procenu. To se najčešće odnosi na:
- Ponovljeno ili obilnije krvarenje
- Sluz ili sekret
- Promenu u pražnjenju
- Bol koji ne prolazi
- Sumnju na unutrašnje hemoroide
- Sumnju na fisuru, fistulu, polip ili upalu
- Tegobe koje se vraćaju uprkos lokalnoj nezi
Lokalna nega nakon potvrđene dijagnoze
Nakon potvrde da su tegobe povezane sa spoljašnjim hemoroidima, cilj lokalne nege je smanjenje iritacije, bola, svraba i peckanja. Nega treba da bude blaga, bez agresivnih sapuna, parfemisanih vlažnih maramica i grubog brisanja.
Preporučuje se:
- Pranje analne regije mlakom vodom
- Nežno sušenje kože posle pranja
- Izbegavanje grubog brisanja
- Regulisanje stolice
- Dovoljan unos tečnosti
- Ishrana sa više vlakana
- Izbegavanje dugog sedenja na WC šolji
- Smanjenje naprezanja tokom pražnjenja
Lokalna nega može da smanji tegobe, ali ne zamenjuje pregled kada postoje krvarenje, jak bol, otok ili čvorić koji se pogoršava.
Česta pitanja
Da li se spoljašnji hemoroidi uvek vide golim okom?
Ne uvek. Veći spoljašnji hemoroid može da se vidi ili napipa kao čvorić oko anusa. Manje promene mogu biti manje uočljive, naročito kada nema izraženog otoka. Pregled je potreban kada postoji bol, svrab, peckanje ili krv posle stolice.
Da li je proktološki pregled bolan?
Pregled može biti neprijatan kada postoji otok, upala ili tromboza, ali lekar ga prilagođava tegobama pacijenta. Pregled obično traje kratko. Pacijent treba da kaže gde oseća najveći bol, kako bi se pregled obavio pažljivo.
Može li čvorić oko anusa biti nešto drugo osim hemoroida?
Može. Čvorić može biti povezan sa tromboziranim hemoroidom, fisurom, fistulom, upalnom promenom, kožnim naborom ili drugom promenom u analnoj regiji. Zato samopregled nije dovoljan za dijagnozu.
Da li krv posle stolice uvek ukazuje na hemoroide?
Ne. Krv može da se javi kod hemoroida, ali i kod fisure, upale, polipa ili drugih promena završnog dela creva. Ponavljanje krvi zahteva pregled, naročito kada se javlja uz bol, sluz, promenu stolice ili opštu slabost.
Kada se sumnja na trombozirani spoljašnji hemoroid?
Na trombozu može ukazivati naglo nastao, tvrd i veoma bolan čvorić oko anusa. Bol se može pojačati pri sedenju, hodanju i dodiru. U toj situaciji potreban je pregled, jer se pristup lečenju razlikuje od blažih hemoroidalnih tegoba.
Da li se dijagnoza može postaviti bez anoskopije?
Kod jasno vidljivih spoljašnjih hemoroida lekar nekada može postaviti dijagnozu spoljašnjim pregledom. Anoskopija se razmatra kada postoje krvarenje, sumnja na unutrašnje hemoroide, sluz, bol koji traje ili nejasan nalaz.
Zaključak
Spoljašnji hemoroidi mogu da se prepoznaju po čvoriću, otoku, bolu, svrabu, peckanju i nelagodnosti oko analnog otvora. Ipak, dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu osećaja pacijenta. Slične tegobe mogu da daju fisura, fistula, tromboza, iritacija kože i druga stanja završnog dela creva.
Proktološki pregled omogućava da se utvrdi da li se zaista radi o spoljašnjim hemoroidima, da se proceni stepen tegoba i odredi odgovarajući tretman. Pregled je posebno važan kod krvarenja, jakog bola, otoka, sekreta, promene stolice ili tegoba koje se ponavljaju.