12 stvari koje dermatolog nikad ne bi stavio na lice

Koža lica reaguje na svaki sastojak koji se nanese. Nije sve što je dostupno na tržištu pogodno za svakodnevnu upotrebu. Neki proizvodi deluju bezopasno, ali narušavaju strukturu kože, slabe njenu barijeru i dovode do problema koji se kasnije teško rešavaju.

U stručnoj praksi postoje metode koje pomažu očuvanju izgleda, kao što su tretmani botoksom, ali svakodnevna nega uvek ostaje osnovni deo zaštite. Nije dovoljno da proizvod deluje prijatno ili ima dobar miris. Potrebno je da koža može da ga obradi bez iritacije, upale ili trajne promene.

Lista ispod prikazuje koje stvari dermatolozi potpuno izostavljaju iz lične rutine.

1. Maramice za šminku

Prvi utisak kod ovih proizvoda je brzina. Deluju praktično i efikasno. Uklone šminku za nekoliko sekundi i ne ostavljaju tragove. Dermatolozi ih izostavljaju iz rutine jer gledaju šta ostaje na koži posle toga, a ne šta uzimaju sa površine.

Površinski sloj kože posle maramica ostaje prekriven ostacima deterdženata, parfema i konzervansa.

Pošto nema ispiranja, svi ti sastojci nastavljaju da reaguju sa kožom, poremećuju pH i slabe barijeru.

Kod osetljive kože, posledice se vide kroz crvenilo, perutanje i svrabež. Kod otporne kože, problemi dolaze kasnije i traju duže.

Zabeleženo u praksi

• pogoršanje seboreje kod redovne upotrebe
• povećana reaktivnost kože na standardne proizvode
• površinska dehidratacija čak i kod masne kože

2. Kokosovo ulje

Česta preporuka u neformalnim savetima. Naročito zbog svog prirodnog porekla i prijatnog mirisa. Međutim, dermatolozi ga za lice ne koriste.

Razlog nije u prisustvu toksina, već u načinu na koji ulje deluje na pore.

Kokosovo ulje ima visoku gustinu i komedogeni potencijal. Zatvara pore, zarobljava sebum i izaziva upalne promene.

Posebno kod osoba sa masnom, kombinovanom ili aknoznom kožom, čak i jedno nanošenje može da dovede do stvaranja mitisera ili papula.

Dermatolozi biraju ulja koja se apsorbuju brzo i ne ostavljaju film. Kokosovo ulje ne ispunjava nijedan od ta dva kriterijuma.

Važna činjenica

• Komedogeni indeks: 4 na skali od 0 do 5

Kod tela, koristi se za suva područja bez problema. Na licu, izaziva više štete nego koristi.

3. Piling šećerom, kafom i košticama

Ova vrsta pilinga se bazira na fizičkom pritisku. Čestice se pod prstima osećaju kao alat za „dublje“ čišćenje. Dermatolozi ovakav pristup ne prihvataju. Ne postoji kontrola sile ni ujednačenost površine. Koža ostaje izgrebana.

Kod osoba sa sklonošću ka crvenilu, rozacei ili upalama, posledice su odmah vidljive. Kod drugih dolazi do slabljenja tolerancije i pojave trajne osetljivosti.

Zamena koju dermatolozi primenjuju

• hemijski eksfolijanti sa preciznim pH vrednostima i kontrolisanom penetracijom
• kiseline koje deluju bez trenja i bez oštećenja zaštitnog sloja

4. Zubna pasta na bubuljicama

Upotreba paste za zube kao tretmana za akne potiče iz pogrešnog pretpostavljanja da isušivanje rešava upalu.

Dermatolozi nikada ne koriste ovu metodu jer sastav paste nije prilagođen koži. Namenjena je sluzokoži, ne epidermu.

Zubna pasta sadrži vodonik-peroksid, mentol, triklosan, fluor i abrazivne čestice.

Nijedan od tih sastojaka nije bezbedan za lokalnu primenu na osetljivoj ili upaljenoj koži.

Deluje agresivno, isušuje površinski sloj i ostavlja kožu iziritiranom, a često i oštećenom.

Klinički zabeleženi efekti

• kontaktni dermatitis
• hiperpigmentacija posle ljuštenja
• pogoršanje akni zbog nadražene kože

Dermatološki pristup podrazumeva ciljanje akni lokalnim antibakterijskim i keratolitičkim agensima, kao što su benzoil-peroksid ili azelaična kiselina. Zubna pasta ne ispunjava nijedan kriterijum bezbednog ili delotvornog sredstva za lice.

5. Alkohol u tonicima i gelovima

Etanol i denaturisani alkohol često se koriste u kozmetici zbog osećaja „čistoće“. Površina kože ostaje mat, bez masnoće, što mnogi tumače kao znak pravilnog čišćenja. Dermatolozi ne koriste alkoholne formule jer one narušavaju funkcionalnost kožne barijere.

Alkohol uklanja lipide iz površinskog sloja kože. Telo zatim pokušava da nadoknadi izgubljenu zaštitu, često povećanom proizvodnjom sebuma. Rezultat je suva, zategnuta i reaktivna koža, koja istovremeno izgleda masno. Kod kože sklone aknama, dolazi do paradoksalnog pogoršanja.

Posebno rizične grupe

• adolescenti sa hormonski aktivnom kožom
• osobe sa dehidriranom, ali masnom T-zonom
• svi tipovi kože tokom zimskog perioda

6. Limun na koži lica

Limun se često spominje kao prirodan izvor vitamina C, ali direktna primena na koži lica ne odgovara nijednom stručnom protokolu.

Koža nakon limuna postaje fotosenzitivna. Pod uticajem UV zraka, može doći do pojave flegmonoznih reakcija, hemijskih opekotina i postinflamatorne hiperpigmentacije.

Niti jedan oblik limuna, uključujući sveže ceđen ili razblažen sa vodom, ne može se bezbedno koristiti za lice bez posledica.

Dermatološke posledice primene limuna

• fitofotodermatitis
• trajne mrlje na koži
• pojava svraba i ljuštenja danima nakon primene

U kliničkoj praksi koristi se stabilizovana forma vitamina C sa definisanim pH i zaštitom od oksidacije. Svaka upotreba prirodnog soka van prehrambenog konteksta na koži se smatra neprihvatljivom.

7. Soda bikarbona

Soda bikarbona se često promoviše kao sredstvo za “detoksikaciju” kože. Dermatolozi je izostavljaju jer narušava pH vrednost kože na nivou koji dovodi do upalnih i imunoloških reakcija. Površina kože mora ostati blago kisela, u rasponu od 4.7 do 5.5, kako bi zaštitni sloj normalno funkcionisao. Soda podiže pH na preko 8.

U praksi se beleže

• osećaj zatezanja i svraba
• ljuštenje površinskog sloja
• pojava sitnih upala ili crvenih tačkica

8. Šminka bez oznake “non-comedogenic”

Kod izbora šminke, dermatolozi obraćaju pažnju na to da li su proizvodi testirani za komedogenost.

Ova oznaka znači da formulacija ne sadrži sastojke koji zapušavaju pore. Bez tog uvida, proizvod ostaje neproverena kombinacija emolijenata, voskova i pigmenata koji mogu da izazovu pojavu mitisera i papula.

Dermatolozi izbegavaju šminku bez ove oznake jer tokom godina uočavaju jasne obrasce: akne koje se ne povlače, komedoni koji se ponavljaju na istim mestima i površina kože koja postaje sve neujednačenija.

Problem se pojačava kod osoba koje ne skidaju šminku pravilno ili koriste jake čistače da bi uklonile teške slojeve proizvoda.

Rizične komponente u neproverenoj šminki

• izopropil miristat
• lanolin
• butil stearat
• različite vrste voskova

9. Etarska ulja (lavanda, čajevac, limun, eukaliptus)

Etarska ulja deluju prirodno i često imaju prijatan miris. Njihova upotreba na licu, međutim, nosi visok rizik za osetljive zone kao što su obrazi, čelo i područje oko očiju.

Dermatolozi ih ne koriste jer sadrže kompleksne mešavine aromatičnih jedinjenja koje koža ne može da metaboliše bez posledica.

Najčešće reakcije se pojavljuju kod ulja lavande i čajevca. Obuhvataju svrab, crvenilo, ljuštenje, a kod dugotrajne upotrebe čak i kontaktni dermatitis.

Fotoosetljiva ulja poput limuna ili bergamota pojačavaju oštećenje kože pod UV zracima, što vodi do trajnih pigmentacija.

Kod kliničkih slučajeva primećeno

• pogoršanje rosacee
• pojava perioralnog dermatitisa
• pogoršanje stanja kod već prisutnih ekcema

10. Proizvodi sa jakim mirisima

Miris često deluje kao pokazatelj kvaliteta, ali dermatolozi ga tumače kao potencijalni alergen. Parfemi u kozmetici nemaju funkcionalnu ulogu za kožu.

Prisustvo mirisa znači dodatne molekule koje lako izazivaju iritaciju, posebno kod osetljive kože i osoba sa predispozicijom za atopijske reakcije.

Kod svakodnevne upotrebe, mirisne supstance remete zaštitnu barijeru kože i menjaju njenu toleranciju.

Često se ne povezuju odmah sa reakcijom jer se efekti javljaju tek nakon više dana ili nedelja.

Pojava svraba, peckanja, crvenila i ljuštenja bez jasnog razloga često vodi do otkrivanja parfema kao glavnog uzroka.

Dermatolozi biraju preparate koji nemaju deklarisane mirise, jer žele da sastav deluje, a ne da prija čulima.

Neutralnost u mirisu znači manji rizik i veću pouzdanost u svakodnevnoj upotrebi.

11. Kreme sa kortikosteroidima bez nadzora

Kortikosteroidi deluju brzo i efikasno, ali zahtevaju jasno definisanu dijagnozu i precizno vreme primene.

Dermatolozi ih koriste samo u tačno određenim terapijskim protokolima. Bez stručnog nadzora, takve kreme dovode do trajnih promena na koži.

Upotrebom jakih steroida bez kontrole dolazi do stanjivanja epidermisa, pojave kapilara, oslabljene otpornosti na infekcije i razvoja perioralnog dermatitisa.

Kod lica, svi ovi efekti se javljaju brže nego na telu i ostavljaju duže posledice.

U praksi se često sreću pacijenti koji su samoinicijativno koristili takve preparate za crvenilo, svrab ili bubuljice.

Nakon početnog poboljšanja, sledi faza pogoršanja koja se teško leči. Dermatolozi ne koriste kortikosteroide za lice van terapijskog plana sa jasno definisanim trajanjem.

12. Lepak i trake za mitisere

Trake koje se stavljaju na nos i čelo deluju kao brzo rešenje za mitisere. Sličan efekat nude i kućni recepti sa lepkom.

Dermatolozi ih ne koriste jer agresivno uklanjaju površinski sloj kože bez kontrole, ostavljajući pore još izloženijim za nečistoće i bakterije.

Prilikom uklanjanja trake dolazi do mikrotrauma. Koža gubi deo svog zaštitnog sloja, posebno na mestima gde je tanka i osetljiva.

Učestalo korišćenje vodi ka crvenilu, peckanju, širenju pora i pojavi kapilara. Površina ostaje hrapava, ali bez trajnog efekta u borbi protiv komedona.

U kliničkoj praksi primetan je obrazac

• brzo vraćanje mitisera nakon 48 sati
• pojava crvenih linija i mikropukotina
• povećana osetljivost na sve ostale preparate

I za kraj

Dermatolozi ne donose odluke na osnovu trenda, mirisa ili obećanja na pakovanju. Svaki proizvod koji izostavljaju iz lične rutine ima tačno definisan razlog.

Koža ne reaguje na obećanja, već na supstance. Iza svakog izbegnutog sastojka stoji ponovljeni obrazac oštećenja koji se ne rešava kremom, već tačnim izborom. Tu se gradi razlika između slučajnog izbora i stručne nege.