Agorafobija je anksiozni poremećaj koji se karakteriše intenzivnim strahom od bilo kog mesta ili situacije iz kojih bi beg mogao biti težak ili gde pomoć možda neće biti dostupna ako se pojavi problem.
Ljudi sa agorafobijom često se plaše bespomoćnosti u situacijama u kojima se mogu razviti snažna anksioznost, panika ili sramota i obično se ne osećaju prijatno ili bezbedno na javnim mestima – posebno na mestima gde ima mnogo ljudi.
Ovaj strah na kraju može dovesti do toga da osoba sa agorafobijom želi da ostane kod kuće, u zatvorenom. Ako ipak izađu iz kuće, možda će uvek trebati da ih prati određena osoba.
U starogrčkim polisima, „agora“ je bio „trg“, odnosno mesto koji je predstavljao centar društvenih aktivnosti grada. Pa je shodno tome agorafobija termin koji se koristi za imenovanje straha od boravka u velikom, otvorenom, javnom prostoru.
Pregled sadržaja:
- Znaci i simptomi agorafobije
- Uzroci i faktori rizika od agorafobije
- Kako se dijagnostikuje agorafobija?
- Trajanje agorafobije
- Mogućnosti lečenja agorafobije
- Prevencija agorafobije
- Agorafobija i moguće komplikacije
- Istraživanje i statistika: Ko ima agorafobiju?
- COVID-19 i Agorafobija
- Agorafobija i srodne bolesti
Znaci i simptomi agorafobije
Ljudi sa agorafobijom:
- Boje se da provode vreme sami, mesta gde je teško pobeći ili da gube kontrolu u javnosti
- Su odvojeni ili izolovani od drugih ljudi
- Često se osećaju bespomoćnim
- Misle da njihovo telo ili okruženje nisu stvarni
Agorafobija takođe može dovesti do toga da ljudi zavise od drugih (na primer, da se nose sa svojim finansijskim obavezama), da imaju promenjivu narav ili da dugo ostaju u zatvorenom.
Agorafobija takođe može prouzrokovati napade panike ili simptome nalik na paniku, koji mogu uključivati:
- Mučninu ili druge gastrointestinalne probleme, poput dijareje
- Ubrzan rad srca
- Bol ili nelagodnost u prsima
- Vrtoglavicu
- Probleme sa disanjem
- Znojenje i drhtanje
- Osećaj gušenja
- Utisak o utrnulosti
Uzroci i faktori rizika od agorafobije
Kao i kod ostalih anksioznih poremećaja, nije jasno šta uzrokuje da ljudi razviju agorafobiju.
Nekoliko faktora može povećati verovatnoću da će neki ljudi razviti to stanje, kao što su:
- Genetika. Agorafobija i drugi poremećaji anksioznosti ponekad se javljaju u porodicama. Neke od ovih veza mogu biti naučeno ponašanje, ali neke mogu biti povezane sa genetikom.
- Struktura mozga. Razlike u delovima mozga koji regulišu strah i anksioznost mogu da doprinesu stanju.
- Traumatični događaji. Fizička ili seksualna trauma tokom detinjstva takođe mogu igrati bitnu ulogu.
Kako se dijagnostikuje agorafobija?
Lekar će postaviti dijagnozu na osnovu vaših simptoma, a takođe može da izvrši fizički pregled ili da zatraži testove krvi kako bi isključio druge moguće uzroke na osnovu vaših simptoma.
Prema Američkom psihijatrijskom udruženju, da bi vam se dijagnostikovala agorafobija, morate da osetite intenzivan strah koji nećete moći da kontrolišete, u najmanje dva slučaja od sledećih pet situacija:
- Korišćenje javnog prevoza
- Biti na otvorenim prostorima, uključujući parkirališta, mostove i tržne centre
- Biti u pozorištu, bioskopu i drugim zatvorenim prostorima
- Čekanje u redu ili biti u gužvi
- Biti sam izvan kuće
Ove situacije takođe moraju biti one koje se izbegavaju ili samo uz prisustvo druge osobe i podnose se sa intenzivnim strahom. I ta osećanja i ponašanja moraju trajati šest meseci ili više.
Trajanje agorafobije
Bez rane intervencije, agorafobija može postati samo teža za lečenje. Ali efikasan tretman vam može pomoći da funkcionišete sa agorafobijom. Kognitivna bihevioralna terapija (CBT), oblik psihoterapije, obično se sastoji od 10 do 20 sesija sa terapeutom tokom nekoliko nedelja.
Mogućnosti lečenja agorafobije
Agorafobija i drugi anksiozni poremećaji se uglavnom leče psihoterapijom, kao što je CBT. Lekovi, kao što su određeni antidepresivi, ponekad se koriste u teškim slučajevima ili kada postoji drugo mentalno zdravstveno stanje koje prati agorafobiju.
Kognitivna bihevioralna terapija ( CBT )
CBT – koji se koristi za razne psihološke poremećaje – pomaže ljudima da identifikuju, razumeju i promene misli i ponašanja koja doprinose njihovom stanju. Smatra se da će ova terapija dugoročno biti isplativija i bolje se podnosi od lekova. Stručnjaci ponekad kažu da CBT može potrajati 10 do 20 sesija da bi funkcionisao – ali može potrajati i duže.
Jedna vrsta CBT naziva se terapija izlaganjem. Terapija izlaganjem često se koristi za lečenje određenih fobija. Uključuje postepeno izlaganje situaciji ili predmetu kojeg se plašite, što dovodi do toga da vremenom osećate manji strah.
Takođe ćete moći da se lečite CBT terapijom i telefonom ili putem interneta od licenciranog terapeuta. Istraživanja efikasnosti terapije koja se primenjuje putem Interneta još su u začetku, ali neke studije sugerišu da može biti jednako korisno kao i odlazak u ordinaciju vašeg terapeuta, navodi se u članku objavljenom u januaru 2018. u „Expert Review of Therapeutics“.
Medikamenti koji se mogu da se koriste u terapiji
Ako pored agorafobije imate i druge srodne poremećaje, ili ako vam terapija ne daje adekvatne rezultate, lekar će vam možda propisati i antidepresive koji pomažu u lečenju stanja kao i simptoma panike.
Vrste antidepresiva koji se najčešće prepisuju su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili SSRI. Ovi lekovi pomažu da serotonin postane dostupniji mozgu.
Primeri SSRI uključuju:
- Prozac ili Sarafem (fluoksetin)
- Celeka (citalopram)
- Zoloft (sertralin)
- Pakil, Pakeva ili Brisdelle (paroksetin)
- Lekapro (escitalopram)
Takođe se mogu propisati lekovi protiv anksioznosti nazvani benzodiazepini, mada je upotreba ovih lekova za agorafobiju kontroverzna. Neki smatraju da su to dobri kratkoročni lekovi za ljude čiji su simptomi toliko jaki da ne mogu obavljati jednostavne funkcije, poput napuštanja kuće. Drugi primećuju da upotreba ovih lekova može ometati terapiju.
Neki od benzodiazepina koji se najčešće koriste su:
- Klonopin (klonazepam)
- Ksanak (alprazolam)
Benzodiazepini pomažu u ublažavanju anksioznosti pojačavajući aktivnost neurotransmitera u mozgu i generišući sedativni efekat. Rade brzo – često u roku od jednog sata ili nekoliko sati.
Zbog toga što rade tako brzo i zato što ljudi koji ih uzimaju mogu izgraditi toleranciju zbog koje su potrebne veće doze da bi se osećali bolje, ljudi mogu postati zavisni od njih. Tako će ih lekari propisati na vrlo kratak vremenski period.
Prevencija agorafobije
Prema “Američkom Nacionalnom institutu za zdravlje”, rano lečenje simptoma agorafobije može sprečiti razvoj poremećaja.
Ako prepoznate rane znake ili ponašanja, možda ćete moći da delujete pre nego što strah postane prevladavajući. Na primer, ako počnete da se osećate zabrinuto zbog osećaja sigurnosti na mestu gde je stvarni rizik od nekog problema nizak, možda ćete smanjiti taj strah ponovnim odlaskom na to mesto.
Agorafobija i moguće komplikacije
Težak oblik agorafobije je neverovatno ograničavajući. Može ometati rutinske svakodnevne aktivnosti, poput odlaska na posao ili u školu, viđanja prijatelja i porodice ili čak izlaska iz kuće.
Agorafobija je povezana sa povećanim rizikom od razvoja velikog depresivnog poremećaja, upornog depresivnog poremećaja (distimija) i poremećaja upotrebe supstanci.
Istraživanje i statistika: Ko ima agorafobiju?
Budući da je agorafobija tek nedavno postala formalna dijagnoza (ranije se smatrala aspektom paničnog poremećaja), podaci se razlikuju o tome koliko je raširena. Peto izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-V), koji je agorafobiju klasifikovalo kao sopstvenu dijagnozu, napominje da približno 1,7 odsto populacije ima agorafobiju.
Prema Američkom nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, doživotna prevalencija je 1,3 procenta. Predpostavlja se da 0,9 odsto odrasle populacije u Sjedinjenim Državama doživljava agorafobiju u datoj godini.
Prosečna starost pacjenata sa dijagnozom agorafobije je sredina i kraj dvadesetih godina. Ženama se dijagnostikuje češće nego od muškaraca.
COVID-19 i Agorafobija
Za neke ljude sa agorafobijom mere karantina i socijalnog distanciranja preduzete radi ograničavanja širenja novog koronavirusa mogle su doneti olakšanje. Ali drugima, posebno onima koji takođe imaju panični poremećaj, život tokom pandemije verovatno je pogoršao simptome ili izazvao regresiju kod ljudi koji su napredovali u lečenju svog stanja (prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju).
I dok podaci još nisu poznati, moguće je da reakcija na pandemiju takođe uzrokuje da se agorafobija razvije kod ljudi koji prethodno nisu imali bolest. Kako su ograničenja u celom svetu ukinuta ili smanjena, anksioznost oko napuštanja kuće i osećaja sigurnosti na javnim prostorima možda se povećala kod nekih ljudi. Ali može biti izazov utvrditi razliku između agorafobije i anksioznosti zbog Korona virusa.
Ako se osećate sve više uznemireno, setite se da niste sami i da je važno potražiti podršku.
Agorafobija i srodne bolesti
Agorafobija je često povezana sa paničnim poremećajem, anksioznim poremećajem u kojem osoba doživljava ponavljajuće napade panike. Ovi napadi su intenzivni, iznenadni napadi straha koji se razvijaju kada ne postoji stvarna opasnost. Procenjuje se da svaka treća osoba sa paničnim poremećajem razvije agorafobiju.
Ljudi sa paničnim poremećajem često žive u strahu od napada panike, zbog čega izbegavaju određena mesta ili situacije. Neki ljudi sa paničnim poremećajem, plašeći se fizičkih senzacija panike, mogu pokušati da izbegnu sve situacije koje bi mogle da izazovu napad, što dovodi do agorafobije.
Prema istraživačima, panični poremećaj sa agorafobijom ima tendenciju da bude hroničan, dok panični poremećaj bez agorafobije obično dolazi i odlazi u fazama. Stručnjaci su takođe primetili da panični poremećaj sa agorafobijom često koegzistira sa opsesivnim kompulzivnim poremećajem (OCD), prema studiji objavljenoj u aprilu 2014. u časopisu „Comprehensive Psychiatry“.
Moguće je da imate agorafobiju, a da ne doživite potpuno razvijene napade panike. Možete iskusiti osećaj straha ili anksioznosti, ali oni neće prerasti u napad panike. Ovo stanje se ponekad naziva primarna agorafobija.
