Angina pektoris je najčešća bolest srca i uzrokuje bol u grudima. Nastaje kada srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom preko arterija.
Angina pektoris je bolest gde imate kratke epizode bola, stiskanja, pritiska ili stezanja u grudima. Često je simptom koronarne bolesti srca.
Pacjent sa anginom pektoris obično ima nešto što blokira arterije ili otežava protok sveže krvi kroz njih u srce. Nedostatak dotoka krvi u srce, koji se naziva ishemija, je ono što uzrokuje bol.
Pacjent sa anginom pektoris može imati epizode bola koje izazivaju fizički napor ili stres. Epizode su uglavnom kratke, a zatim nestaju.
Postoji nekoliko različitih uzroka angine pektoris, a simptomi mogu varirati.
Bol od angine može biti indikator ili znak upozorenja srčanog udara.
Pregled sadržaja:
Angina pektoris simptomi
Kada nakupljanje plaka ukoči i suzi koronarne arterije, protok krvi bogate kiseonikom se smanjuje. Rezultat može biti bol i nelagodnost u grudima.
Primarni simptom angine pektoris je bol u grudima. Ljudi često opisuju bol kao osećaj stezanja ili pritiska u grudima. Neki ljudi kažu da imaju osećaj kao da su im grudi pune, dok drugi mogu reći da su grudi stisnute ili da se osećaju kao da imaju loše varenje.
Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe, ali bol obično traje samo nekoliko minuta.
Bol počinje u sredini grudnog koša i može se širiti na: ruke, vrat, leđa, ramena ili vilicu.
Angina pektoris takođe može izazvati:
- umor
- vrtoglavicu
- kratak dah
- ubrzano disanje
- mučninu
- lupanje srca
- znojenje
- anksioznost
Epizode se obično javljaju tokom vežbanja ili fizičkih aktivnosti, kao što je penjanje uz stepenice. Simptomi takođe mogu biti češći ujutru, ali se mogu javiti u bilo kom trenutku.
Jednom kada osoba sa anginom pektoris doživi epizodu, naredne epizode možda neće biti toliko alarmantne ili iznenađujuće, jer simptomi obično prate sličan obrazac.
Simptomi angine pektoris prema vrsti
Postoji nekoliko vrsta angine pektoris:
- stabilna angina pektoris
- nestabilna angina
- Princmetalova angina
- mikrovaskularna angina
Stabilna angina je bol u grudima ili stezanje koje izaziva visok nivo fizičke aktivnosti, kao što je vežbanje ili hodanje uz stepenice. Bol u grudima traje oko nekoliko minuta i nestaje mirovanjem ili uzimanjem lekova.
Nestabilna angina se javlja bez specifičnog okidača. Traje duže od stabilne angine (20 minuta ili duže). Nestabilna angina može biti znak srčanog udara.
Princmetalova angina (vazospazam koronarnih arterija). Nesvakidašnji i redak oblik angine pektoris, koji se osim u periodu mirovanja i odmaranja, može javiti i tokom spavanja. U ovakvim slučajevima simptomi su uzrokovani spazmom koronarne (srčane) arterije, kada je protok krvi prema srčanom mišiću smanjen. Bol izazvan spazmom počinje iznenada, najčešće u ciklusima.
U manjem broju slučajeva tegobe mogu biti atipične. Najčešće u vidu bola u epigastrijumu, bola u grudima ili samo otežanog disanja. Atipične tegobe su češće kod starijih pacijenata (preko 75 godina), žena i pacijenata sa dijabetesom, bubrežnim popuštanjem ili demencijom.
Mikrovaskularna angina je znak ishemijske bolesti srca i uzrokovana je sitnim krvnim sudovima u srcu koji ne rade kako treba. Ova vrsta angine može biti stabilna ili nestabilna i može se javiti sa: kratkim dahom, umorom, problemima sa spavanjem i nedostatkom energije.
Napadi angine mogu izgledati drugačije kod muškaraca i žena. Žene doživljavaju oštriji oblik bola u grudima koji može biti manje jak od muškaraca.
Žene takođe mogu iskusiti:
- nedostatak daha
- mučninu
- povraćanje
- bol u stomaku
Ovo je verovatno zato što muškarci i žene imaju tendenciju da razviju različite vrste srčanih bolesti. Muškarci češće imaju bolest koronarnih arterija, dok je kod žena veća verovatnoća da razviju mikrovaskularnu bolest.
Uzroci i faktori rizika od angine pektoris
Direktan uzrok angine pektoris je kada srce ne dobija dovoljno kiseonika.
Ljudi sa anginom pektoris najčešće imaju simptome kada su pod emocionalnim stresom ili kada se bave fizičkom aktivnošću.
Osim stresa i fizičke aktivnosti, pokretači angine mogu uključivati stvari kao što su: jedenje teškog obroka, izlaganje ekstremnim temperaturama, zagađenje vazduha, alkohol ili pušenje.
Iako bol često nestaje nakon odmora, epizoda angine je obično simptom ozbiljnijeg osnovnog stanja srca, kao što je koronarna bolest srca ili koronarna mikrovaskularna bolest.
Angina pektoris i koronarne bolesti srca imaju slične faktore rizika.
Određene bolesti, kao što je ateroskleroza, mogu pogoršati simptome. Ateroskleroza uzrokuje sužavanje otvora u arterijama kako se plak nakuplja unutar zidova.
Plak je mešavina masti, holesterola i drugih supstanci koja se lepi za zidove arterija, čineći ih užima.
Ljudi koji imaju krvne ugruške u arterijama takođe mogu biti izloženi riziku od stabilne i nestabilne angine pektoris. Krvni ugrušci mogu delimično ili u potpunosti blokirati arteriju, ograničavajući količinu krvi koja može da stigne do srca.
Faktori rizika za anginu pektoris su:
- gojaznost
- visok krvni pritisak
- dijabetes
- visok LDL holesterol ili nizak HDL holesterol
- porodična istorija srčanih bolesti
- neaktivan način života
- pušenje
- gojaznost
- stres
- godine
Dijagnostikovanje angine pektoris
Obavezno se konsultujete sa svojim lekarom ako imate bilo kakvu vrstu bola u grudima. Lekar će vas verovatno pitati o vašim simptomima, načinu života i porodičnoj istoriji srčanih bolesti kako bi utvrdio osnovni problem.
Da bi dijagnostikovali anginu pektoris, lekari će prvo obaviti fizički pregled.
Mogu da vam izmere pritisak i često će zatražiti elektrokardiogram (EKG) kako bi pogledali funkcionisanje srca. Ovaj test beleži električne signale koji putuju kroz srce. Ispitujući obrasce ovih električnih signala, vaš lekar može da utvrdi da li je protok krvi kroz vaše srce usporen ili imate srčani udar.
Drugi testovi koji mogu pomoći lekaru da postavi dijagnozu su:
- Kompjuterizovana tomografija (CT). CT skeniranje može pokazati da li su arterije vašeg srca sužene ili je vaše srce uvećano.
- Testovi tolerancije na vežbanje. U stres testu, vaše srce i krvni pritisak se prate dok se bavite fizičkom aktivnošću, kao što je hodanje na traci za trčanje ili pedaliranje na stacionarnom biciklu.
- Merenje holesterola u krvi za procenu faktora rizika, uključujući aterosklerozu
- Koronarna angiografija. Tu se vidi koliko dobro krv teče kroz arterije. Ovo je deo opšte grupe procedura poznatih kao kateterizacija srca, u kojoj se boja ubrizgava u krvne sudove srca. Rendgensko snimanje tada nudi vašem lekaru detaljan pogled na unutrašnjost vaših krvnih sudova.
- Test krvi. Testovi krvi traže određene enzime koji se propuštaju u krv ako je srce oštećeno srčanim udarom.
- Magnetna rezonanca srca (MRI). Ova vrsta skeniranja omogućava vašem lekaru da vidi detaljne slike strukture vašeg srca i krvnih sudova.
- Rendgen grudnog koša. Vaš lekar može da pogleda rendgenski snimak grudnog koša i pluća da vidi da li neka druga stanja uzrokuju vašu anginu.
U nekim slučajevima, lekari mogu da sprovedu testove C-reaktivnog proteina (CRP). Viši nivoi CRP-a mogu ukazivati na veći rizik od dijagnostikovanja srčanih bolesti.
Angina pektoris i mogućnosti lečenja
Možete lečiti anginu pektoris mirovanjem ili uzimanjem lekova, ako je potrebno. Međutim, dugotrajno lečenje će se fokusirati na promene u vašim životnim navikama, kako bi se smanjile šanse za dalje incidete.
Tretman može da uključuje: lekove, promene u načinu života ili hiruršku intrevenciju.
Lekovi za anginu pektoris
Nitroglicerin je standardni lek za ublažavanje bolova od angine pektoris. Opušta koronarne arterije, što smanjuje opterećenje srca.
Pacjent će možda morati stalno da nosi nitroglicerin sa sobom. Lekari će preporučiti određenu dozu, u zavisnosti od simptoma i opšteg zdravlja osobe.
Lekar takođe može propisati i lekove za lečenje osnovnih stanja, kao što su visok krvni pritisak ili visok holesterol, kako bi se smanjio rizik od angine pektoris.
Ako lekari veruju da su krvni ugrušci osnovni rizik, mogu preporučiti razređivače krvi kako bi sprečili blokade u arterijama.
Prema „Američkom udruženju za srce“ lekovi koje vaš lekar može preporučiti su:
- Antiagregacijski lekovi. Tu spadaju aspirin i klopidogrel, kako bi se sprečilo formiranje ugrušaka.
- ACE inhibitori. ACE inhibitori opuštaju krvne sudove kako bi smanjili krvni pritisak.
- Blokatori angiotenzinskih receptora (ARB). ARB sprečavaju suženje krvnih sudova, što snižava krvni pritisak.
- Beta-blokatori. Ova grupa lekova snižava krvni pritisak. Beta-blokatori se koriste za lečenje brojnih kardiovaskularnih problema, uključujući: kongestivnu srčanu insuficijenciju i srčani udar.
- Diuretici. Ovo su tablete koje oslobađaju telo od viška vode i snižavaju krvni pritisak.
- Vazodilatatori. Ovo su lekovi koji deluju na otvaranje krvnih sudova, omogućavajući krvi da lakše teče i smanjuju krvni pritisak.
Faktori načina života koji utiču da se pojavi angina pektoris
Lekari će obično preporučiti da pacjent bira zdrav način života, kao što je raznovrsna ishrana bogata: integralnim žitaricama, voćem i povrćem.
Oni vam takođe mogu posavetovati da razmotrite tehnike za smanjenje stresa, kao što su: joga, meditacija ili vežbe disanja.
Lagane vežbe ili fizikalna terapija mogu pomoći u smanjenju simptoma i polako povećati fizičku aktivnost koju osoba može da podnese tokom vremena.
Izbor načina života koji promoviše zdravlje takođe može smanjiti rizik od visokog holesterola i krvnog pritiska.
Hirurgija
U zavisnosti od stanja vašeg srca i od toga da li imate srčano oboljenje ili ne, možda ćete morati da se podvrgnete jednoj od ovih kardioloških procedura.
- Angioplastika. U ovoj proceduri, specijalna cev koja se zove kateter provlači se do koronarnih arterija zajedno sa izduvanim balonom. Balon se zatim naduvava kako bi se otvorile začepljene arterije gde je protok krvi smanjen ili prekinut. Angioplastika je uobičajena hirurška procedura koja se koristi za lečenje angine pektoris. To uključuje lociranje problematične oblasti u arteriji, a zatim dodavanje trajnog stenta (otvara arteriju i ostaje trajno).
Angioplastika je minimalno invazivna procedura, koja bi trebalo da pomogne u sprečavanju simptoma.
- Aterektomija. Ova procedura je slična angioplastici, ali cev ima rotirajući aparat koji uklanja plak sa arterije.
- Hirurgija srčanog zaliska. Lekari izvode operaciju kako bi zamenili bolesni ili abnormalni srčani zalistak zdravim.
- Operacija bajpasa. Tokom ove procedure, lekari uzimaju zdrave vene ili arterije iz drugih delova tela i koriste ih da preusmere krv oko začepljene arterije kako bi poboljšali protok krvi u srce.
- Transplantacija srca. Kod ove izuzetno ozbiljne operacije, hirurg uklanja bolesno srce i zamenjuje ga zdravim.
- Transmiokardna revaskularizacija (TMR). Ovo je procedura u kojoj se laser koristi za pravljenje rupa sa spoljašnje strane srca u srčanu komoru. Koristi se za lečenje teške angine kod veoma bolesnih pacijenata koji nisu u mogućnosti da se podvrgnu angioplastici ili bajpas operaciji.
Angina pektoris i prevencija
Najvažniji načini za prevenciju angine pektoris uključuju održavanje zdravog načina života, česte kontrole srca i poznavanje znakova i simptoma srčanih bolesti.
- Jedite hranu koja je zdrava za srce. Mediteranska dijeta, koja je bogata voćem i povrćem, morskim plodovima, integralnim žitaricama i zdravim mastima, može smanjiti LDL („loš“) holesterol i stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.
- Redovni pregledi srca. Praćenje zdravlja srca uključuje merenje krvnog pritiska, holesterola, telesne težine, glukoze u krvi. Posebno obratite pažnju ako imate porodičnu istoriju srčanih bolesti.
- Vežbanje. Kardiolozi preporučuje najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno ili 75 minuta aerobne aktivnosti visokog intenziteta.
- Ne pušite. Prestanak pušenja donosi ogoman benefit za vaše zdravlje generalano.
- Kontrolišite krvni pritisak. Visok krvni pritisak je opasan, jer uglavnom nema simptome i ne otkriva se ako se ne izmeri. Ako je vaš krvni pritisak ispod 120/80, preporučuje se da ga proveravate na svake dve godine, počevši od 20 godina. Ako vam je krvni pritisak viši, možda ćete morati češće da ga kontrolišete.
- Održavajte zdrav nivo holesterola. Kada napunite 20 godina, preporučuje se da se na svakih šest meseci proverava holesterol. Vaš ukupan holesterol bi trebalo da bude manji od 200 miligrama po decilitru (mg/dL), iako ako ste u opasnosti od kardiovaskularnih bolesti, vaš holesterol lipoproteina niske gustine (LDL) treba da bude manji od 100 mg/dL . Vaši trigliceridi ne bi trebalo da budu veći od 150 mg/dL.
- Preduzmite mere za sprečavanje dijabetesa. Visoki nivoi glukoze u krvi mogu takođe da vas izlože riziku od razvoja dijabetesa, a nelečeni dijabetes može povećati rizik od srčanih bolesti. Preporučuje se skrining za dijabetes tipa 2 na godišnjem nivou kod pacijenata starijih od 45 godina ili kod pacijenata mlađih od 45 godina sa faktorima rizika.
- Održavajte zdravu težinu. Obim struka i indeks telesne mase (BMI) bi povremeno trebalo da se proveri.
Angina pektoris i izgledi za izlečenje
Izgledi za ljude sa anginom pektoris mogu varirati, ali su obično dobri. Lekovi su često dovoljni za kontrolisanje simptoma. Ukoliko počnete da praktikujete zdrav način života, to može pomoći u smanjenju faktora rizika i sprečavanju pogoršanja simptoma.
Međutim, loše životne navike mogu usloviti da se epizode angine pektoris nastave, a može da se razvije i veći rizik od teških komplikacija, kao što su srčani udar ili nestabilna angina.
Pozitivne promene u načinu života su samo početak, ali je od vitalnog značaja da se obratite lekaru na prvi znak simptoma angine pektoris. Direktan rad sa doktorom na kontrolisanju simptomima (čim se pojave), će vam dati najbolji rezultat kod lečenja.
