Bol u ramenu koji se spušta niz ruku, često je normalan deo starenja. Međutim, iznenadni ili neuobičajeni bol u levoj ruci mogao bi biti znak ozbiljnijeg medicinskog problema. To može biti simptom povrede koju je potrebno lečiti ili, u najgorem slučaju, posledice srčanog udara.
Svesnost o mogućim uzrocima i karakteristikama bola u levoj ruci može vam pomoći da prepoznate na šta telo reaguje i odredite kada je potrebno da potražite lekarsku pomoć.
U ovom članku objašnjavamo moguće uzroke bolova u levoj ruci. Za svaki od ovih uzroka opisujemo druge simptome koji mogu pomoći osobi da identifikuje osnovni problem.
Pregled sadržaja:
Infarkt
Do srčanog udara dolazi kada deo srčanog mišića pretrpi oštećenje ili potpuno prestane da funkcioniše zbog nedostatka kiseonika.
Većina srčanih udara događa se kao rezultat sužavanja koronarnih arterija. Arterije postaju uske zbog nakupljanja plaka. Ako se komad plaka otkine sa zida arterije, može prekinuti dotok krvi bogate kiseonikom do srca, što može izazvati srčani udar.
Bol u ramenu koji se spušta niz ruku sa leve strane jedan je od najčešćih simptoma srčanog udara. Nervi koji se granaju od srca i oni koji dolaze iz ruke šalju signale istim moždanim ćelijama. Kao rezultat toga, mozak ne može izolirati izvor bola.
Ovaj fenomen, objašnjava zašto osoba koja doživi srčani udar može osetiti bol u ruci bez bolova u grudima.
Američko udruženje za srce savetuje da pozovete hitnu pomoć ako se iznenadni bol u levoj ruci pogorša nakon nekoliko minuta ili se javi uz neki od sledećih simptoma:
- nelagoda u centralnom delu grudnog koša koja traje duže od nekoliko minuta ili nestaje, a zatim se vraća
- bol, utrnulost ili neuobičajena nelagodnost u leđima, vratu, vilici ili donjem delu stomaka
- nedostatak daha sa ili bez bolova u grudima
- loše varenje
- mučnina ili povraćanje
- ošamućenost
- iznenadni hladan znoj ili crvenilo
Nelagoda u grudima je najčešći simptom srčanog udara kod muškaraca i žena. Pojavljuje se u obliku: pritiska, stezanja, punoće, pečenja ili postepenog stvaranja bola.
Međutim, žene takođe imaju veću verovatnoću od muškaraca da dožive druge simptome kada imaju srčani udar, kao što su nedostatak daha i mučnina. To se može pogrešno pripisati virusu, lošoj probavi ili stresu.
Ako osoba doživi iznenadnu kombinaciju mučnine, povraćanja, otežanog disanja ili bolova u donjem delu stomaka, leđima ili vilici, treba odmah da potraži medicinsku pomoć.
Angina može izazvati bol u ramenu i ruci
Ljudi koji imaju anginu osećaju nelagodu ili bol zbog toga što srce dobija manje kiseonika nego što mu je potrebno.
Uz bol u levoj ruci, simptomi se mogu javiti u:
- ramenima
- vratu
- leđima
- vilici
Angina se takođe može manifestovati kroz loše varenje.
Angina nije srčani udar. Međutim, to je znak srčanog problema. Začepljene ili sužene koronarne arterije često su uzrok angine.
Postoje dve glavne vrste ovog stanja i o njima će sada biti reči.
Stabilna angina
Stabilna angina je predvidljiva i najčešća vrsta angine. Javlja se konstantno najmanje 2 meseca i to samo u vreme fizičkog napora ili emocionalnog stresa.
Ove okolnosti dodatno opterećuju srce, što znači da mu je potrebno više kiseonika nego što sužene arterije dozvoljavaju. Odmor može pomoći osobi u lečenju stabilne angine. Ako je potrebno, lekar može propisati lek za opuštanje arterija pod nazivom nitroglicerin.
Nestabilna angina
Ova vrsta angine je nepredvidljivija i najopasnija. Može se pojaviti čak i kada se osoba odmara, što znači da srce stalno ne dobija dovoljno kiseonika.
Nestabilna angina ukazuje na to da je osoba u opasnosti od srčanog udara.
Bol u ramenu koji se spušta niz ruku zbog povrede skeletnog mišića
Bol u levoj ruci verovatno nije posledica srčanih problema ako ima sledeće karakteristike:
- Bol ima “ubodni” karakter i traje samo nekoliko sekundi
- Pokret ili dodir izazivaju bol
- Bol se javlja samo na malom delu ruke
- Nelagodnost traje bez drugih simptoma satima ili danima
Umesto toga, nelagoda bi mogla biti simptom povrede kosti ili tkiva u: ruci, ramenu ili laktu.
Međutim, čak i uz dobro razumevanje ovih mogućih koštano -mišićnih stanja, može biti teško reći da li se bol u levoj ruci javlja usled povrede ili srčanog udara. Određeni faktori rizika za oboje, kao što su starost i fizičke aktivnosti, takođe se preklapaju.
Iz ovih razloga, važno je ne pokušavati da sami sebi dajete dijagnozu povrede ili isključiti srčani problem bez medicinske pomoći.
Uobičajena skeletomuskularna stanja koja mogu izazvati bol u ruci uključuju sledeće:
Burzitis
Burza je vrećica ispunjena tečnošću koja deluje kao jastuk između kosti i okolnog mekog tkiva. Burzitis je zapaljenje burze.
Bol u levoj ruci može biti simptom burzitisa ramena, koji je obično rezultat prekomerne upotrebe ovog zgloba. Ako burza doživi direktnu traumu ili se inficira, to takođe može doprineti bolovima u levoj ruci.
Tendonitis
Tendonitis je upala vezivnog tkiva između mišića i kostiju. Tendonitis se često razvija zbog ponavljajuće upotrebe. Iz tog razloga, teniseri, plivači i muzičari često obolevaju od tendonitisa.
Tendonitis u ramenu ili laktu može biti izvor bolova u levoj ruci.
Pucanje rotacione manžetne
Rotacijska manžeta je grupa mišića i tetiva koji drže rame i pomažu osobi da okreće ruku i podiže predmete.
Pukotina u mekom tkivu rotatorne manšete može biti veoma bolna. Obično je rezultat prekomerne upotrebe ramena ili direktne traume. Starenje takođe izaziva degeneraciju ramenog tkiva, što može povećati rizik od cepanja.
Diskus hernija
Kada jedan od amortizujućih diskova između pršljenova kičme pukne, on se tada nalazi između kičmenih kostiju i pritiska okolne živce.
Ako disk pritisne živce koji služe ruci, osoba može osetiti: bol u ruci, utrnulost ili slabost. Ovi simptomi mogu ličiti na srčani udar, ali uzrok je drugačiji.
Uobičajeni uzrok diskus hernije je teško podizanje tereta ili ponavljanje podizanja.
Prelom
Bol u ruci takođe može biti simptom neotkrivene slomljene kosti.
Lečenje bola u ramenu koji se spušta niz ruku
Iako povrede ruke i ramena možda nisu opasne po život, ipak je važno zatražiti lekarsku procenu. Rani tretman može pomoći tkivima ili kostima da zacele i spreče dalje oštećenje.
Najvažniji faktor ranog lečenja bolova u levoj ruci je isključivanje srčanog udara.
Ako lekari odluče da je bol u ruci simptom srčanog udara ili začepljenja arterija, oni će odmah delovati. Prvo će najverovatnije izvršiti: elektrokardiogram, analizirati krvnu sliku, rendgen grudnog koša i eventualno CT.
Lekar takođe može koristiti postupak snimanja koji se naziva kateterizacija srca. Ovaj test omogućava lekarima da procene obim začepljenja ubrizgavanjem boje u arterije.
Na osnovu rezultata ovog testa, lekari mogu izabrati neinvazivan tretman. Na primer, oni mogu propisati lek koji razbija krvne ugruške.
Operacija kako bi se uklonio bol u ramenu i ruci
Ozbiljnije blokade mogu zahtevati operaciju. Postoji mnogo različitih operacija. Neke potencijalne mogućnosti za obnavljanje dotoka krvi u srce uključuju:
- Implantacija stenta
Koronarni stent je mala mrežasta naprava od žice, koju kardiohirurzi ugradjuju pacijentima u sužene srčane arterije, kako bi ih otvorili i omogućili normalan protok krvi
- Angioplastika
Hirurg naduvava mali balon unutar blokirane arterije, ponovo ga otvarajući kako bi omogućio protok krvi. Takođe mogu pričvrstiti stent na balon kako bi ga zaključali.
- Bajpas
Hirurg koristi zdrav deo krvnog suda da preusmeri protok krvi oko blokade.
Ako osoba doživi srčani udar ili anginu, trebalo bi da promeni način života.
Ovo može uključivati:
- prestanak pušenja
- dostizanje zdrave telesne težine
- započinjanje režima vežbanja
- zdrava ishrana koja uključuje puno: povrća, voća, integralnih žitarica i nemasnog mesa, kao i mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti
Lekari takođe mogu propisati lekove za snižavanje holesterola, sprečavanje zgrušavanja krvi ili smanjenje krvnog pritiska.
Zaključak vezan za bol u ramenu i ruci
Bol u ramenu koji se spušta niz ruku nije uvek znak srčanog udara ili angine, ovo su najopasniji uzroci ovog simptoma.
Neophodno je da odmah potražitite medicinsku pomoć ako:
- ostanete bez daha
- osetite mučninu, bol u grudima i vrtoglavicu koju prati bol u ruci
Ljudi koji imaju znakove srčanih oboljenja treba da preduzmu mere kako bi se osigurali i smanjili rizik od ozbiljnih komplikacija, poput moždanog udara i srčanog udara.
Ove mere uključuju: promene načina života, uzimanje lekova i, ako je potrebno, operaciju.
Uvođenje ovih promena u početku može biti teško, ali svakako pomaže u sprečavanju daljih oštećenja srca.
