Iako se belo vino možda na prvi pogled čini kao jednostavan, skromni brat crvenog vina, koje je najčešće nešto jače i sadrži više alkohola, to je samo prvi utisak, koji često ume da zavara. Ono zaista može mnogo toga da ponudi i to ne samo istinskim ljubiteljima vina.
Beskrajno je osvežavajuće, lagano ili jarko kiselo. Boca belog vina uvek zna kako da vam podigne raspoloženje u toploj letnjoj večeri ili da posluži kao savršen pratilac za vašu svežu salatu, laganu testeninu ili omiljenu morsku hranu.
Poreklo vode iz regiona „starog sveta“ kao što su Francuska, Italija, Grčka, Nemačka, a najpoznatija područja „novog sveta“ koja su poznata po belom vinu su Novi Zeland i dolina Napa (SAD). U ovim regijama uspevaju najbolje sorte grožđa, koje logično nude najkvalitetnije i najprefinjenije ukuse i arome koje belo vino može da ponudi.
Bilo da više volite šardone, suvi italijanski pinot grigo ili slatki Moscato, uvek je zanimljivo kada saznate nešto novo o uzgoju, proizvodnji i mogućnostima uživanja u belom vinu.
Da bismo vam približili belo vino i doveli vas na nivo somelijera (za svoje društvo), sa ponosom predstavljamo 10 zabavnih činjenica o belom vinu.
Nadamo se da ćete nakon čitanja ovog članka da imate nove sjajne teme za razgovor, šarmiranje suprotnog pola ili da makara da ćete još više da uživate u čaši vašeg omiljenog belog vina.
Zato ostanite sa nama.
Pregled sadržaja:
- 1. Postoji sedam najpoznatijih vrsta belog vina
- 2. Belo vino ima manje tanina od crnog
- 3. Neka bela vina potiču od crnog grožđa
- 4. Belo vino obično sadrži manje alkohola nego crno
- 5. Većina belih vina ima manje kalorija od crnih vina
- 6. Bela vina tamne kako stare
- 7. Bele sorte uspevaju na temperaturama između 7-15 stepeni
- 8. Belo vino se najbolje slaže sa lakšom hranom
- 9. Šardone je najprodavanije belo vino na svetu
- 10. Bela vina mogu izazvati manje mamurluka nego crvena
- Završna reč
1. Postoji sedam najpoznatijih vrsta belog vina
Iako postoje brojne vrste belog vina, obično se izdvaja sedam glavnih sorti.
To su:
- Chardonnay
- Sauvignon Blanc
- Pinot Grigio
- Riesling
- Moscato
- Gewürztraminer
- Viognier
2. Belo vino ima manje tanina od crnog
Među ljubiteljima vina, ali i onima koji ga često piju, tanini mogu biti kontroverzna tema.
Ali da vidimo prvo šta su tanini?
Oni se nalaze u pokožici, semenkama, peteljkama, košticama i opni zrna grožđa. Imaju važnu ulogu u dozrevanju grožđa i daju vinu strukturu i kompleksnost.
Da prevedemo na narodski jezik. Tanini su ono što nam skupi ili isuši usta, kada probamo vino.
Vino koje ima visok procenat tanina najlakše se prepoznaje po tome što će vam se usta posle konzumiranja osušiti, a ona sa manje tanina su mnogo nežnija po nepce.
Osećaj sušenja usta za mnoge je suštinski deo autentičnog vinskog iskustva. Za druge, posebno one koji su tek počeli da otkrivaju čari vina, visoki nivoi tanina su neželjena karakteristika bilo koje sorte ili mešavine.
Ako se pronalazite u ovoj poslednjoj kategoriji, ne brinite. Svi imamo različite ukuse, a vaše preferencije mogu vremenom i da se promene.
Najupadljiviji tanini u vinu potiču od kontakta soka sa ljuskom, stabljikama i semenkama, što objašnjava zašto crno vino ima mnogo više tanina nego belo. Prva glavna razlika između proizvodnje crnog i belog vina počinje ovim korakom. Sok od belog grožđa se uglavnom odmah odvaja od ljuske, dok sok od crnog grožđa macerira sa stabljikama, ljuskama i semenkama, ekstrahujući fenole i tanine iz ovih komponenti grožđa. Stoga je nivo tanina u belim vinima uglavnom dosta manji.
Ova ključna razlika u fermentaciji objašnjava zbog čega bela vina imaju mnogo manje tanina nego crna, što je razlog zašto se lakše piju i više osvežavaju.
3. Neka bela vina potiču od crnog grožđa
Belo grožđe za proizvodnju vina mora biti zelene do žute boje. Sve druge boje ukazuju na neki zdravstveni problem.
Ono što je ovde posebno interesantno je da neka bela vina potiču od crnog grožđa.
Iako je lako pretpostaviti da vinari usklađuju boju grožđa sa odgovarajućom vrstom vina, ovo pravilo važi samo za crno vino. Na iznenađenje mnogih, kontakt između grožđa i kože čini vino crvenim. Bez toga, sve sorte i mešavine bi bile bele.
Iako verovatno mnogima deluje neverovatno da belo vino može da se proizvodi od crnog grožđa, to je poznato već vekovima. U Francuskoj se vezuje uglavnom za penušava vina (šampanjac), ali ima i drugih vina koja su dobijena na ovaj način. Čak postoji i vrsta vina, nazvana po toj metodi, a zove se blanc de noir.
Ako vas ove informacije nisu iznenadile, ova možda hoće. Šampanjac, iako je beo, proizvodi se od 2 crne sorte grožđa Pinot Noir i Pinot Meunier.
Kao što još uvek možete pretpostaviti, velika većina belih vina se pravi od belog grožđa, ali blanco ili bianco (belo na španskom i italijanskom) sorte Cabernet i Sangiovese su poznati primeri belih vina dobijenih od crnog grožđa.
4. Belo vino obično sadrži manje alkohola nego crno
Kada se meri količina alkohola u piću, globalni standard se naziva „ABV“ (eng. Alcohol by Volume) ili alkohol po zapremini.
Kada poredimo bela i crna vina, brzo postaje očigledno da većina crnih vina ima veći ABV od belih, a razlog zašto je to tako će vam uskoro postati sasvim jasan.
Zbog većeg broja tanina koji obezbeđuju njegovu snažnu strukturu, crno vino može da sadrži veći procenat alkohola bez žrtvovanja svog prepoznatljivog ukusa i osećaja sušenja.
Nasuprot tome, bela vina se oslanjaju na kiselost kod strukture, a ne na tanine.
Pošto se vina sa visokom kiselošću najbolje slažu sa nižim nivoom alkohola, vinogradari beru belo grožđe rano (kada je kiselost još uvek visoka), a vinari paze da ne unose previše alkohola u bele sorte.
5. Većina belih vina ima manje kalorija od crnih vina
Ako ste zainteresovani za zdravu ishranu i kalorije, evo zabavne informacije za vas. Belo vino (često) ima manje kalorija nego crno.
Većina belih vina, posebno onih sa nižim sadržajem alkohola, ima od 107-143 kalorije po čaši. Poređenja radi, crna vina uglavnom imaju od 135-195 kalorija po čaši, a neka slađa, čak i do 275 kalorija po porciji.
Međutim, važno je napomenuti da slatka bela vina imaju daleko veći broj kalorija od prosečnog belog vina. Na primer, bela vina sa visokim sadržajem šećera, kao što su Moscato ili Gewürztraminer obično sadrže 177-213 kalorija po čaši.
6. Bela vina tamne kako stare
Za razliku od crnog, koje vremenom gubi boju i „bledi“, belo vino često dobija tamnije nijanse kako stari.
Ove promene boje nastaju usled oksidacije, koja posle mnogo vremena, može da pretvori čak i najtamnija crna i najsvetlija bela vina u braonkastu, ćilibarsku boju.
Dobra paralela sa oksidovanom bocom vina je isečena jabuka ili otvorena banana. Baš kao što ovo voće menja boju nakon izlaganja
kiseoniku, boca vina na kraju gubi svoju primarnu nijansu – čak i ako je nikada ne otvorite.
7. Bele sorte uspevaju na temperaturama između 7-15 stepeni
Zbog svoje veće kiselosti, belo vino zahteva hladnije temperature skladištenja i serviranja kako bi se obezbedio maksimalan ukus.
Pinot Grigio i Sauvignon Blanc, imaju najbolji ukus kada su ohlađeni na 7-10℃.
Chardonnay ili Moscato, zahtevaju manje hlađenja pre služenja. Za ove vrste vina, 10-15℃ je idealna temperatura za konzumiranje.
8. Belo vino se najbolje slaže sa lakšom hranom
Ako želite da uparite svoje omiljeno belo vino sa savršenim ručkom ili večerom, najbolji izbor je lagani obrok.
Neke namirnice koje se odlično slažu sa belim vinom su:
- Plodovi mora
- Sir
- Salata
- Testenina
- Piletina ili ćuretina
9. Šardone je najprodavanije belo vino na svetu
Ako ste ikada bili na nekoj degustaciji vina, verovatno ste probali čašu Šardonea. Razlog za to je prilično jednostavan. Šardone je najpopularnije belo vino na svetu.
Poreklom vodi iz veoma proslavljenog regiona Burgundije u Francuskoj. Šardone je beskrajno popularan među vinogradima i ljubiteljima vina, ali iz različitih razloga.
Proizvođači vina vole Šardone, jer je lak za uzgajanje, pouzdan i isplativ. Ovi faktori objašnjavaju zašto kalifornijski vinogradi imaju preko 90.000 hektara zemlje samo ove sorte, skoro 500% više od bilo koje druge vrste grožđa.
Šardone je klasik za one ljude koji vole vina, jer nudi jedinstvenu kombinaciju pouzdanog, kvalitetnog ukusa i iznenađujuće raznovrsnosti. Iako postoje određena obeležja Šardonea (kao što su njegovi voćni ukusi i umerena kiselost), ono što ovu sortu čini tako jedinstvenom je to kako prihvata specifičnost regiona u kome raste.
Šardone iz toplije klime nude suptilne note letnjeg ukusa i tropskih aroma. U isto vreme, oni iz hladnijih krajeva imaju, ukusa citrusa i laganog, elegantnog tela (telo vina je u prevodu utisak koji vina ostavljaju u ustima).
10. Bela vina mogu izazvati manje mamurluka nego crvena
Iako vas belo vino neće načiniti otpornim na mamurluk, mnogo je manje verovatno da će vas dovesti do zloglasnog mamurluka, koji je povezan sa crnim vinima.
Većina crnih vina sadrži mnogo alkohola i tanina, dva glavna faktora koja doprinose gadnom jutarnjem mamurluku. Takođe sadrže više kongenera (hemikalija koje alkoholu daju boju), poput metanola, koji takođe može pogoršati mamurluk.
Završna reč
Sada kada ste stručnjak za belo vino, vreme je da istražite širok spektar ukusnih sorti koje se nalaze na našem tržištu.
Bez obzira da li tražite nešto novo ili već imate svog favorita, nadamo se da će da pronađete savršenu bocu vina. Uživajte u svakoj prilici, bilo da je reč o romantičnoj večeri ili čaši nakon napornog dana. Samo budite umereni.
Za više informacija o vinu, hrani, dijetama, pogledajte detaljnije naš sajt. Imamo veliki broj (nadamo se zanimljivih i informativnih) tekstova na slične teme.
