Celijakija je bolest čiji su simptomi vezani za probleme prilikom varenja.
Celijakija je autoimuno stanje koje sprečava pravilnu apsorpciju hranljivih sastojaka i varenje glutena.
Kada su ljudi kojima je dijagnostikovano stanje izloženi glutenu – vezivnom proteinu uobičajenom u zrnima, ali i u proizvodima za šminkanje, imuni sistem neispravno deluje i napada zidove tankog creva, koji su odgovorni za apsorpciju hranljivih sastojaka iz hrane. Ljudi sa celijakijom imaju otečeno i nadraženo tanko crevo, što može ometati apsorpciju, što opet dovodi do nedostatka hranljivih sastojaka.
Zato je neophodno izbegavanje glutena u ishrani.
Pregled sadržaja:
Celijakija simptomi i znaci bolesti
Znaci i simptomi celijakije se veoma razlikuju u zavisnosti od pojedinca. Uopšteno govoreći, ipak postoje neki univerzalni siptomi koje biste trebali znati.
Prvo, probavni problemi mogu se javiti kod svakog ko ima celijakiju, ali mogu biti češći kod dece nego kod odraslih.
Evo nekih probavnih simptoma koji se mogu javiti prema američkom „Nacionalnom institutu za dijabetes i digestivne i bubrežne bolesti“:
- Bol u trbuhu
- Nadimanje ili gasovi
- Hronična dijareja (može biti konstantna ili prolazi i opet se vraća na nekoliko nedelja)
- Zatvor
- Bleda, smrdljiva ili masna stolica
- Mučnina i povraćanje
- Neobjašnjiv gubitak kilograma
Sa druge strane, celijakija može da izazove probleme i u drugim delovima tela. A neki od ovih simptoma su češći kod odraslih nego kod dece.
Nedigestivni simptomi mogu uključivati:
- Anemija (nizak broj crvenih krvnih zrnaca – eritocita)
- Umor (ekstremni umor koji ne prolazi sa spavanjem)
- Neplodnost ili pobačaji
- Propuštene menstruacije
- Depresiju ili anksioznost
- Afte ili čirevi unutar usta
- Bolove u kostima ili zglobovima
- Osteoporozu (slabe, porozne kosti koje se lakše lome)
- Svrabljivi, mehurićasti kožni osip
- Gubitak kose
- Trnci ili utrnulost u rukama ili nogama
- Glavobolja
Uzroci i faktori rizika od celijakije
Nažalost, istraživači još uvek nisu uspeli da identifikuju šta tačno uzrokuje celijakiju. Međutim, oni misle da to ima neke veze sa genetikom u kombinaciji sa faktorima okruženja.
Ako imate člana porodice sa celijakijom, možete da rizikujete veću šansu da je i vi razvijete, pokazuju istraživanja. Neko sa rođakom prvog stepena ima šanse 1: 22, napominje „Univerzitet u Čikagu“.
Zaista, postoji takozvani „gen za celijakiju“. Među onima sa celijakijom, 95 odsto ima gen HLA-DK2, a većina ostalih 5 odsto ima gen HLA-DK8.
Ljudi sa genetskim poremećajem, poput Daunovog sindroma ili Tarnerovog sindroma, takođe imaju veću verovatnoću da razviju bolest, napominje „Porodični doktor“.
Ako imate drugi autoimuni poremećaj, veća je verovatnoća da ćete razviti celijakiju. Prema „Fondaciji za celijakiju“, ti uslovi uključuju:
- Reumatoidni artritis
- Lupus
- Bolesti štitne žlezde
- Sjogrenov sindrom
- Dijabetes tipa 1
Kako se dijagnostikuje celijakija?
Brojni testovi mogu pomoći vašem lekaru da utvrdi da li imate celijakiju ili neko drugo digestivno stanje.
Lekar može preporučiti:
Testovi krvi. U vašem uzorku krvi proveravaće se da li postoje posebni proteini zvani antitela. Određena antitela imaju tendenciju da budu povišena kod ljudi sa celijakijom. Pre testa krvi, trebalo bi da nastavite da jedete hranu koja sadrži gluten. Izbacivanje glutena pre završetka testiranja može odložiti dijagnozu.
Endoskopija. Vaš lekar može zatražiti od gastroenterologa da izvrši endoskopiju kako bi potvrdio vašu dijagnozu ako test krvi pokaže da imate celijakiju. Progutaćete malu, fleksibilnu cev u kojoj se nalazi sićušna kamera. Kroz ovu epruvetu lekar će izvršiti biopsiju uklanjajući sitni komadić tkiva sa zida tankog creva. Specijalista (obično patolog) pregledaće ovo tkivo pod mikroskopom da bi utvrdio da li je oštećeno celijakijom.
Genetsko testiranje. Vaš lekar može da zatraži genetski test da bi isključio dijagnozu celijakije. Većina ljudi sa celijakijom nosi određenu varijantu HLA-DK2 ili -DK8 gena. Ali mnogi ljudi bez celijakije takođe imaju ove varijante, pa celijakija ne može biti dijagnostikovana samo genetskim ispitivanjem.
Ispitivanje gustine kostiju. Ako imate celijakiju, lekar će vam verovatno preporučiti test za proveru gubitka kostiju. To se možda neće dogoditi dok godinu dana ne sledite dijetu bez glutena. Ovaj test koristi mašinu za skeniranje sličnu rendgenu. Ako skeniranje pokaže značajan gubitak kostiju, možda će vam trebati dijetetski suplementi ili drugi tretmani za podsticanje rasta kostiju.
Celijakija – koliko traju simptomi?
Celijakija je bolest koja traje tokom čitavog života i nije nešto što možete u potpunosti izlečiti. Ljudi sa tom bolešću moraju prestati da jedu gluten do kraja života.
Generalno, kada osobe sa celijakijom prestanu da jedu gluten, njihovi simptomi će se umanjiti u roku od nekoliko dana. Tanko crevo bi trebalo da potpuno zaraste za nekoliko meseci, mada bi moglo da prođe i do dve godine da se telo u potpunosti regeneriše kod starijih osoba.
