Cerebralna paraliza – Terapije, trajanje, prevencija i moguće komplikacije

Cerebralna paraliza je doživotno stanje za koje nema leka. Međutim, uz odgovarajući tretman i neophodnu podršku, osobe sa cerebralnom paralizom mogu ispuniti život i provoditi kvalitetno vreme.

Prognoza cerebralne paralize

Očekivani životni vek osoba sa cerebralnom paralizom za svaku osobu je različit. Oni sa težim slučajevima obično imaju kraći životni vek od prosečne osobe ili ljudi sa blagom ili umerenom cerebralnom paralizom.

Ostali faktori, poput: ranog starenja, oslabljenog imunološkog sistema, ukupnih invaliditeta i poremećaja mišićno-skeletnog sistema mogu uticati na to koliko dugo živi i osoba sa cerebralnom paralizom. Glavni faktori koji utiču na očekivano trajanje života su:

• Težina stanja
• Broj i težina invaliditeta
• Teškoće hranjenja
• Intelektualno ili kognitivno funkcionisanje
• Respiratorno funkcionisanje
• Teškoće u kretanju
• Oštećenje vida i sluha
• Kvalitet medicinske nege i lečenja

Cerebralna paraliza – trajanje

Cerebralna paraliza se nikada neće pogoršati, ali ni nestati. Povreda mozga je trajna i ne može se izlečiti. Stanja povezana sa cerebralnom paralizom, međutim, mogu se poboljšati ili pogoršati tokom života osobe.

Fizička terapija, pomagala u kretanju, hirurgija, lekovi i drugi tretmani mogu pomoći čoveku u životu sa cerebralnom paralizom. Ovi tretmani mogu povećati njihovu sposobnost da rade određene zadatke i žive samostalno.

Cerebralna paraliza ne uzrokuje smrt, osim u vrlo retkim teškim slučajevima kod novorođenčadi ili vrlo male dece.

Lečenje cerebralne paralize

Lečenje cerebralne paralize zavisiće od simptoma osobe, invaliditeta, komplikacija i drugih medicinskih stanja.

Većini ljudi sa cerebralnom paralizom biće potreban interdisciplinarni tim zdravstvenih radnika, uključujući:

• pedijatra
• neurologa
• lekara mentalnog zdravlja
• ortopedskog hirurga
• fizikalnog terapeuta
• logopeda
• radnog terapeuta i druge

Logopedska terapija, fizikalna terapija i radna terapija mogu pomoći u razvoju životnih i komunikacijskih veština. A stručnjaci za specijalno obrazovanje mogu pomoći osobama sa cerebralnom paralizom da postignu svoje obrazovne i profesionalne ciljeve.

Osoba sa cerebralnom paralizom može uzimati lekove za lečenje napada ili problema sa mišićima, a može ići i na: operaciju mišića, kičme, mozga, očiju ili stomaka.

Opcije lekova

Širok spektar lekova koristi se za lečenje različitih simptoma ili komplikacija cerebralne paralize:

• Lekovi zvani antiholinergici koriste se za pomoć kod nekontrolisanih pokreta. Oni deluju blokirajući hemikalije u mozgu koje uzrokuju pokrete.
• Botulin toksini su lekovi za neuro-mišićne blokade napravljeni od bakterija. Mogu da smanje nekontrolisane pokrete u mišićima tokom tri do šest meseci.
• Lekovi koji se koriste za zaustavljanje ili smanjenje napada se nazivaju antikonvulzivi. Ponekad će ljudima možda trebati da promene antikonvulzivne lekove ako onaj koji uzimaju prestane da deluje.
• Benzodiazepini su druga grupa lekova koji se ponekad koriste kratkotrajno za lečenje napada. Obično se ne uzimaju dugoročno.
• Opuštači mišića, nazvani antispastici, mogu se propisati za opuštanje ukočenih mišića, podrhtavanja i sličnih simptoma. Takođe mogu povećati opseg pokreta kod osoba sa cerebralnom paralizom.
• Protivupalna sredstva mogu lečiti različite vrste bolova koje mogu da imaju ljudi sa cerebralnom paralizom. To uključuje: bolove u stomaku, mišićima ili zglobovima, bolove posle operacije i bolove izazvane drugim tretmanima, poput injekcije ili postavljanja sonde za hranjenje.
• Antidepresivi su lekovi koji se koriste za lečenje depresije ili anksioznosti kod osoba sa cerebralnom paralizom.
• Zatvor je čest kod dece sa cerebralnom paralizom, pa se mogu propisati laksativi i omekšivači stolice koji pomažu u radu creva.

Alternativne i komplementarne terapije

Neke studije sugerišu da akupunktura može pomoći ljudima sa cerebralnom paralizom da poboljšaju kretanje, ali dokazi nisu konačni.

Pored tradicionalne fizikalne terapije, osobe sa cerebralnom paralizom mogu imati koristi od terapije uz pomoć životinja. Neka istraživanja, poput studije objavljene u maju 2015. godine u „Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javnog zdravlja“, pokazala su poboljšanje sposobnosti dece da se kreću i komuniciraju nakon rada sa terapijskim psom. Terapija koja uključuje konje takođe može doneti korist.

Razne druge alternativne i komplementarne terapije su predložene za cerebralnu paralizu, ali bez čvrstih dokaza da deluju, pa ih nećemo pominjati ovom prilikom.

Pomoćne tehnologije za cerebralnu paralizu

Pomoćne tehnologije su bilo koja stavka ili sistem koji se koristi za održavanje ili poboljšanje funkcionisanja osobe sa invaliditetom.

Ljudi sa cerebralnom paralizom mogu imati koristi od niza tehnologija, od visokotehnoloških, kompjuterizovanih uređaja koji pomažu u kretanju ili komunikaciji, do niskotehnološke opreme koja pomaže u svakodnevnim životnim zadacima.

Neki ljudi mogu imati koristi i od tehnologije koja poboljšava sluh ili vid.

Prevencija cerebralne paralize

Cerebralna paraliza se ne može sprečiti, pa čak ni većinu slučajeva cerebralne paralize. Ali moguće je smanjiti rizik od cerebralne paralize, posebno tokom trudnoće.

Slede aktivnosti koje trudnice mogu da preduzmu da bi smanjile rizik:

• Nabavite odgovarajuću prenatalnu negu i idite na sve redovne preglede, tako da imate sve informacije vezane za probleme kao što su: prevremeni porođaj, problemi sa placentom i drugi faktori rizika.
• Uzmite sve vakcine preporučene pre ili tokom trudnoće kako biste sprečili infekcije koje mogu povećati rizik od cerebralne paralize.
• Izbegavajte aktivnosti koje povećavaju rizik od toksoplazmoze.
• Koristite sredstvo protiv komaraca i druge zaštitne mere (poput klima uređaja i dugih rukava i pantalona) u područjima pogođenim Zikom.
• Uradite testiranje Rh faktora. Ako je negativan, uzmite preporučeni tretman.
• Izbegavajte pušenje, piće, nedozvoljene droge i nepotrebne lekove.
• Izbegavajte izlaganje rendgenskim zracima ako nije neophodno.
• Hranite se zdravo, uključujući sve potrebne vitamine i minerale.

Nakon rođenja, roditelji i negovatelji mogu da smanje rizik sledećim ponašanjima:

• Obavezno primite sve preporučene vakcine koje sprečavaju infekcije koje mogu izazvati cerebralnu paralizu.
• Pridržavajte se smernica za bezbednost dece, kao što su korišćenje autosedišta, bezbednog krevetaca, biciklističke kacige tokom vožnje i sličnih mera zaštite.

Cerebralna paraliza i moguće komplikacije

Cerebralna paraliza može dovesti do nekoliko komplikacija prouzrokovanih poteškoćama sa mišićima i koordinacijom, uključujući sledeće:

• Jako zatezanje i skraćivanje mišića, što može usporiti, prekinuti ili deformisati rast kostiju
• Pothranjenost zbog poteškoća sa hranjenjem, što ponekad dovodi do rasta i problema sa kostima
• Depresija ili drugi psihički problemi povezani sa suočavanjem sa efektima cerebralne paralize
• Bolesti pluća zbog problema sa disanjem
• Dodatni poremećaji kretanja
• Neurološki problemi
• Osteoartritis, gde se hrskavica, a zatim i kosti s vremenom raspadaju
• Niska gustina kostiju, nazvana osteopenija, što može povećati rizik od preloma
• Neravnoteža očnih mišića

Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima cerebralnu paralizu?

Cerebralna paraliza je najčešći uzrok fizičkog invaliditeta koji se javlja u detinjstvu. Procenjuje se da 764.000 ljudi živi sa cerebralnom paralizom u Sjedinjenim Državama, uključujući oko 1 od 323 dece.

Cerebralna paraliza se obično smatra poremećajem u detinjstvu. Mnogi od njih u odraslom dobu rade, imaju porodice i aktivni su u svojim zajednicama.

Ipak, odrasli sa cerebralnom paralizom se bore i sa dodatnim zdravstvenim problemima. Uobičajena zdravstvena pitanja kod odraslih sa cerebralnom paralizom uključuju: slabost, hronični bol i povrede koje se ponavljaju. Depresija je takođe česta među odraslima sa cerebralnom paralizom.

Povezivanje sa vršnjačkim grupama za podršku i povezivanje sa nacionalnim organizacijama pacijenata mogu pomoći odraslima sa cerebralnom paralizom da pronađu negu koja im je potrebna i da ostanu društveno aktivni.

Cerebralna paraliza i povezane bolesti

Mnogo drugih stanja često se javlja kod ljudi koji imaju cerebralnu paralizu. Na primer, oko 41 odsto dece sa cerebralnom paralizom ima epilepsiju, a oko 7 procenata ima stanje iz autističnog spektra.

Ostala česta stanja koja se istovremeno javljaju uključuju:

• smetnje u učenju
• hronični bol
• poremećaj hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje
• mentalno zdravlje
• probleme sa vidom, sluhom ili govorom

• Cerebralna paraliza – Uzroci i faktori rizika i bolesti koje utiču na nastanak
• Simptomi cerebralne paralize, kao i vrste bolesti
• Dijabetes tip 1 – dijagnostikovanje, opcije lečenja i lekova
• Dijabetes tip 2 – hiperglikemija i hipoglikemija, kao i opcije lekova
• Darvet sindrom – Opcije lečenja i lekova, kao i moguće komplikacije