Delta plus soj korona virusa je nova varijanta ove bolesti i identifikovana je u preko 10 zemalja. Zdravstvene vlasti izražavaju zabrinutost da ovaj soj može imati povećanu sposobnost prenošenja, ali takođe napominju da je prenosivost ove varijante verovatno slična onoj kod već postojeće delta varijante.
Svi podaci i statistika zasnovani su na javno dostupnim podacima u trenutku objavljivanja. Neke informacije su možda zastarele. Redovno posećujte naš blog, jer vas čekaju najnovije informacije o pandemiji COVID-19.
Pregled sadržaja:
Kada se pojavio delta plus soj korona virusa?
Kako se pojavljuje sve više varijanti SARS-CoV-2, vlade i stručnjaci za javno zdravlje nastavljaju da razmatraju najbolje strategije za suzbijanje njihovog širenja. Trenutno postoji 11 varijanti virusa SARS-CoV-2 koje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prati.
Jedna od ovih varijanti, delta varijanta (takođe poznata kao B.1.617.2), prvi put je identifikovana u Indiji u decembru 2020.godine. Ubrzo je postala najčešća varijanta u korona virusa na svetu.
Pokazalo se da je 40-60% povećan prenos bolesti, u poređenju sa prethodno dominantnom alfa varijantom. Delta soj je i trenutno dominantna varijanta SARS-CoV-2 u najvećem broju zemalja.
U međuvremenu, naučnici su nedavno identifikovali još jednu varijantu — delta plus soj korona virusa, takođe poznatu kao B.1.617.2.1 ili AI.1.
Britanska vladina agencija za javno zdravlje Engleske prvo je proglasila „varijantom zabrinutosti“ na brifingu od 11. juna, a 22. juna indijske vlasti su sledile njihov primer.
Od tada je 11 zemalja prijavilo ukupno 197 slučajeva COVID-19 koje je uzrokovao delta plus soj korona virusa.
Delta plus soj je podloza delta soja. Doduše sa jedinom poznatom razlikom u tome što je dodatna mutacija (K417N), u proteinu šiljka koji mu omogućava da inficira zdrave ćelije.
Ova mutacija se takođe nalazi u beta i gama varijanti, koje su istraživači prvi identifikovali u Južnoj Africi i Brazilu.
Kakve rizike nosi delta plus soj korona virusa?
SZO je podelila sa Rojtersom da „u ovom trenutku delta plus soj virusa ne izgleda uobičajeno, jer trenutno čini samo mali deo delta sekvenci.
Ipak, „delta i druge cirkulišuće varijante izazivaju zabrinutost i još uvek predstavljaju rizik za javno zdravlje, jer su pokazale povećanje prenošenja“, dodaje SZO.
Štaviše, pošto je Indija ovu varijantu označila kao „varijantu koja izaziva zabrinutost“. Državni konzorcijum za genomiku SARS-CoV-2 (INSACOG), koji se sastoji od 28 laboratorija posvećenih sekvenciranju celog genoma virusa SARS-CoV-2 i njegove varijante u razvoju, nastavlja da prati evoluciju za delta plus soj korona virusa.
INSACOG navodi dosadašnje zaključke u vezi sa delta plus varijantom.
Oni su:
- povećana prenosivost
- jače vezivanje za receptore plućnih ćelija
- potencijalno smanjenje odgovora monoklonskih antitela
Protein šiljaka je odgovoran za vezivanje za površinske receptore ćelije, omogućavajući virusu da uđe. Mutacija u proteinu može ojačati ovu interakciju, što bi moglo povećati prenosivost.
Ta mutacija je, međutim, prisutna i u drugim varijantama korona virusa. Tako da verovatno ovo nije novi podatak za zabrinutost.
Šta kažu stručnjaci na ovaj novi soj korona virusa?
Pored toga, virusolog dr Džeremi Kamil, iz Centra za zdravstvene nauke Državnog univerziteta u Luizijani, sugerisao je BBC-ju da bi „Delta plus soj mogao imati blagu prednost u zarazi i širenju između ljudi koji su prethodno bili zaraženi ranije tokom pandemije ili koji imaju slab ili nepotpun imunitet na vakcinu.”
Ali on je takođe primetio da se ovaj soj ne razlikuje mnogo od delta varijante.
Drugi stručnjaci su takođe pokrenuli polemiku, o potencijalu ove varijante da smanji efikasnost tretmana monoklonskim antitelima.
To uključuje terapije kao što su bamlanivimab i etesevimab i kombinovane terapije REGN-COV2. Za njih su naučnici pokazali da su korisni u lečenju blagog do umerenog COVID-19 kada se daju rano po otkrivanju bolesti.
Međutim, ova smanjena efikasnost „ne pravi veliku razliku, pošto je terapija sama po sebi u fazi ispitivanja i malo pacjenata ispunjava uslove za ovaj tretman“. Ovo je izjavio epidemiolog i stručnjak za vakcine dr Čandrakant Laharija u intervjuu za CNBC.
Efikasnost vakcine protiv delta plus soja
Za već postojeću delta varijantu, mnoge od dostupnih vakcina protiv COVID-19 pokazuju da su generalno dobre za sprečavanje hospitalizacije i razvoja teških oblika bolesti.
Vakcine Pfizer i Oxford-AstraZeneca bile su visoko efikasne. Sa efektivnošću od 96% i 92% nakon revakcinisanja. Studije o vakcinama Moderna i Covaxin takođe su pokazale da su u stanju da neutrališu ovu varijantu virusa.
Trenutno nema dovoljno podataka o efikasnosti vakcina za delta plus soj. Međutim do sada nije bilo jasnih znakova da je ova varijanta zarazila ljude koji su primili vakcinu. Štaviše, nijedna zemlja sa slučajevima ove varijante nije prijavila skokove u stopama infekcije.
Indijski savet za medicinska istraživanja izolovao je delta plus varjantu za testiranje efikasnosti vakcine i naveo da će rezultati biti spremni u narednim danima.
Iako je novi delta plus soj korona virusa neizbežno zabrinjavajući, ne postoje neposredni pokazatelji koji ukazuju na to da je delta plus zarazniji ili opasniji od drugih varijanti.
Potrebna su dalja istraživanja i podaci od ljudi sa delta plus varijantom infekcija da bi se ispitale sve karakteristike ovog soja virusa i sposobnost da izazove povećanu transmisiju ili težinu COVID-19.
