Fibromialgija – Hronično stanje organizma gde osećate bolove u mišićima i kostima

Fibromialgija je hronični (dugotrajni) poremećaj definisan bolom i osetljivošću u celom telu, kao i umorom.

Ljudi sa fibromialgijom imaju povišen osećaj bola. Ovaj osećaj se ponekad opisuje kao stalan bol u mišićima.

Nekada poznata kao fibrositis, fibromialgija se često smatra reumatskim ili „sličnim artritisu“ poremećajem. Ali za razliku od artritisa i određenih srodnih bolesti, ne uzrokuje oštećenje zglobova, mišića ili drugih tkiva.

Fibromialgija nije progresivna bolest, što znači da se s vremenom neće pogoršavati.

Ne postoji lek za fibromialgiju, ali dostupni su tretmani koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma i poboljšati kvalitet života, napominje „Američki koledž za reumatologiju“.

Znaci i simptomi fibromialgije

Fibromialgija je poznata po tome što izaziva široko rasprostranjene bolove i osetljivost u celom telu, kao i umor. Takođe može izazvati:

• Poteškoće sa spavanjem
• Problemi sa pamćenjem ili koncentracijom („fibromagla“)
• Vrtoglavicu
• Utrnulost u rukama i stopalima
• Osetljivost na jako svetlo ili zvukove
• Glavobolje
• Probleme sa varenjem
• Suve oči ili usta

Pošto se simptomi fibromialgije preklapaju sa simptomima mnogih drugih bolesti, dijagnostikovanje fibromialgije može biti teško. U stvari, nije neuobičajeno posetiti nekoliko lekara i obaviti mnoge medicinske testove kako bi se isključila druga stanja pre nego što se postavi dijagnoza fibromialgije.

Fibromialgija – uzroci i faktori rizika

Naučnici ne znaju tačno šta uzrokuje fibromialgiju, ali čini se da se to dešava kada centralni nervni sistem tela ne obrađuje bol pravilno.

Iako se bol u fibromialgiji može osećati kao da dolazi iz određene oblasti vašeg tela, zapravo potiče iz vašeg mozga, posebno iz centralnog nervnog sistema.

Iako se često grupiše sa reumatskim bolestima poput artritisa i lupusa, fibromialgija se ne smatra upalom ili poremećajem zglobova ili mišića.

To takođe nije autoimuni poremećaj (stanje u kojem imunološki sistem tela greškom napada zdrava tkiva).

Simptomi fibromialgije često počinju nakon fizičke ili emocionalne traume, poput bolesti, operacije, infekcije, stresnog životnog događaja ili povrede.

Neki stručnjaci veruju da ovi događaji mogu izazvati nastanak poremećaja, ali nije jasno kako bi se ta veza mogla objasniti.

Ponovljena stimulacija može izazvati promenu mozga ljudi sa fibromialgijom, što dovodi do povećanja hemikalija poznatih kao neurotransmiteri koji signaliziraju bol.

Stvarni receptori za bol u mozgu takođe mogu doživeti promene, razvijajući neku vrstu „memorije“ koja ih dovodi do preterane reakcije na signale bola.

Da bi se stvari zakomplikovale, fibromialgija se takođe može pojaviti naizgled spontano, u odsustvu traume.

Genetika isto može igrati ulogu. Fibromialgija se često javlja u porodicama, a rođak sa poremećajem dovodi vas u povećan rizik.

Ali samo geni nisu odgovorni za fibromialgiju, prema „Američkom koledžu za reumatologiju“.

Kako se dijagnostikuje fibromialgija?

Istorijski gledano, fibromialgija je dijagnostikovana tako što je lekar proverio 18 specifičnih tačaka na telu da vidi koliko ih je bolno kada se pritisne čvrsto. Ovo se zvalo ispit „tender point“.

Međutim, lekari se udaljavaju od tog pristupa u dijagnostici fibromialgije. Sada, ako osećate široko rasprostranjen bol – na velikoj površini vašeg tela, duže od tri meseca, bez ikakvog drugog mogućeg uzroka, verovatno ćete dobiti dijagnozu ovog stanja.

Trenutno ne postoje testovi koji se mogu koristiti za definitivnu dijagnozu fibromijalgije. Međutim, vaš lekar može preporučiti test krvi kako bi se isključila druga stanja.

Potpuna krvna slika može isključiti stanja poput anemije, koja može izazvati slabost i umor. Slično, provera krvi za reumatoidne faktore ili proteine koji su tipično znaci reumatskih bolesti, poput reumatoidnog artritisa, može isključiti ova stanja.

Nijedan od ovih testova neće potvrditi dijagnozu fibromialgije, ali će efikasno ukloniti druge moguće uzroke za vaše simptome.

Prognoza za lečenje

Fibromialgija sama po sebi ne uzrokuje invaliditet ili skraćuje očekivani životni vek, prema studiji objavljenoj u martu 2018 u „Dialogues in Clinical Neuroscience“. Niti oštećuje mišiće ili organe niti direktno uzrokuje smrt, prema „Američkoj akademiji porodičnih lekara“.

Međutim, rizik od anksioznosti i depresije veći je kod ljudi sa fibromialgijom, što takođe može povećati rizik od samoubistva.

Osim toga, ljudi sa ovim stanjem imaju i veću verovatnoću od: dijabetesa, srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska. To može dovesti do lošijeg opšteg zdravlja, pa čak i smrti.

Trajanje fibromialgije

Iako trenutno dostupni tretmani mogu pomoći u upravljanju simptomima fibromialgije, ne postoji lek za ovo stanje.

Mnogi ljudi sa fibromialgijom žive sa široko rasprostranjenim bolom i iscrpljujućim umorom dugi niz godina. Kao rezultat toga, stanje je vodeći uzrok invaliditeta i predstavlja mnoge izazove za ljude dok pokušavaju da obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti.

Takođe je poznato da se simptomi vremenom pogoršavaju kod nekih ljudi sa fibromijalgijom. Zato je preduzimanje koraka za održavanje opšteg zdravlja uključujući: vežbanje, zdravu ishranu, smanjenje stresa, posebno važno.

Fibromialgija i mogućnosti lečenja i lekova

Različite vrste medicinskih stručnjaka leče fibromialgiju. Neki lekari opšte prakse ili internisti (specijalisti interne medicine) mogu prepoznati i kontrolisati ovo stanje.

Druge vrste lekara koji obično leče fibromialgiju su:

• Reumatolozi, internisti specijalizovani za lečenje: artritisa i bolesti zglobova, mišića i mekih tkiva
• Neurolozi, koji leče bolesti mozga i nervnog sistema

Pre nego što zakažete sastanak sa bilo kojim od ovih specijalista, pitajte da li leče fibromialgiju. Nisu svi reumatolozi i neurolozi upućeni u fibromialgiju.

Fibromialgija se često najbolje leči kombinacijom više pristupa.

Za neke ljude, određeni lekovi na recept mogu pomoći u smanjenju simptoma. Za druge, lekovi imaju mali efekat, a za sve lekovi imaju nuspojave koje se moraju izbalansirati sa potencijalnim benefitima.

Opcije lekova

Nijedan lek ne deluje za sve simptome fibromialgije.

Međutim, neki lekovi na recept mogu pomoći u smanjenju bola i poboljšati san, što može pomoći kod umora.

Do danas je američka „Uprava za hranu i lekove“ (FDA) odobrila je tri leka na recept posebno za lečenje fibromialgije:

• Cymbalta (duloxetine)
• Lyrica (pregabalin)
• Savella (milnacipran)

Svaki od ovih lekova deluje drugačije, pa razgovarajte sa svojim lekarom o tome koji lek može biti pravi za vas.

Međutim, pre nego što počnete da uzimate lekove na recept, vaš lekar može preporučiti lekove protiv bolova kao što su:

• Acetaminophen
• Ibuprofen
• Naproxen

Ako ovi lekovi ne ublažavaju simptome bola, lekar vam može preporučiti lek protiv bolova na recept. Međutim, lekovi protiv bolova na bazi opijata ne preporučuju se osobama sa fibromialgijom, jer mogu dovesti do zavisnosti i vremenom mogu čak i pogoršati vaš bol.

Osim toga, utvrđeno je da određene vrste antidepresiva deluju na bol od fibromialgije i smanjuju umor. Drugi antidepresivi mogu vam pomoći da bolje spavate.

Vaš lekar može takođe predložiti relaksante mišića ili čak antiepileptičke lekove (AED) za ublažavanje bolova.

Fibromialgija i vežbanje

Prema“ Američkom koledžu za reumatologiju“, fizičke vežbe su najefikasniji tretman za fibromialgiju. Lagano istezanje i aerobne vežbe mogu ublažiti bol i sprečiti slabljenje usled nedostatka vežbanja. Takođe može poboljšati san.

Vežbanjem može biti poslednje što vam padne na pamet kada vas sve boli, ali u stvari, ne vežbanje može pogoršati vaš bol. Najbolji pristup fizičkoj aktivnosti kada imate fibromialgiju je početi i ići polako. Drugim rečima, počnite sa nekoliko minuta aktivnosti i postepeno povećavajte vreme koje ste aktivni nekoliko nedelja ili meseci da biste izgradili svoju snagu i izdržljivost.

Bolje je učiniti malo manje nego što ste sposobni nego previše pritisnuti i izazvati fibromialgiju. Osim toga, ako imate napad, smanjite vreme i intenzitet vežbi, ali nemojte biti potpuno neaktivni.

Uopšteno govoreći, rad sa fizikalnim terapeutom može biti od pomoći.

Fizioterapeut vas može naučiti vežbama osmišljenim da poboljšaju vašu snagu, fleksibilnost i izdržljivost. Vežbe u vodi mogu biti posebno korisne ako vam je ustanovljena fibromialgija.

Osim toga,terapeut vam može pomoći da prilagodite svoj dom ili radno mesto.

Fibromialgija i upravljanje stresom

Neki drugi pristupi načinu života koji mogu poboljšati simptome fibromialgije uključuju:

• smanjenje stresa
• nepušenje
• pridržavanje zdrave ishrane
• gubitak težine ako imate višak kilograma
• uspostavljanje dobrih navika spavanja

Jedan od mogućih načina za smanjenje stresa je prolazak kroz savetovanje. Razgovor sa terapeutom može vam pomoći da ojačate  verovanje u vaše sposobnosti i nauči vas strategije za suočavanje sa stresnim situacijama.

• Kognitivna bihevioralna terapija (CBT) i terapija prihvatanja i posvećenosti (ACT)

To su vrste terapije koje pomažu pojedincima da preoblikuju svoje misli i promene ponašanje. Mogu vam pomoći da razvijete ciljane strategije suočavanja sa stresom i naučite da koristite veštine kao što su: opuštanje, prihvatanje, pažljivost i identifikovanje…

One mogu smanjiti umor tako što će vam pomoći da identifikujete svoje stresore i svoja ograničavajuća uverenja.

• Meditacija

Osim toga, pokazalo se da meditacija smanjuje stres, depresiju, anksioznost i uticaj simptoma fibromialgije. Takođe je primećeno poboljšanje sna, bola i umora.

Zdrava ishrana kao lek za fibromialgiju

Fibromialgija donekle obavezuje ljude da jedu hranu koja podržava njihovo telo. To znači ishranu bogatu: voćem, povrćem, integralnim žitaricama i nemasnim mlečnim proizvodima ako niste osetljivi na njih, zdravim uljima, mahunarkama i proteinima sa malo masti, poput ribe i piletine.

To takođe znači izbacivanje hrane za koju znate da je loša za vas. Ovde spadaju: prerađena, masna, zaslađena hrana i slatka-gazirana pića.

Za neke ljude, promene u ishrani mogu ublažiti simptome fibromialgije. Zdrava hrana uključuje: vitamin D, ribu, mleko ili sok od pomorandže. Odlična je hrana bogata magnezijumom, poput sušenog pasulja i lisnatog zelenila.

Trebalo bi da razgovarate o pristupima ishrani sa nutricionistom ili svojim lekarom. Međutim, istraživanja sugerišu da ugljeni hidrati, a naročito šećeri, mogu doprineti magli mozga kod fibromialgije. Ljudi sa ovim stanjem ne metabolišu ugljene hidrate normalno.

Osim toga, neka istraživanja sugerišu da izbegavanje dijetetskih ekscitotoksina (hemikalija koje uzbuđuju neurone u mozgu) može pružiti dodatno poboljšanje stanja. Najčešći ekscitotoksini u zapadnoj ishrani su aditivi za hranu koji se koriste za poboljšanje ili zaslađivanje ukusa hrane. Monosodijum glutamat je primer takvog aditiva, prema dosadašnjim istraživanjima.

Suplementi

Fibromialgija može da se donekle leči i uzimanjem suplemenata. Neki vitaminski i biljni suplementi takođe mogu pomoći kod simptoma fibromialgije, mada su dosadašnja istraživanja ograničena. Utvrđeno je da su nivoi vitamina D i magnezijuma niski kod ljudi sa ovim stanjem.

Čini se da vitamin D ima određene efekte na funkciju živaca i mišića. Neke studije su pokazale da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa hroničnim bolom. Uzimanje dodatka vitamina D relativno je sigurna intervencija i može se započeti nakon razgovora sa lekarom i mogućeg merenja nivoa vitamina D.

S-adenozil-L-metionin (SAMe) je supstanca koja se prirodno javlja u celom telu i uključena je u mnoge telesne procese, uključujući bol. Istraživanja su pokazala da ovaj dodatak ishrani, uzet kao tableta, može pomoći u lečenju depresije i hroničnog bola povezanog sa osteoartritisom. Studija, objavljena u junu 2017. godine u „The Journal of Clinical Psichology“ , pokazuju da uzimanje SAMe -a može ponuditi ublažavanje bolova od fibromialgije, kao i pomoć kod umora i ukočenosti.

Konačno, melatonin je prirodni hormon koji se nalazi u telu, za koji se smatra da je uključen u podsticanje sna. U obliku pilula često se koristi kao sredstvo za spavanje, ali se koristi i za depresiju, hronični umor i fibromialgiju.

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što probate bilo koji od ovih dodataka.

Fibromialgija i alternativne metode lečenja

• Akupunktura

Akupunktura je jedan od najstarijih oblika lečenja hroničnog bola. Zasniva se na drevnoj kineskoj medicinskoj praksi. Bilo je nekoliko studija o korisnosti akupunkture kao prirodnog leka za simptome fibromialgije. Iako se čini da ovaj tretman nudi određena funkcionalna poboljšanja, rezultati nisu dugotrajni.

• Masaža

Fibromialgija može da se leči i drugim vrstama alternativnih pristupa, uključuju terapiju masažom. Čini se da terapija masažom pomaže kod mnogih vrsta bolova u mišićima, uključujući fibromialgiju, i sigurna je.

• Biofeedback

Biofeedback je alternativna terapija koja koristi vezu uma i tela kako bi vam pomogla da naučite da kontrolišete hronični bol snagom svog uma. Pomaže kod mnogih bolnih stanja kada se koristi zajedno sa drugim terapijama.

• Kiropraktika

Kiropraktika je alternativni oblik lečenja koji koristi za ublažavanje bolova od fibromialgije. Većina istraživanja sugeriše da bi mogla biti efikasana za ublažavanje bolova: u leđima, vratu ili kod glavobolje.

Prevencija fibromialgije

Fibromialgija se ne može sprečiti. Još uvek nema dokazanog načina za sprečavanje ove bolesti.

Međutim, održavanje zdrave ishrane, redovno vežbanje i dovoljno odmora dobra su pravila kojih se morate pridržavati ako želite da sprečite bilo koje hronično zdravstveno stanje, uključujući fibromialgiju.

Ako imate fibromialgiju, informisanost je najbolji način da dobijete dobar tretman. I da takođe razumete koje mere životnog stila će pomoći kod simptoma ove bolesti. Pridržavanje lekarskog plana lečenja najbolji je način da se simptomi kontrolišu.

Fibromialgija i moguće komplikacije

Stalni bol, umor i nedostatak sna povezani sa fibromialgijom mogu ometati vaš svakodnevni život.

Mnogi ljudi ne mogu da funkcionišu na poslu ili kod kuće i postaju frustrirani jer se ovo stanje često pogrešno razume.

Specifične komplikacije fibromialgije su:

• Mentalna magla

Neki ljudi sa fibromialgijom imaju dugotrajno pamćenje i kognitivne probleme koji ometaju njihovu sposobnost koncentracije. Ovo je često poznato kao “fibromagla”.

• Hospitalizacija

Ljudi sa fibromialgijom imaju otprilike dvostruko veću verovatnoću od drugih da budu hospitalizovani iz bilo kog razloga.

• Depresija

Fibromialgija uzrokuje 3 puta veću verovatnoću da ćete imati ozbiljnu depresiju. Zbog toga je skrining mentalnog zdravlja izuzetno važan.

Fibromialgija i srodne bolesti

Imati određena druga zdravstvena stanja mogu povećati rizik od fibromialgije.

U mnogim slučajevima nije jasno da li ova stanja mogu izazvati nastanak fibromialgije, ili su umesto toga posledica fibromialgije. Ili su čak oba stanja posledica nekog drugog uzroka.

Ljudi sa fibromialgijom često takođe imaju:

• ADHD
• Alergije
• Bol u vratu ili leđima
• Sindrom hroničnog umora
• Endokrini poremećaji, poput problema sa štitnom žlezdom
• Poremećaji pokretljivosti jednjaka (problemi sa gutanjem)
• Bolne menstruacije
• Probleme sa disanjem, poput hiperventilacije
• Sjogrenov sindrom, autoimuni poremećaj koji izaziva suvoću očiju i usta
• Lajmsku bolest
• Probleme sa srčanim zaliscima
• Entezopatije (odvajanje tetive ili ligamenta)
• Sindrom iritabilnog creva (IBS)
• Migrene
• Sindrom temporomandibularnog zgloba, stanje koje uzrokuje bol u vilici
• Poremećaje raspoloženja, poput anksioznosti ili depresije
• Sindrom nemirnih nogu, poremećaj kretanja udova koji karakterišu neprijatne senzacije u nogama
• Endometriozu, stanje u kojem tkivo raste izvan materice žene
• Reumatsku bolest, poput osteoartritisa, reumatoidnog artritisa, lupusa ili ankilozantnog spondilitisa
• Vestibularni poremećaji, poput vestibularnog neuritisa
• Poremećaj spavanja, poput opstruktivne apneje u snu ili hronične nesanice

Reumatoidni artritis i fibromialgija

Osim toga, iako su reumatoidni artritis i fibromialgija dva različita poremećaja, ljudi sa reumatoidnim artritisom imaju veću verovatnoću da razviju i fibromialgiju. Kada se ta dva stanja pojave zajedno, bol jednog može izazvati ili pogoršati bol drugog.

Među ključnim razlikama između reumatoidnog artritisa i fibromialgije je to što je reumatoidni artritis autoimuna bolest, dok fibromialgija nije. Reumatoidni artritis izaziva upalu u i oko zglobova, dok fibromialgija ne napada zglobove. Bol od fibromijalgije ima tendenciju da bude široko rasprostranjen i naizgled dolazi sa mnogih tačaka tela odjednom.

Svako stanje se tretira različito. Međutim, održavanje fizičke aktivnosti može biti od pomoći u oba slučaja.

Psorijatični artritis i fibromialgija

Izgleda da su ljudi sa psorijatičnim artritisom, sistemskom autoimunom bolešću i zapaljenskim oblikom artritisa, u većem riziku od razvoja fibromialgije. Iako postoje različite vrste psorijatičnog artritisa, na kraju svi izazivaju bol u zglobovima, ukočenost i gubitak funkcije.

Lekari sumnjaju na istovremenu pojavu fibromialgije kada osoba sa psorijatičnim artritisom doživi stalni bol i umor. Najverovatnije praćen drugim simptomima fibromialgije, poput: fibromagle i  problema sa spavanjem.

Jedna opasnost od nedijagnoistikovanja fibromialgije kod osobe sa psorijatičnim artritisom je ta što bi lekar mogao nepotrebno povećati dozu lekova ili promeniti terapiju za psorijatični artritis. To bi moglo ugroziti lečenje tog pacjenta. Druga opasnost je što se fibromialgija ne leči.

• Migrena i fibromialgija
• Reumatoidni artritis: Sve što treba da znate
• Reumatoidni artritis u zglobovima, vrste bolesti i osteoartritis
• Artritis
• Bol u ruci