Dijabetes melitus je grupa bolesti obeleženih visokim nivoom šećera u krvi, a gestacijski dijabetes je jedna vrsta dijabetesa koja se tokom trudnoće razvija zbog hormonalnih promena.
Naročito, žene koje razviju gestacijski dijabetes nisu imale bolest pre trudnoće, prema američkom „Nacionalnom institutu za dijabetes i probavne i bubrežne bolesti“ (NIDDK).
Pregled sadržaja:
- Znaci i simptomi gestacionog dijabetesa
- Uzroci gestacionog dijabetesa
- Faktori rizika za gestacijski dijabetes
- Kako se dijagnostikuje gestacijski dijabetes?
- Prognoza dijabetesa u trudnoći
- Trajanje gestacionog dijabetesa
- Opcije lečenja i lekova za gestacijski dijabetes
- Prevencija gestacionog dijabetesa
- Komplikacije gestacionog dijabetesa
- Istraživanje i statistika: Koliko žena ima gestacijski dijabetes?
- Srodne bolesti
- Uzroci rizika gestacionog dijabetesa
Znaci i simptomi gestacionog dijabetesa
Prema „Harvard Health-u“, znaci i simptomi povezani sa gestacijskim dijabetesom uključuju:
- Učestalo mokrenje
- Povećana žeđ
- Umor
- Mučnina
- Povraćanje
- Gubitak kilograma čak i sa povećanim apetitom
- Zamagljen vid
- Gljivične infekcije
Ipak, kod mnogih trudnica gestacijski dijabetes ne uzrokuje prepoznatljive simptome. Zbog toga se skrining testovi za stanje preporučuju svim trudnicama.
Uzroci gestacionog dijabetesa
Slično dijabetesu tipa 2, i gestacijski se razvija kada telo više nije u stanju da efikasno reaguje na insulin. To stanje se naziva insulinska rezistencija.
Kada ćelije ne apsorbuju pravilno glukozu, prost šećer se nakuplja u krvotoku, što rezultira povišenim nivoom glukoze na testovima krvi.
Otpornost na insulin kod trudnica uglavnom je posledica hormonalnih promena.
Gestacijski dijabetes je uzrokovan dejstvom hormona placente. To može da poveća rezistenciju na insulin kod osetljivih osoba. Nije potpuno razumljivo zašto neke žene ne podnose dobro ove hormone i na kraju razvijaju gestacijski dijabetes.
Ovi hormoni uključuju:
- Hormoni rasta
- Kortizol (hormon stresa)
- Estrogen i progesteron
- Ljudski placentni laktogen (hormon proizveden u placenti koji pomaže razgradnji masti od majke da bi obezbedio energiju za plod)
- Placentalna insulinaza (još jedan hormon iz placente koji inaktivira insulin)
Druge promene tokom trudnoće poput: više obroka, manje vežbanja i stvaranja masnih naslaga mogu doprineti rezistenciji na insulin.
Ove promene omogućavaju rastućem fetusu pristup većem broju hranljivih sastojaka. Žensko telo nadoknađuje proizvodnjom više insulina, ali ponekad čak ni ovaj dodatni insulin nije dovoljan da održi nivo glukoze u normali, što rezultira dijabetesom, prema izveštaju „Stanford Children’s Health“.
Faktori rizika za gestacijski dijabetes
Brojni faktori povećavaju rizik da trudnica razvije gestacijski dijabetes, uključujući:
- Predijabetes (šećer u krvi koji je povišen, ali nedovoljno visok da bi se mogao nazvati dijabetesom)
- Visok krvni pritisak
- Lična ili porodična istorija gestacijskog dijabetesa
- Porodična istorija za dijabetes tip 2
- Hormonski poremećaji, poput sindroma policističnih jajnika (PCOS)
- Prekomerna težina ili previše kilograma tokom trudnoće
- Imati više od 25 godina
- Prethodno rođeno dete koje ima urođenu manu
- Ako ste ranije imali pobačaj ili mrtvorođeno dete
Ipak, neke žene bez bilo kog od ovih faktora rizika mogu nastaviti da razvijaju gestacijski dijabetes zbog svoje netolerancije na placentalne hormone.
Kako se dijagnostikuje gestacijski dijabetes?
Ako niste u visokom riziku za gestacijski dijabetes, lekar će vas testirati na stanje između 24. i 28. nedelje trudnoće. Za žene koje su u većem riziku, skrining za gestacijski dijabetes može se dogoditi ranije, obično prilikom prve prenatalne posete.
Skrining testovi za gestacijski dijabetes uključuju:
Test na glukozu. Ovaj test uključuje pijenje sirupastog rastvora glukoze, a zatim prolazak kroz test krvi za merenje nivoa šećera u krvi jedan sat kasnije. Generalno se nivo šećera u krvi smatra normalnim ako je ispod 140 miligrama po decilitru (mg / dl) ili 7,8 milimola po litru (mmol / l). Nivo šećera u krvi od 190 mg / dl ili 10,6 mg / dL ukazuje na gestacijski dijabetes.
Prateće testiranje glukoze. Ako je nivo šećera u krvi bio viši od normalnog tokom početnog testa na glukozu, moraćete da uradite još jedan da biste utvrdili da li imate gestacijski dijabetes. Ovaj test će biti sličan prvom, osim što će rastvor glukoze biti slađi i vaša krv će se proveravati svakog sata u naredna tri sata. Ako dva od ovih testova krvi pokažu visoke rezultate, dobićete dijagnozu gestacijskog dijabetesa.
Prognoza dijabetesa u trudnoći
U većini slučajeva, gestacijski dijabetes je kratkoročan. Nivo šećera u krvi vraća se u normalu nakon što se trudnoća završi kod više od tri četvrtine žena koje razviju to stanje.
Međutim, žene koje su imale gestacijski dijabetes imaju povećan rizik da se on ponovi tokom budućih trudnoća. Takođe imaju i povećani rizik od dijabetesa tip 2 kasnije u životu. Iz tog razloga, žene koje su imale gestacijski dijabetes važno je da redovno kontrolišu nivo glukoze u krvi, čak i nakon trudnoće.
Trajanje gestacionog dijabetesa
Dijabetes koji se pojavi tokom trudnoće obično nestaje odmah nakon porođaja, ali to nije uvek slučaj.
Gestacijski dijabetes trebalo bi da nestane odmah nakon rođenja deteta, jer je insulinska rezistencija pokrenuta metaboličkim i hormonalnim promenama u trudnoći.
Međutim, ponekad kada se ženi dijagnostikuje gestacijski dijabetes u trudnoći, zapravo ona ima pregestacijski dijabetes koji je dijagnostikovan tokom trudnoće.
Pregestacijski dijabetes je bilo koji dijabetes nastao pre trudnoće. On uključuje dijabetes tip 1 i tip 2, kao i druge ređe vrste dijabetesa poput dijabetesa izazvanog lekovima ili dijabetesa povezanim sa cističnom fibrozom. Pregestacijski dijabetes neće nestati nakon porođaja.
Način na koji se može utvrditi da li je pacijent imao gestacijski dijabetes ili pregestacijski dijabetes je testiranje glukoze tokom pregleda nakon porođaja. Ovo omogućava lekaru da proveri pregestacijski dijabetes i rezistenciju na insulin.
Ako imate dijabetes koji je dijagnostikovan tokom trudnoće, vaš lekar će razgovarati sa vama o planu lečenja.
To može uključivati:
- promene u ishrani i načinu života
- upotrebu insulina
- oralne lekove
Opcije lečenja i lekova za gestacijski dijabetes
Gestacioni dijabetes se može kontrolisati:
- pomnim praćenjem šećera u krvi
- promenama životnog stila
- u nekim slučajevima i lekovima
Redovno proveravajte nivo šećera u krvi. Ako imate gestacijski dijabetes, lekar će vam možda zatražiti da kontrolišete nivo šećera u krvi nekoliko puta dnevno.
„Američko udruženje za dijabetes“ (ADA) preporučuje sledeće ciljeve ženama koje testiraju nivo šećera u krvi tokom trudnoće:
- Pre obroka: 95 mg / dL ili manje
- Jedan sat nakon obroka: 140 mg / dL ili manje
- Dva sata nakon obroka: 120 mg / dL ili manje
Održavajte zdravu ishranu. Nažalost, gestacijski dijabetes neće nestati dok ste još trudni, jer se sve metaboličke promene još uvek dešavaju i pokreću insulinsku rezistenciju. Međutim, ponekad se može kontrolisati samo ishranom.
Obično se preporučuje ishrana od 30 do 40 procenata ugljenih hidrata i biranje onih ugljikohidrata koji se sporije vare i za koje je manje verovatno da će izazvati skokove šećera u krvi. Ova hrana mora da ima puno vlakana. Na primer, integralni hleb umesto belog hleba ili voće umesto voćnog soka.
Nutricionista ili lekar vam mogu pomoći da napravite dijetu prilagođenu dijabetesu.
Vežbajte. Razgovarajte sa svojim lekarom o količini i nivou fizičke aktivnosti koja vam odgovara tokom trudnoće. Obično se preporučuje najmanje 30 minuta vežbanja pet dana u nedelji. Dodavanje šetnji nakon obroka takođe može pomoći u smanjenju nivoa šećera u krvi.
Koristite lekove. Ponekad promene načina života možda neće biti dovoljne za kontrolisanje gestacijskog dijabetesa. Ako šećer u krvi ostane povišen uprkos modifikacijama u ishrani, lečenje gestacijskog dijabetesa će uključiti upotrebu insulina. Ovo je sigurno i efikasno u trudnoći.
Vaš lekar će vas naučiti kako da koristite malu iglu, da biste sebi mogli da date injekcije insulina. Neki lekari mogu propisati različite lekove za oralnu upotrebu.
Prevencija gestacionog dijabetesa
Iako ne postoji zagarantovan način za sprečavanje gestacijskog dijabetesa, postoje neki koraci kojima možete smanjiti rizik.
Najbolji način da smanjite rizik od razvoja gestacionog dijabetesa je održavanje pravilne ishrane i telesne težine pre i tokom trudnoće, kao i povećanje fizičke aktivnosti.
Ako planirate da zatrudnite, gubitak kilograma pre vremena može vam pomoći da imate zdraviju trudnoću.
Fokusirajte svoju ishranu na zdravu hranu koja sadrži puno vlakana i malo masti poput:
- voća
- povrća
- integralnih žitarica.
Pokušajte da imate najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti svakog dana. Ove zdrave navike mogu da naprave trajne promene koje će vam pomoći tokom trudnoće.
Međutim, ponekad žene normalne težine, koje vežbaju i zdravo se hrane, i dalje mogu razviti gestacijski dijabetes. U ovim slučajevima će se to verovatno dogoditi zbog dejstva hormona placente. Genetika takođe može igrati ulogu, jer je veći rizik od gestacijskog dijabetesa kod pacijenata koji imaju rođake prvog stepena (poput majke ili oca) sa dijabetesom.
Komplikacije gestacionog dijabetesa
Gestacijski dijabetes može dovesti do brojnih komplikacija i za majku i za bebu. Te komplikacije mogu biti:
- Izuzetno visok nivo šećera u krvi kod bebe, koji se ne kontroliše dobro, što dovodi do „prekomerne hrane“ i velikog rasta. Ovo može povećati rizik od potrebe za carskim rezom, kao i distociju ramena tokom vaginalnog porođaja. Sve ovo može povećati rizik od porođajne traume.
- Visok krvni pritisak (preklampsija). Gestacijski dijabetes može povećati rizik od razvoja preeklampsije, ozbiljnog stanja visokog krvnog pritiska koje može dovesti do prevremenog porođaja, kao i srčanog ili moždanog udara kod žene tokom porođaja.
- Nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija). Pojedinci koji uzimaju insulin za lečenje dijabetesa mogu razviti preniski nivo šećera u krvi. Ovo je ozbiljno stanje i može čak postati fatalno ako se brzo ne leči. Trudnice mogu izbeći opasno nizak nivo šećera u krvi pažljivim praćenjem nivoa šećera.
Gestacijski dijabetes takođe može izazvati razne metaboličke komplikacije nakon porođaja, uključujući:
- nizak nivo glukoze u krvi kod bebe
- respiratorne probleme
- žuticu kod bebe
Rizici od razvoja ovih problema u linearnom su odnosu sa majčinim nivoom šećera u krvi. To znači da što je veći nivo šećera u krvi, to je veći rizik po dete.
Istraživanje i statistika: Koliko žena ima gestacijski dijabetes?
Gestacijski dijabetes prilično je čest u Evropi i Sjedinjenim Državama. Godišnje utiče na skoro 10 procenata trudnoća.
Dijabetes tokom trudnoće raste poslednjih godina. Procenat trudnica sa gestacionim dijabetesom porastao je za 56 procenata od 2000. do 2010. Pored toga, procenat žena sa dijabetesom tip 1 ili tip 2 pre trudnoće povećao se za to vreme za 37 procenata.
Srodne bolesti
Mnogi ljudi možda ne shvataju da su dijabetes tip 1, dijabetes tip 2 i gestacijski dijabetes različite vrste dijabetesa.
Kao što je prethodno pomenuto, gestacijski dijabetes je uzrokovan dejstvom hormona posteljice i razvija se samo kod trudnica koje pre trudnoće nisu imale dijabetes.
Dijabetes tip 1 je kada pankreas ne proizvodi insulin ili proizvodi vrlo malo insulina. Veruje se da je uzrokovan imunološkom reakcijom i još uvek ne može biti sprečen. Dijabetes tip 1 se najčešće javlja kod dece, tinejdžera i mladih ( zato se naziva i juvenilni dijebates ). Često započinje brzo i ima ozbiljne simptome. Ljudi sa dijabetesom tip 1 moraju svakodnevno da koriste insulin.
Dijabetes tip 2 se javlja postepeno, razvijajući se tokom mnogih godina. To se može sprečiti ili odložiti promenama životnog stila, poput održavanja zdrave težine, vežbanja i zdrave ishrane. Dijabetes tip 2 uglavnom se javlja kod starijih odraslih, mada ga mogu razviti i deca, tinejdžeri i mlađi odrasli.
Predijabetes je ozbiljno zdravstveno stanje u kojem je nivo šećera u krvi povišen, ali nije dovoljno visok da bi se mogao kvalifikovati kao dijabetes. Izlaže vas većem rizik od: razvoja dijabetesa tip 2, srčanih bolesti i moždanog udara.
Žene koje su imale gestacijski dijabetes i njihova deca imaju veći rizik od razvoja predijabetesa.
Uzroci rizika gestacionog dijabetesa
Uslovi koji mogu povećati rizik od gestacionog dijabetesa uključuju gojaznost i PCOS.
Gojaznost se definiše kao indeks telesne mase (BMI) od 30 ili veći. Gojaznost je važan faktor rizika za gestacijski dijabetes. Žene koje su gojazne testiraju se na gestacijski dijabetes ranije u trudnoći, a mogu se ponovo pregledati i kasnije tokom trudnoće.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je hormonalni poremećaj koji može dovesti do razvoja cista u jajnicima. PCOS je jedan od najčešćih uzroka ženske neplodnosti koji pogađa čak 5 miliona žena u Sjedinjenim Državama. Žene sa PCOS-om su često rezistentne na insulin, što znači da njihova tela mogu stvoriti insulin, ali ga ne mogu efikasno koristiti . To ih dovodi u veći rizik i za gestacijski dijabetes i za dijabetes tip 2.
Postpartalna depresija je još jedna potencijalna briga žena sa gestacionim dijabetesom. Studija iz 2017. objavljena u časopisu „Depresija i anksioznost“ u kojoj je učestvovalo više od 700.000 žena otkrila je da žene koje su imale gestacijski dijabetes u trudnoći imaju veći rizik od postporođajne depresije. Nadalje, kod žena koje su u prošlosti imale neki obik depresije, gestacijski dijabetes će za 70 procenata da poveća mogućnost razvoja postporođajne depresije.
