Glavobolja izaziva nelagodnost i bol ispod vlasišta ili čela, iza očiju ili iz glave ili gornjeg dela vrata. Iako se glavobolja može javiti povremeno ili često, ona je i dalje najčešći poremećaj nervnog sistema, koji pogađa polovinu odrasle populacije najmanje jednom godišnje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Najčešći uzrok glavobolje je napetost mišića.
Drugi uobičajeni uzroci glavobolje su:
- groznica
- povrede glave
- virusne infekcije
- sinusitis
- migrene
Glavobolje mogu biti reakcija tela na:
- emocionalni stres
- tugu
- previše ili premalo sna
- depresiju
Neki ljudi dobiju glavobolju nakon fizičkog napora, plača, naprezanja očiju ili seksa.
Pregled sadržaja:
Kako se manifestuje glavobolja?
Glavobolje mogu varirati od dosadnih do izuzetno bolnih. Ljudi doživljavaju: pulsiranje, stiskanje, stalni ili povremeni bol u potiljku i gornjem delu vrata ili iza očiju. Pojedinci osećaju stezanje ili pritisak u slepoočnicama.
Neke glavobolje su mučne. Manifestuju se kao ubod u oko ili mozak. Ponekada možete da imate osećaj kao da vas traka pritiska oko glave. Jak bol u glavi neretko izazva mučninu i povraćanje.
Glavobolja se obično javlja sama, ali može da se manifestuje zajedno sa drugim simptomima. Upravo ti simptomi mogu biti važni tragovi za identifikovanje osnovnog uzroka glavobolje.
Simptomi koji se mogu javiti kod glavobolje uključuju:
- zamagljen vid
- konfuziju
- otežano hodanje ili govor
- prekomernu pospanost
- mučninu
- povraćanje
- groznicu
- bol u vratu
- ukočenost vrata
- povećanu osetljivost na svetlost ili buku
Vrste glavobolje
Postoji nekoliko različitih tipova glavobolje.
- Tenzione glavobolje
Većina ljudi doživljava povremene tenzione glavobolje. Pojedinci međutim, imaju tenzione glavobolje skoro svaki dan i one se u tom slučaju smatraju hroničnim. Simptomi tenzione glavobolje obično uključuju pritisak ili napetost mišića sa obe strane glave ili potiljka. Bol je najčešće konstantan, nije oštar ili pulsirajući. Pacjenti opisuju tenzione glavobolje kao da imaju traku oko glave koja ih steže.
- Hormonske glavobolje
Hormoni igraju ulogu u odgovoru na bol na glavobolju i kod muškaraca i kod žena. Međutim, žene mogu patiti od hormonske glavobolje, poznate i kao menstrualna migrena. Ove migrene mogu početi pre menstruacije kod žene ili tokom menstruacije.
Simptomi uključuju:
- oštar, pulsirajući bol na jednoj strani glave
- mučninu
- povraćanje
- osetljivost na svetlost, zvuk, pa čak i dodir
- Klaster glavobolja
Klaster glavobolja češće pogađa muškarce nego žene. To su izuzetno intenzivne, veoma jake glavobolje koje traju između 30 i 45 minuta. Može ih imati nekoliko u jednom danu. Obično se javljaju iznenada. Bol je prodoran i obično pogađa jednu stranu glave, često oko oka. Ljudi takođe prijavljuju suzne oči na zahvaćenoj strani i zagušenje sinusa. Glavobolje će se ponavljati tokom određenog vremenskog perioda, skoro uvek na istoj strani, a praćene su periodom bez bolova.
Migrena i glavobolja
Migrene su vrsta glavobolje koja se često stavlja u klasu za sebe, zbog intenziteta bola i ukupnog uticaja koji imaju na telo.
Za neke ljude, simptomi migrene uključuju aure, što su simptomi koji se javljaju pre nego što bol dođe. Aure mogu biti vizuelne (videte linije ili tačkice), ili mogu izazvati motoričke ili verbalne smetnje. Procenjuje se da 36 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama ima migrene. Međutim, većina nema migrene sa aurom.
Bol migrene, obično pulsirajući, uglavnom je jednostran, ali može uticati na obe strane glave. Ljudi često prijavljuju osetljivost na svetlost i glasne zvukove, kao i mučninu tokom napada migrene.
Napad migrene obično traje od 4 do 72 sata. Međutim, migrene mogu trajati nekoliko dana.
Primarne protiv sekundarnih glavobolja
Glavobolja može biti primarna ili sekundarna.
- Primarna glavobolja
Uzrokovana je bolom ili poremećajem koji potiče iz same glave. Primeri za to su: migrena ili tenziona glavobolja.
- Sekundarna glavobolja
Potiče izvan glave, kao što je glavobolja povezana sa mučninom od gripa ili kao nuspojava hormonskih promena u telu.
Neurolozi su identifikovali 16 diskretnih tipova glavobolje, od kojih svaka ima svoje uzroke:
- Primarne tenzione glavobolje koje su epizodične
- Primarne tenzione glavobolje koje su hronične
- Glavobolje primarne kontrakcije mišića
- Primarne migrenske glavobolje sa aurom
- Primarne migrenske glavobolje bez aure
- Primarne klaster glavobolje
- Primarne paroksizmalne hemikranije (vrsta klaster glavobolje)
- Primarne glavobolje kašlja
- Primarne ubodne glavobolje
- Primarne glavobolje povezane sa seksualnim odnosom
- Hipnička glavobolja (glavobolje koje budi osobu iz sna)
- Hemicranias continua (glavobolje koje su uporne samo na jednoj strani, desno ili levo)
- Nove svakodnevno uporne glavobolje (vrsta hronične glavobolje)
- Glavobolja od napora
- Neuralgija trigeminusa i druge upale kranijalnih nerva (uzrokujući bol u licu)
- Sekundarne glavobolje zbog traume, poremećaja, infekcija, strukturnih problema sa kostima lica, zuba, očiju, ušiju, nosa, sinusa ili drugih struktura, zloupotreba droga; ili sistemsko trovanje (toksična glavobolja)
Kako se leči i sprečava glavobolja?
Ključ za lečenje glavobolje je identifikovanje osnovnog uzroka.
Glavobolje mogu da nastanu upalom ili iritacijom struktura koje okružuju mozak ili utiču na njegovu funkciju.
One takođe mogu biti uzrokovane:
- prehladom ili gripom
- groznicom
- ukočenošću mišića u predelu glave ili vrata
- bolom u zubima
- bolom u vilici
- traumom glave ili vrata
- infekcijama sinusa
- krvarenjem u mozgu
- infekcijama poput encefalitisa ili meningitisa
Glavobolju mogu izazvati i toksini, kao što su previše: alkohola, pušenje i konzumiranje alergene ili pokvarene hrane. Glavobolje mogu biti prvi znak ugljen-monoksida ili drugih otrova iz životne sredine, a mogu biti izazvane zloupotrebom droga.
Lečenje glavobolje uključuje:
- odmor
- smanjenje stresa
- hladne obloge
- masažu slepoočnica i područja glave
- acetaminofen (Tylenol)
- nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID)
Prevencija glavobolje podrazumeva dobre navike kao što je zdrava ishrana i izbegavanje alkohola i cigareta. Uklonite spoljne stresore što je više moguće i pokušajte da praktikujete da zdravo spavate. Dodatni tretman za glavobolje može uključivati lekove za migrenske glavobolje i narkotične lekove protiv bolova.
Lekovi za glavobolju
Lekovi za ublažavanje migrene i glavobolje mogu se podeliti u dve grupe: za ublažavanje bolova (poznati i kao abortivni lekovi) i preventivni (profilaktički lekovi).
Lekovi za ublažavanje bolova se uzimaju kada simptomi već počnu. Preventivni lekovi se uzimaju redovno, ponekad svakodnevno, kako bi se zaustavile glavobolje pre nego što počnu. Lekovi za ublažavanje glavobolje dostupni su bez lekarskog recepta ili na recept.
Nesteroidini antiiflamtorni lekovi
Lekari veruju da ova grupa lekova deluje tako što blokira hemikaliju u telu koja izaziva oticanje upaljenog tkiva i, u slučaju glavobolje, signalizira mozgu kada postoji bol.
Nesteroidini antiiflamtorni lekovi uključuju ibuprofen i naproksen. Aspirin je još jedan nesteroidini antiiflamtorni lek koji se ponekad koristi u kombinaciji sa acetaminofenom i kofeinom za snažno ublažavanje glavobolje.
Najčešći neželjeni efekti ovih lekova su:
- mučnina
- loše varenje
- gorušica
Obavezno uzimajte nesteroidine antiiflamtorne lekove sa hranom da biste smanjili rizik od stomačnih problema. U velikim dozama ili kada se koriste duže vreme, oni takođe mogu oštetiti bubrege i pogoršati stanje srca.
Triptani
Triptani su često prvi izbor lekova na recept za ublažavanje migrene. Oni sužavaju krvne sudove i sprečavaju oslobađanje hemikalija za koje se smatra da izazivaju migrenu.
Sumatriptan (Imitrex), zolmitriptan (Zomig), eletriptan (Relpax) i almotriptan (Axert) su često korišćeni triptani.
Ako se uzimaju često, triptani mogu izazvati efekat bumeranga poznat kao „povratna glavobolja“.
Ostali potencijalni neželjeni efekti uključuju:
- mučninu
- vrtoglavicu
- slabost mišića
- abnormalni srčani ritam
Ako se uglavnom oslanjate na lekove protiv migrene za ublažavanje bolova, pažljivo pratite uputstva na etiketi. Razgovarajte sa svojim lekarom ukoliko smatrate da su vam potrebni češće nego povremeno. Ako je to slučaj, vaš lekar može preporučiti preventivne lekove umesto lekova za ublažavanje bolova.
Kada treba da posetite doktora?
Glavobolja može biti zastrašujuća jer ljudi često misle da bi to mogao biti znak nečeg dosta ozbiljnijeg.
Osoba koja ima glavobolje uvek treba da razgovara o ovom pitanju sa svojim lekarom. Zauzvrat, lekar može da postavi pravovremenu dijagnozu za vrstu glavobolje od koje pacijent pati.
Pozovite svog lekara ako se promeni intenzitet ili vrsta simptoma glavobolje ili ako osećate da imate migrene, za koje će možda biti potrebno lečenje uz lekove koji se izdaju na recept.
Drugi razlozi da se obratite svom lekaru ako vas muči glavobolja su:
- Promene u tipu glavobolje koje obično imate
- Glavobolje koje ne prolaze ili se pogoršavaju
- Glavobolje koje se javljaju pri fizičkoj aktivnosti (uključujući seks)
- Glavobolje koje se javljaju nakon povrede ili bolesti
- Glavobolje praćene groznicom, ukočenim vratom, znacima moždanog udara (kao što su teškoće u govoru, utrnulost ili slabost) ili promene u vašem vidu
- Pogoršanje glavobolje ako morate da se naprežete, na primer kada praznite creva, kijate ili kašaljete
- Glavobolje koje su izuzetno bolne
- Glavobolja povezana sa veoma visokim krvnim pritiskom (ako ga proveravate kod kuće)
