Search
Close this search box.

Hemodijaliza – Lečenje terminalne slabosti bubrega

Hemodijaliza

Hemodijaliza je metoda za lečenje terminalne slabosti bubrega. Hemodijaliza je tretman koji obavlja posao bubrega kada prestanu da rade kako treba. Obično je neophodna kada je preostalo manje od 15 procenata funkcije bubrega.

Tokom hemodijalize, aparat uklanja so, vodu i otpadne proizvode iz vaše krvi.

Tretman može pomoći u kontroli krvnog pritiska i balansiranju nivoa vitamina i minerala u telu.

Hemodijaliza se koristi kod ljudi sa završnom bubrežnom insuficijencijom, što je poslednja faza hronične bolesti bubrega.

Takođe se koristi kod ljudi koji pate od akutne povrede bubrega.

Stanja kao što su dijabetes, visok krvni pritisak, ciste na bubrezima, zapaljenje bubrega i druge bolesti mogu dovesti do otkazivanja bubrega.

Obično će vas lekar staviti na dijalizu kada vam preostane 10 do 15 procenata funkcije bubrega.

Hemodijaliza – procedura

Hemodijaliza se obično izvodi u dijaliznom centru ili bolnici, ili kod kuće.

Dve igle su ubačene u vašu ruku, a svaka je pričvršćena za fleksibilnu plastičnu cev koja se povezuje sa dijalizatorom (filterom koji čisti krv).

Dijalizator uzima vašu krv kroz jednu epruvetu. Omogućava dodatnim tečnostima i otpadu da pređu iz vaše krvi u tečnost za čišćenje.

Filtrirana krv se zatim vraća u vaše telo kroz drugu epruvetu.

Možete sedeti u stolici i gledati TV, čitati ili dremati dok primate hemodijalizu.

Većina ljudi ima oko tri tretmana nedeljno, od kojih svaki traje oko tri do četiri sata. Dijalizatori se razlikuju po veličini i stepenu učinkovitosti. Noviji aparati su vrlo učinkoviti, jer omogućuju brži protok krvi i skraćenje vremena trajanja dijalize (2 do 3 sata).

Hemodijaliza u kućnim uslovima

Ako ste na hemodijalizi kod kuće, možda ćete češće imati kraće tretmane, a terapiju možete primati i dok spavate.

Kućna dijaliza se obično izvodi šest do sedam dana u nedelji po dva do tri sata.

Medicinska sestra ili lekar (nefrolog, specijalista za bubrege) će vas obučiti kako da radite dijalizu kod kuće.

Za kućnu dijalizu je neophodno da pacijent ima mašinu za dijalizu. Pored toga potreban je i sistem za pripremu vode za hemodijalizu. Tu spadaju još: dijalizatori, dijalizni rastvori, sredstva za dezinfekciju, špricevi, igle, lekovi, setovi za testiranje vode…

Neke studije su pokazale da kućna dijaliza rezultira boljim kvalitetom života i sa manje neželjenih nuspojava. To je delimično rezultat toga što pacijenti na kućnoj hemodijalizi imaju učestalije i duže tretmane od pacijenata dijaliziranih u centru.

Šta se radi pre hemodijalize?

Pre nego što počnete da primate dijalizu, vaš lekar će morati da napravi pristupno mesto koje omogućava krvi da putuje iz vašeg krvnog suda do dijalizatora.

Ova manja operacija se obično izvodi na ruci.

Pre svakog tretmana dijalizom, lekar može da proveri:

  • Vašu težinu
  • Krvni pritisak
  • Puls
  • Temperaturu

Koža oko vašeg pristupnog mesta biće očišćena.

Šta se radi posle hemodijalize?

Kada se hemodijaliza završi, igle se uklanjaju i stavlja se zavoj da bi se sprečilo krvarenje.

Lekar će možda ponovo proveriti vašu težinu.

Verovatno će vam često biti potrebni testovi krvne slike da biste proverili koliko dobro lečenje funkcioniše. Obavezno idite na sve konsultacije i terapije sa svojim lekarom i/ili laboratorijom.

Obavestite svog doktora o svim neuobičajenim ili ozbiljnim neželjenim efektima.

Moguće zdravstvene komplikacije nakon hemodijalize

Tokom ili nakon lečenja, možete doživeti jedan ili više neželjenih simptoma.

To su najčešće:

  • Grčevi u mišićima
  • Glavobolja, mučnina ili vrtoglavica
  • Konfuzija
  • Nizak krvni pritisak
  • Visok krvni pritisak
  • Svrab
  • Problemi sa spavanjem
  • Anemija (nizak broj eritrocita)
  • Bolesti kostiju
  • Preopterećenje tečnošću (previše tečnosti u krvi)
  • Upala membrane oko srca
  • Nepravilan rad srca (aritmija)
  • Visok nivo kalijuma
  • Infekcija vaše pristupne lokacije
  • Depresija
  • Amiloidoza (proteini u krvi se talože na zglobovima i tetivama)
  • Umor

Ishrana kod hemodijalize

Vaš lekar će vam verovatno reći da se pridržavate posebne ishrane dok ste na dijalizi.

Većini ljudi se savetuje da jedu više proteina i da ograniče potrošnju: kalijuma, natrijuma, fosfora i tečnosti.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili nutricionistom o vašim individualnim potrebama.

Da li ti je članak bio koristan?

Tags:
PODELI ČLANAK

Dobijaj najnovije članke na mail

Pridruži se našem email servisu sa preko 5000 pretplatnika

Povezani članci

Šta je glaukom?

Glaukom je ozbiljno stanje oka koje može dovesti do trajnog oštećenja vida. Ova bolest se karakteriše

Pročitaj