Hepatitis je ozbiljna bolest jetre koja pogađa desetine miliona ljudi širom sveta. Saznajte činjenice o vrstama, uzrocima i načinima lečenja hepatitisa.
Hepatitis znači zapaljenje jetre, a najčešće je uzrokovan virusnim infekcijama. Neke vrste hepatitisa će uzrokovati nelagodu, ali na kraju nestaju, dok druge, poput hroničnog hepatitisa C, mogu biti smrtonosne.
Virusni tipovi hepatitisa – A, B, C, D i E – mogu vas zaraziti na različite načine. Ostali nevirusni uzroci hepatitisa odnose se na toksično izlaganje i autoimune bolesti.
Hepatitis C je vodeći uzrok raka jetre, a takođe je i prvi razlog za transplantaciju jetre u Sjedinjenim Državama. Više od 1,2 miliona Amerikanaca je pogođeno hepatitisom B, a preko 3 miliona ima hronični hepatitis C, mada mnogi ne znaju da su zaraženi.
Jetra je odgovorna za filtriranje štetnih supstanci iz krvotoka, kao što su:
- mrtve ćelije
- toksini
- masti
- hormoni
- žućkasta supstanca zvana bilirubin, nusprodukt razgradnje starih crvenih krvnih zrnaca
Ako je jetra upaljena, osetljiva i povećana, postaje nesposobna da normalno funkcioniše. Kao rezultat, toksini koje bi jetra normalno filtrirala nakupljaju se u telu, a određene hranljive materije se ne obrađuju i ne skladište kako bi trebalo.
Pregled sadržaja:
Vrste hepatitisa
Od virusnih uzroka hepatitisa, hepatitis A, B i C su najčešći. Postoje i dva druga oblika poznata kao hepatitis D i hepatitis E.
Hepatitis C je najozbiljniji od najčešćih virusnih tipova. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), ova vrsta hepatitisa uzrokuje više od 16.000 smrtnih slučajeva godišnje samo u Americi.
Oko 85 posto infekcija hepatitisom C dovodi do hroničnih bolesti jetre. Virus uzrokuje polako napredovanje, ali na kraju i razarajuće oštećenje jetre.
I hepatitis A i B takođe mogu biti opasni.
Virus hepatitisa A može da izazove akutnu bolest jetre, ali može i da se izleči u roku od nekoliko meseci. Neretko izaziva visoku temperaturu i javlja se u ozbiljnijoj formi kod odraslih nego kod dece.
Virus hepatitisa B ima stopu oporavka od 85 procenata, dok 15 procenata razvija cirozu ili rak jetre.
Od ređih virusnih tipova, hepatitis D se ponekad pojavljuje zajedno sa hepatitisom B, čineći smrtonosnu kombinaciju. Hepatitis E je češći van Sjedinjenih Država i čini se da su trudnice izložene najvećem riziku od ove forme hepatitisa.
Toksični hepatitis ne uzrokuje virus, već se javlja kao rezultat izloženosti toksinima poput droge i alkohola.
A autoimunski hepatitis se javlja kada se imuni sistem tela pokvari i napadne sopstvenu jetru bez prisustva virusa.
Kako se prenosi hepatitis?
Hepatitis A se obično širi sa čoveka na čoveka ili gutanjem hrane ili vode koja je zagađena virusom. U nekim slučajevima sirove školjke iz zagađenih voda takođe mogu proširiti bolest.
Hepatitis B i C se obično šire putem zaražene krvi ili drugih telesnih tečnosti.
Lekari, stomatolozi i medicinske sestre, kao i osoblje i pacijenti u bankama krvi, na klinikama za dijalizu i u laboratorijama za patologiju, izloženi su većem riziku od razvoja ove vrste hepatitisa.
Korisnici droga koji dele igle imaju visok rizik od zaraze hepatitisom B i C, kao i oni koji imaju nezaštićeni seks sa zaraženom osobom.
Hepatitis – znaci i simptomi
Ako se zarazite hepatitisom, on se može predstaviti na način sličan gadnom napadu gripa. Uobičajeni simptomi hepatitisa uključuju:
- Groznicu
- Slabost
- Mučninu
- Povraćanje
- Glavobolju
- Gubitak apetita
- Bolove u mišićima
- Bolove u zglobovima
- Pospanost
Ostali znaci upozorenja na koje treba obratiti pažnju uključuju:
- Tamni urin
- Svetlu stolicu boje gline
- Nelagodnost u stomaku
- Žuticu
- Žutilo belih očiju ili kože usled nakupljanja bilirubina
Ako imate hepatitis, jednostavan test krvi pokazaće povišene enzime jetre. Dodatni testovi krvi mogu pomoći u identifikovanju virusa.
Šta ako ste zaraženi hepatitisom?
Ukoliko ste zaraženi hepatitisom A ili B, u većini slučajeva ćete poboljšati vaše stanje uz negu lekara i bez određenih antivirusnih tretmana.
Hepatitis C i drugi hronični oblici će verovatno uticati na vaš život mnogo više, ali možete mnogo učiniti da držite bolest pod kontrolom.
Ako neko u vašem domu ima hepatitis, takođe je važno preduzeti odgovarajuće mere predostrožnosti kako biste izbegli širenje bolesti.
Kod hepatitisa A, pranje ruku je izuzetno važno. Kod hepatitisa B i C treba voditi računa da se izbegne kontakt sa krvlju zaražene osobe. Čak i mikroskopske količine koje se kriju u četkicama za zube i na brijačima mogu biti veoma opasne. Zato ih nikada ne delite.
Lečenje može suzbiti ili čak iskoreniti hepatitis C. Stariji tretmani hepatitisa C su kombinovana antivirusna terapija sa pegiliranim interferonom i ribavirinom.
Lečenje je dolazilo sa teškim neželjenim efektima i bilo je efikasno za samo oko 40 do 80 procenata pacijenata, u zavisnosti od vrste hepatitisa C koji su nosili.
Noviji lekovi koje je odobrila FDA 2013. i 2014. su efikasniji, lečeći virusnu infekciju za 90 ili više procenata pacijenata. Novi antivirusni lekovi za lečenje hepatitisa C uključuju: simeprevir (Olisio) i sofosbuvir (Sovaldi), a kombinovane terapije uključuju Harvoni i Viekira Pak.
Perevencija
Jedna od metoda prevencije je vakcinisanje protiv hepatitisa A i B za rizične osobe, poput zdravstvenih radnika.
„Kod hepatitisa A, vakcinacija za one pacijente sa rizikom od izloženosti ili izlaganjem može sprečiti prenos bolesti“, kaže Kimberli Braun, doktor medicine i šef odseka za gastroenterologiju i hepatologiju u bolnici Henri Ford u Detroitu.
Pacijenti koji žive sa nekim ko ima hepatitis B, imaju seksualnog partnera sa hepatitisom B, rođeni su od majke sa hepatitisom B ili su zdravstveni radnici, trebali bi biti vakcinisani protiv hepatitisa B.
Budući da ne postoji vakcinacija za hepatitis C, pacijenti moraju biti svesni da je izbegavanje kontakta krvi sa zaraženim osobama presudno.
Najbolji pristup je preduzimanje svih mera predostrožnosti kako bi se izbegao hepatitis. To prvenstveno uključuje izbegavanje seksualnog ili krvnog kontakta sa nekim ko je potencijalno zaražen. Takođe i savetovanje o vašim problemima sa lekarom, ako smatrate da ste u opasnosti.