Pregled sadržaja:
- Kako se dijagnostikuje hlamidija?
- Ko bi trebalo da se testira na hlamidiju?
- Obaveštavanje seksualnih partnera
- Prognoza za lečenje
- Trajanje hlamidije
- Hlamidija i mogućnosti lečenja
- Opcije lekova
- Prevencija hlamidije
- Hlamidija i moguće komplikacije
- Istraživanje i statistika: Koliko ljudi oboli od hlamidije?
- Hlamidija i povezane bolesti
Kako se dijagnostikuje hlamidija?
Hlamidija je najčešća polno prenosiva bolest. Postoji nekoliko različitih vrsta dijagnostičkih testova za hlamidiju. Najnoviji tip, poznat kao testovi amplifikacije nukleinske kiseline, lako se može izvršiti na brisu vagine ili uzorku urina. Vaginalni brisevi su poželjna metoda za ispitivanje genitalne hlamidije kod žena, dok su uzorci urina poželjni za muškarce.
„Američka administracija za hranu i lekove“ (FDA) za većinu laboratorija ne odobrava testiranje brisa rektalne kiseline ili grla na klamidiju, ali lekar može i dalje zatražiti ove testove.
Ko bi trebalo da se testira na hlamidiju?
Ako ste seksualno aktivna žena mlađa od 25 godina, preporučuje se da se bar jednom godišnje podvrgnete testu na klamidiju i druge polno prenosive bolesti. Godišnje testiranje se takođe preporučuje i ženama starijim od 25 godina ako imaju više seksualnih partnera, novog seksualnog partnera ili seksualnog partnera koji je bio sa više žena ili sumnja da ima polno prenosivu bolest.
Trudnice treba pregledati na hlamidiju u skladu sa gore navedenim smernicama, uz drugi test tokom trećeg tromesečja trudnoće. Ako trudnica ima pozitivan test na hlamidiju, treba je ponovo testirati tri do četiri nedelje nakon lečenja kako bi se osiguralo da je terapija efikasna, plus još jednom u roku od tri meseca.
Muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima takođe bi trebalo da se godišnje pregledaju na hlamidiju. Uključujući bilo koja potencijalna područja kontakta: uretru, rektum ili grlo – koja su uključena u ove testove, bez obzira da li su korišćeni kondomi. Muškarci u ovoj grupi sa više seksualnih partnera ili čiji partner ima više partnera, umesto toga, treba da se testiraju na svakih tri do šest meseci.
Preporučuje se skrining svih muškaraca na hlamidiju u određenim visoko rizičnim ustanovama, poput zatvora i klinika za seksualno prenosive bolesti.
Ljudi sa HIV-om treba da budu testirani na klamidiju na njihovoj prvoj proceni HIV-a, a najmanje jednom godišnje nakon toga ako su seksualno aktivni, u zavisnosti od njihove seksualne prakse.
Obaveštavanje seksualnih partnera
Ako imate pozitivan test na klamidiju, taj rezultat treba da saopštite svim seksualnim partnerima sa kojima ste bili intimni 60 dana pre pojave simptoma ili pre dijagnoze. Ova preporuka se odnosi na partnere svih polova sa kojima ste imali analni, oralni ili vaginalni seks.
U nekim državama vaš lekar može da propiše dodatne doze antibiotika koje ćete davati svojim seksualnim partnerima. Ova praksa je poznata kao ubrzana partnerska terapija. Pokazalo se da ovaj pristup smanjuje stopu ponovne infekcije hlamidijom kod prvobitne osobe koja traži lečenje, kao i da povećava prijavljenu stopu seksualnih partnera koji se leče.
Prognoza za lečenje
Hlamidija se lako može izlečiti ako se rano dijagnostikuje. Brzom primenom antibiotika, možete izbeći najštetnije efekte hlamidije, poput jakog bola ili neplodnosti kod žena.
S druge strane, ako se hlamidija ne otkrije i ne leči odmah, to može dovesti do niza potencijalno ozbiljnih komplikacija.
Trajanje hlamidije
Ako se zarazite hlamidijom, svi početni simptomi mogu se javiti jednu do tri nedelje nakon infekcije. Ali kod mnogih ljudi koji su pozitivni na hlamidiju, nema simptoma i nemoguće je utvrditi koliko dugo imaju infekciju.
Hlamidija ne prolazi sama od sebe bez lečenja. Ako se ne lečite, možete razviti ozbiljne simptome ili komplikacije.
Hlamidija i mogućnosti lečenja
Terapija antibioticima je najbolja opcija za lečenje hlamidije. Vaš lekar će odlučiti koji lek da prepiše i u kojoj dozi, u skladu sa vašim individualnim medicinskim potrebama i ostalim aspektima vaše zdravstvene situacije.
Važno je da se uzdržite od seksualnih odnosa do sedam dana nakon početka lečenja antibioticima, kako biste sprečili prenos hlamidije na seksualnog partnera. Ako imate partnera koji se leči od hlamidije, ista preporuka važi i za njih.
Ako imate simptome koji traju više od nekoliko dana nakon što započnete lečenje, ponovo posetite svog lekara kako bi ponovo procenio veše stanje.
Budući da su simptomi hlamidije slični simptomima gonoreje, trebalo bi da se lečite od obe infekcije ako ste pozitivno testirani na hlamidiju. To je zato što je često brže i jeftinije samo lečiti obe infekcije nego uzimati drugi test za gonoreju nakon pozitivnog rezultata testa za hlamidiju.
Nakon završetka antibiotskog lečenja hlamidije, moraćete ponovo da se testirate nakon tri do četiri meseca ili ranije, ako se preporučuje. Da biste proverili da li postoji ponovna infekcija.
Iako antibiotici mogu izlečiti hlamidiju, oni ne mogu otkloniti trajnu štetu uzrokovanu infekcijom.
Opcije lekova
Za odrasle i adolescente, najčešći režimi antibiotika propisani za lečenje hlamidije su sledeći:
- Azitromicin (1 gram pojedinačna doza)
- Doksiciklin (100 miligrama dva puta dnevno tokom sedam dana)
Alternativni lekovi koji se mogu uzeti u obzir u posebnim situacijama uključuju sledeće:
- Amoksicilin
- Eritromicin
- Levofloksacin
- Ofloksacin
U nekim slučajevima, uključujući i kod nekih trudnica, niža doza antibiotika može se uzimati do četiri puta dnevno, čak 14 dana.
Prevencija hlamidije
Postoji nekoliko koraka koje možete preduzeti da biste smanjili ili eliminisali rizik obolevanja od hlamidije.
Jedini siguran način da se izbegne hlamidija je uzdržavanje od vaginalnog, analnog ili oralnog seksa. Takođe je malo verovatno da ćete dobiti hlamidiju ako ste u dugotrajnoj monogamnoj vezi sa partnerom koji je testirao negativno na bolest.
U drugim slučajevima, upotreba lateks muških kondoma – pravilno i dosledno, može smanjiti rizik obolevanja od hlamidije i drugih polno prenosivih bolesti. Nema dovoljno podataka o sprečavanju prenosa hlamidije drugim metodama barijere (poput ženskih kondoma) da bi ih lekari mogli preporučiti.
Hlamidija i moguće komplikacije
Ako se ne dijagnostikuje i ne leči, hlamidija može dovesti do ozbiljnih komplikacija i kod žena i kod muškaraca.
Kod žena, nelečena hlamidija može dovesti do sledećih komplikacija:
- Zapaljenje karlice
- Cistitis (upala bešike)
- Cervicitis (zapaljenje grlića materice)
- Prevremeni porođaj tokom trudnoće
Zapaljenje karlice je ozbiljna infekcija reproduktivnih organa. Javlja se sa simptomima kod oko 10 do 15 procenata žena sa nelečenom hlamidijom. Ali sa ili bez simptoma, može prouzrokovati trajno oštećenje: jajovoda, materice i okolnih tkiva. To potencijalno može dovesti do hroničnih bolova u karlici, neplodnosti ili ektopične trudnoće (ponekad fatalno stanje).
Cervicitis ponekad može prouzrokovati žućkasto pražnjenje iz grlića materice.
Kod muškaraca nelečena hlamidija može dovesti do sledećih komplikacija:
- Prostatitis (upala prostate)
- Epididimitis (upala epididimisa, struktura koja se nalazi iza svakog testisa)
- Ožiljci uretre
- Neplodnost
Prostatitis se može pojaviti postepeno ili iznenada, potencijalno uzrokujući jak bol.
I kod žena i kod muškaraca, hlamidija može povećati rizik od zaraze HIV-om ako ste izloženi virusu.
Istraživanje i statistika: Koliko ljudi oboli od hlamidije?
Hlamidija je vrlo česta infekcija i čini najveći udeo svih polno prenosivih bolesti prijavljenih od 1994. godine.
U 2018. godini bilo je oko 540 prijavljenih slučajeva hlamidije na svakih 100.000 ljudi koji žive u Sjedinjenim Državama. To je porast od skoro 3 procenta od 2017. godine – za ukupno oko 1,8 miliona slučajeva hlamidije. Ali mnogi stručnjaci veruju da je stvarni broj infekcija mnogo veći.
„Američko udruženje za seksualno zdravlje“, na primer, procenjuje da čak tri miliona ljudi godišnje ima hlamidiju u Sjedinjenim Državama.
Određene grupe imaju mnogo veću verovatnoću da obole od hlamidije od opšte populacije. Stopa prijavljene hlamidije u 2017. godini iznosila je oko 39,9 slučajeva na 1.000 ljudi među ženama od 20 do 24 godine i oko 32,7 na 1.000 ljudi među ženama od 15 do 19 godina.
Među muškarcima od 19 godina ili mlađima koji su posetili kliniku za seksualno prenosive bolesti 2017. godine, gotovo 40 posto onih koji su imali seks sa ženama pokazalo je pozitivan test na klamidiju. Ovaj broj je bio skoro 30 procenata za muškarce uzrasta od 20 do 24 godine koji su imali seks sa ženama, a tek nešto niži za muškarce koji su imali seks sa muškarcima.
Hlamidija i povezane bolesti
Gonoreja. Ova bakterijska infekcija može izazvati simptome i komplikacije slične onima kod hlamidije.
Genitalni herpes. Ova virusna infekcija je česta, ali većina ljudi sa genitalnim herpesom ne zna da je ima.
Humani papiloma virus (HPV). Najčešća polno prenosiva bolest u Sjedinjenim Državama, ova virusna infekcija može izazvati genitalne bradavice i dovesti do karcinoma grlića materice i drugih vrsta raka. Mnogo oblika HPV-a može se sprečiti vakcinama.
HIV / AIDS. Ljudi koji imaju druge polno prenosive bolesti imaju povećan rizik od zaraze HIV-om, što se u velikoj meri može sprečiti terapijama pre-izloženosti (PrEP).
