Insulinska rezistencija nastaje usled poremećaja metabolizma glukoze. Otpornost na insulin može povećati rizik od: predijabetesa, dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma. Ali promena ishrane i načina života može pomoći da se popravi ovo zdravstveno stanje.
Ugljeni hidrati (šećeri) koji se nalaze u mnogim namirnicama, glavni su izvor goriva za vaše telo. Vaš probavni sistem razlaže ugljene hidrate na glukozu ili šećer, koji se zatim oslobađa u krvotok. A uz pomoć insulina, glukoza može da uđe u ćelije vašeg tela da bi se koristila za energiju ili skladištenje. Ali ako imate rezistenciju na insulin, vaše ćelije će imati problema sa apsorpcijom glukoze, a vašem telu će biti potrebno više insulina da bi pravilno funkcionisalo.
Moguće je prevazići rezistenciju na insulin. Ali pre nego što se rešite ovog problema, morate da razumete šta je insulin i kako insulin utiče na kontrolu glukoze u krvi.
Pregled sadržaja:
- Definisanje insulina: Kako hormon pomaže u regulaciji šećera u krvi?
- Insulinska rezistencija i razumevanje njenog uticaja na kontrolu šećera u krvi
- Insulinska rezistencija – potencijalni uzroci
- Insulinska rezistencija simptomi
- Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?
- Da li treba da se testirate na insulinsku rezistenciju?
- Da li se insulinska rezistencija može sprečiti?
- Insulinska rezistencija i kako da promenite svoj životni stil i način ishrane kako biste je sprečili?
Definisanje insulina: Kako hormon pomaže u regulaciji šećera u krvi?
Insulin je hormon koji proizvodi pankreas i on igra važnu ulogu u metabolizmu. Vaša pankreas izlučuje insulin u krvotok nakon što pojedete obrok. Insulin omogućava šećeru u krvotoku da uđe u mišiće, ćelije i masti.
Ovaj hormon je takođe važan jer sprečava akumuliranje šećera u vašem krvotoku. Što više jedete, vaše tela oslobađa više insulina da bi regulisalo nivo šećera u krvi i održavalo ga unutar zdravih granica.
Insulinska rezistencija i razumevanje njenog uticaja na kontrolu šećera u krvi
Iako je proizvodnja i oslobađanje insulina prirodni metabolički odgovor nakon jela, neki ljudi ne koriste insulin pravilno.
Da bi primale energiju, vaše ćelije, masti i mišići moraju biti u stanju da apsorbuju glukozu u vašem krvotoku. Ako vaše telo ne reaguje dobro na insulin, glukoza se može nakupiti u vašoj krvi i podići nivo
šećera u krvi. Da bi vam pomogao da održite normalan nivo šećera u krvi, pankreas nadoknađuje ovaj otpor oslobađanjem više insulina.
Efekti insulinske rezistencije na telo variraju od osobe do osobe. Ponekad je povećana proizvodnja insulina u pankreasu dovoljna da se prevaziđe insulinska rezistencija i normalizuje nivo šećera u krvi. Ali u drugim slučajevima pankreas nije u stanju da proizvede dovoljne količine insulina da bi prevazišao otpor. Ovo pokreće visok nivo šećera u krvi (hiperglikemija) i druge zdravstvene probleme.
Iako insulinska rezistencija može postojati samostalno bez druge dijagnoze, ona se odnosi i na određena zdravstvena stanja. U nastavku ćemo opisati neka od njih.
Predijabetes
Ako se vaš pankreas bori da proizvede dovoljno insulina za regulaciju glukoze u vašem telu, nivo šećera u krvi može biti blago povišen i možete razviti predijabetes. To znači da je šećer u krvi viši od normalnog, ali nedovoljno visok da bi se dijagnostikovao dijabetes.
Ovo stanje koje pogađa oko 84,1 miliona ljudi samo u Americi je preteča dijabetesa tipa 2.
Imati predijabetes takođe je povezano sa povećanim rizikom od:
- srčanih bolesti
- moždanog udara
- problema sa očima
- neuropatije (oštećenja nerva)
- bolesti bubrega.
Dijabetes tipa 2
U slučaju predijabetesa, vaša pankreas radi prekovremeno da bi izlučio dovoljno insulina za regulaciju šećera u krvi. Ali ako vaš pankreas ne može da isprati potražnju, insulinska rezistencija može preći sa predijabetesa na dijabetes tipa 2. Većina ljudi kojima je dijagnostikovan prediabetes završi sa dijabetesom tipa 2 u roku od 10 godina.
Metabolički sindrom
Metabolički sindrom je takođe usko povezan sa rezistencijom na insulin. Zanimljivo je da metabolički sindrom nije samo po sebi stanje, već skup metaboličkih faktora rizika koji mogu da postave povod za dijabetes tipa 2 i bolesti srca. Otpornost na insulin je među ovim faktorima rizika, zajedno sa visokim krvnim pritiskom, abnormalnim nivoom holesterola, visokim trigliceridima (oblik skladištenja masti često povezanim sa faktorima životnog stila) i velikim obimom struka.
Insulinska rezistencija – potencijalni uzroci
Iako je tačan uzrok insulinske rezistencije nepoznat, određeni faktori povezani su sa ovim stanjem.
Tu spadaju:
- Gojaznost (definisana kao da ima određeni indeks telesne mase ili BMI)
- Konzumiranje visokokalorične hrane sa puno šećera
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Uzimanje velikih doza steroida
- Hronični stres
- Imati sindrom policističnih jajnika (PCOS) ili Kušingovu bolest
Neki ljudi su takođe izloženi većem riziku od razvoja insulinske rezistencije. Tu spadaju ljudi:
- Sa porodičnom istorijom dijabetesa tipa 2
- Sa ličnom istorijom gestacionog dijabetesa
- Koji su stariji od 45 godina
- Sa opsegom struka većim od 40 inča (muškarci) ili većim od 35 inča (žene)
- Sa visokim krvnim pritiskom (hipertenzija)
- Sa visokim trigliceridima u anamnezi
Faktori rizika za insulinsku rezistenciju slični su faktorima rizika za predijabetes i dijabetes tipa 2. Ali promene načina života mogu pomoći vašem telu da pravilno koristi insulin, što može smanjiti rizik od dijabetesa.
Insulinska rezistencija simptomi
Insulinska rezistencija neće uvek uzrokovati primetne simptome, tako da možete imati insulinsku rezistenciju i ne znati to. Simptomi se obično javljaju dok ne razvijete predijabetes ili dijabetes tipa 2.
Ako nivo šećera u krvi postane povišen i imate prediabetes, simptomi mogu uključivati:
- povećanu žeđ i glad
- umor
- zamagljen vid
Otpornost na insulin takođe može prouzrokovati stvaranje tamnih mrlja na: vratu, preponama i pazuhu nazvanim acanthosis nigricans. Kada insulinska rezistencija pređe u dijabetes tipa 2, možda ćete osećati trnce u rukama ili nogama.
Kako se dijagnostikuje insulinska rezistencija?
Iako insulinska rezistencija obično nema simptome, lekar može preporučiti testiranje šećera u krvi ako imate faktore rizika za ovo stanje, kao što su: gojaznost, sedentarni način života ili visok krvni pritisak.
To uključuje niz testova, koji su isti za dijagnostikovanje predijabetesa i dijabetesa tipa 2.
- Test hemoglobina. A1C Ovaj test krvi meri vaš prosečni nivo glukoze u krvi tokom perioda od dva do tri meseca. Test može da odredi nivo šećera u krvi i pomogne lekaru da proceni koliko dobro kontrolišete dijabetes. Uobičajeni rezultat testa A1C je ispod 5,7 procenta. Rezultati između 5,7 i 6,4 procenta su predijabetes, a rezultati jednaki ili veći od 6,5 procenata su dijabetes tipa 2. Ponavljaćete testiranje u različitim intervalima tokom tri meseca da biste potvrdili početnu dijagnozu.
- Glukoza u plazmi natašte. Nećete konzumirati hranu ili tečnosti najmanje osam sati, a zatim će vam lekar izvaditi krv kako bi izmerio nivo šećera u krvi nakon posta. Ako imate povišen šećer u krvi, vratićete se nekoliko dana kasnije da ponovite test. Višestruko visok nivo može ukazivati na predijabetes ili dijabetes. Broj ispod 100 miligrama po deklitru (mg / dL) je normalan. Broj između 100 i 125 mg / dL signalizira prediabetes, a broj veći od 125 mg / dL signalizira dijabetes tipa 2.
- Ispitivanje tolerancije na glukozu. Vaš lekar meri nivo glukoze u krvi, daje vam slatku tečnost za piće, a zatim ponavlja test dva sata nakon što popijete tečnost. Ako je nakon dva sata nivo šećera u krvi manji od 140 mg / dl, nivo glukoze u krvi se smatra normalnim. Broj između 140 mg / dL i 199 mg / dL smatra se predijabetesom, a broj od 200 mg / dL ili više signalizira dijabetes tipa 2.
Da li treba da se testirate na insulinsku rezistenciju?
Trebalo bi da se testirate na insulinsku rezistenciju ako pokazujete znake visokog nivoa šećera u krvi. Opet, ne postoji određeni test koji bi potvrdio rezistenciju na insulin. Ali ako imate zamor ili povećanu glad, obratite se svom lekaru. Testiranje može otkriti povišeni šećer u krvi ili predijabetes. Sa ranom dijagnozom, možete preduzeti korake koji pomažu da se stanje popravi i izbegne potpuno razvijeni dijabetes tipa 2.
Ako se kod lekara obratite zbog simptoma, lekar može izvršiti nasumični test šećera u krvi.
To se može dogoditi ako imate očigledne simptome dijabetesa i ako imate faktore rizika za insulinsku rezistenciju i dijabetes, poput gojaznosti, visokog holesterola ili visokog krvnog pritiska. Nasumični test šećera u krvi može se obaviti u bilo koje doba dana. Rezultati preko 200 mg / dL mogu potvrditi dijabetes.
Da li se insulinska rezistencija može sprečiti?
Ovo metaboličko stanje ne mora da napreduje do predijabetesa ili dijabetesa tipa 2. Promene načina života pomoažu u lečenju insulinske rezistencije, tako da vaše telo može pravilno da reaguje na insulin.
Saveti za preduzimanje zdravih navika su:
Smršajte
Jedna studija otkrila je da gubitak kilograma u kombinaciji sa redovnim vežbanjem može poboljšati osetljivost na insulin kod gojaznih starijih osoba. Smanjite unos masti i kalorija i budite fizički aktivni.
Bavite se vežbama umerenog intenziteta, poput:
- vožnje bicikla ili rolera
- brze šetnje
- džoginga
najmanje pet dana u nedelji.
Izaberite aktivnosti koje su vam ugodne, poput hodanja, vožnje bicikla, plivanja ili bavljenja nekim sportom. Gubitak 10 do 15 kilograma može pomoći da se preokrene i spreči insulinska rezistencija.
Jedite malo ugljenih hidrata
Smanjivanje unosa ugljenih hidrata takođe može poboljšati metabolizam glukoze i smanjiti rezistenciju na insulin. Druga istraživanja otkrila su da bi konzumiranje tri obroka sa malo ugljenih hidrata u periodu od 24 sata moglo smanjiti rezistenciju na insulin posle obroka za više od 30 procenata. Učesnici studije ograničili su unos ugljenih hidrata na najviše 30 procenata po obroku. Iako je potrebno više istraživanja da bi se potvrdili ovi rezultati, praktikovanje uravnotežene ishrane koja se sastoji od umerenih ugljenih hidrata može poboljšati način na koji vaše telo koristi insulin i obrnutu rezistenciju na insulin.
Promenite lekove pod nadzorom lekara
Možda imate rezistenciju na insulin ako uzimate steroidne lekove za lečenje bolova i upala. Ovi lekovi podstiču jetru da oslobađa dodatnu glukozu, povećavajući rizik od dijabetesa izazvanog steroidima. Smanjivanje doze ili polako odvikavanje od steroida može poboljšati osetljivost na insulin. Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što promenite terapiju.
Odvikavanje od pušenja
Odustajanje od cigareta takođe može značajno doprineti poboljšanju zdravlja. Nikotin može dovesti do toga da vaše telo proizvodi dodatnu glukozu, što otežava kontrolu nivoa šećera u krvi.
Naspavajte se
Težite sedam do devet sati sna noću za optimalno zdravlje. Nedovoljno spavanja može povećati rizik od dijabetesa ili otežati kontrolu bolesti. Razgovarajte sa svojim lekarom ako imate problema sa spavanjem. To može ukazivati na poremećaj spavanja.
Dobro upravljajte stresom
Kada ste pod stresom, vaše telo proizvodi veće količine kortizola, koji je hormon stresa. Ovaj hormon može učiniti vaše mišiće i ćelije otpornim na insulin, što rezultira većim šećerom u krvi. Kao rezultat, hronični stres može povećati rizik od predijabetesa i dijabetesa tipa 2.
Insulinska rezistencija i kako da promenite svoj životni stil i način ishrane kako biste je sprečili?
Ako imate rezistenciju na insulin, ne znači da ćete razviti predijabetes ili dijabetes tipa 2, ali to se može dogoditi ako ne promenite ishranu i životne navike.
Umerena konzumacija ugljenih hidrata, davanje prioriteta kondiciji i odricanje od loših navika poput pušenja mogu vam pomoći ne samo da izbegnete dijabetes, već i sve zdravstvene komplikacije povezane sa bolešću, uključujući bolesti srca, moždani udar, oštećenje nerva i probleme sa vidom.
Zdrave životne navike u kombinaciji sa redovnom kontrolom nivoa šećera u krvi su najbolja garancija da ćete biti zdravi.
