Skrining raka je prilično zanemaren tokom pandemije. Milioni ljudi odlučili su se da preskoče svoje preglede za rak tokom pandemije COVID-19. Kakve će biti posledice?
Prošlog marta, kada je epidemija COVID-19 proglašena pandemijom, mnoge medicinske ustanove zatvorile su se za sve, osim za one koji pate od virusa ili im je potrebna neophodna medicinska nega.
Razmišljanje je bilo: „Poštedite medicinske ustanove za hitne slučajeve i izbegavajte izlaganje ljudi koji traže hitnu medicinsku pomoć virusu. Preventivna nega bi mogla da sačeka“.
Ali kako je pandemija besnela, među stručnjacima za karcinome rasla je zabrinutost oko jednog posebnog pitanja: skrininga.
Skrining pruža jedan od najboljih načina za rano otkrivanje karcinoma, u vreme kada se najviše leči. Uz nekoliko izuzetaka, preporučuju se višestruki skrining testovi za rano otkrivanje raka tokom života bilo koje odrasle osobe.
Šta će se sada dogoditi, dok se statistike akumuliraju i jasno je da su milioni ljudi preskočili preporučene preglede za rak tokom pandemije?
Pregled sadržaja:
COVID-19 i skrining testovi: zapanjujući pad
Američko društvo za rak (ACS) i Nacionalna sveobuhvatna mreža za rak izveštavaju da je procenjeno 22 miliona propuštenih ili otkazanih skrininga između marta i juna prošle godine. To je rezultiralo padom stope skrininga za rak dojke, debelog creva i grlića materice za čak 94 procenta ukupno (u poređenju sa istorijskim prosekom) prema „Epic Health Research Network“.
Štaviše, nedavni podaci pokazuju otprilike 46 procenata kombinovanog smanjenja nedeljnih novih dijagnoza kod šest različitih karcinoma. Taj pad je malo verovatan zbog organskog smanjenja pojave tih karcinoma, kažu stručnjaci. Već zbog karcinoma kod kojih bi se obično dijagnostikovalo da ostanu neotkriveni zbog propuštenih pregleda.
Iako se ovi karcinomi mogu na kraju dijagnostikovati, verovatno će se to dogoditi u kasnijoj fazi, što je uvek loše za lečenje.
Kašnjenje u skriningu može prouzrokovati kašnjenje u dijagnozi i kao posledica svega toga može biti nepovoljan ishod za dalje lečenje. U tom slučaju čini se verovatnijim da će rak napredovati do trenutka kada se postavi dijagnoza.
Ovaakav primer je sigurno potvrđen u slučaju odloženog skrininga za rak dojke. Podaci predstavljeni na simpozijumu o raku dojke u San Antoniju 2020. godine pokazali su porast u naprednim slučajevima raka dojke, a to se takođe pokazalo tačnim i kod raka pluća, prema studiji objavljenoj aprila 2021. u „Journal of American College of Surgeons“. Kašnjenjem u skriningu došlo je do značajnog povećanja broja pacijenata sa sumnjivim čvorovima.
Iako se stvarni uticaj pandemije na ishode raka možda neće znati godinama koje dolaze, dr Norman E. Sharpless, direktor Nacionalnog instituta za rak, upozorio je još u junu prošle godine da bi nagli pad ranih dijagnoza raka na kraju rezultiralo sa skoro 10 000 više smrtnih slučajeva od raka dojke i debelog creva tokom sledeće decenije!
Skrining raka – znaci porasta broja skrininga i nova rešenja
Pored prve polovine 2019. godine, postoji indikacija da se oporavak nastavlja, delom podstaknut povećanim stopama vakcinacije. Broj skrininga počeo je da se povećava krajem prošlog leta.
Ipak, povratak skriningu nije se dogodio bez poteškoća. Sistem se sada nosi sa desetinama hiljada ljudi koji pokušavaju da zakažu svoje kontrole.
Ponovno pokretanje određenih modaliteta skrininga (poput snimanja dojke) je lakše od drugih (kolonoskopija), uglavnom zbog broja propuštenih i odloženih pregleda. Pre otprilike mesec dana (u Americi), imali smo zaostatak od najmanje 10.000 pacijenata koji su još uvek morali da zakažu skrining za rak debelog creva.
Srećom, većina zdravstvenih sistema je restrukturirala termine zakazivanja, rekonfigurisala čekaonice i stvorila strategije kako bi se osiguralo da se lični skrining može bezbedno nastaviti bez nepotrebnog rizika od prenosa ili sticanja COVID-19. Mnogi takođe osmišljavaju nove metode dopiranja koje ciljaju visoko rizične, osetljive zajednice kako bi ih podsetili na potrebu za skriningom raka.
Jedno od rešenja bi mogil da budu neinvazivni testovi koji bi mogli da se primenjuju u kućnim uslovima. Na pomolu su i testovi kućnog skrininga za rak grlića materice, mada nijedan još nije dobio odobrenje FDA.
Da li ste zakasnili?
Kako pacijenti treba da se nose sa povratkom na rutinski skrining raka?
Ako pacijenti imaju pristup svom elektronskom zdravstvenom portalu, tamo mogu da provere da li su zakasnili za određene skrininge. Važno je da se pacijenti obrate svom lekaru kako bi pomogli u izradi plana na osnovu istorije bolesti, prethodnih ispitivanja i rezultata i ukupnog rizika.
Ovo je još važnije za nekoga sa osnovnim rizicima ili istorijom abnormalnih nalaza Papa testa, na primer.
Ranije tokom pandemije mnogi objekti su prešli na telemedicinu za virtuelne posete. Iako pacijenti ne mogu efikasno da skrining urade virtuelnim putem, telemedicina je još jedan način za povratak u kontakt sa lekarom.
I na samom kraju, dajemo vam vremenske smernice koje se razlikuju u zavisnosti od organizacije koje ih izdaju. Ovde su neke najčešće preporuke vezano na koliko vremena bi bilo dobro da radite skrining. Za sve detaljnije i preciznije informacije je najbolje da se konsultujete sa vašim lekarom.
- Rak dojke. Godišnja mamografija preporučuje se ženama uzrasta 45–54.
- Rak debelog creva. Za prosečan rizik započnite skrining u 45. godini i nastavite do 75. godine.
- Kolonoskopija. Svakih 5–10 godina.
- Većina testova na bazi stolice. Svake 3 godine.
- Rak grlića materice. Početno doba, 25; do 65. godine, na 3-5 godina za Papa test.
- Rak pluća. Od 45-e godine.
