Kancer anusa je opaka bolest, ali većina ljudi ne zna mnogo o njoj. Ko je u opasnosti? Da li se prenosi polnim putem? Ovde su odgovori medicinskih stručnjaka na ova i druga često postavljana pitanja…
Pregled sadržaja:
1. Šta je kancer anusa?
Kancer anusa je retka bolest koja napada anus. Rektum je deo debelog creva koji se nastavlja na kolon, a zavrsava se anusom. Deo je digestivnog trakta koji omogucava varenje i apsorpciju hranljivih sastojaka iz hrane, i formiranje stolice. Analni kanal i okolina građeni su od nekoliko vrsta ćelija i u njima se mogu razviti mnogi tumori, maligni ili benigni.
Ne dodvode svi analni tumori do raka, kaže Američko udruženje za rak (ACS). Na primer, polipi su mali, benigni tumori koji se mogu razviti u unutrašnjoj ovojnici analnog kanala nakon povrede.
Bradavice ili kondilomi, od kojih mnoge uzrokuje polno prenosivi humani papiloma virus (HPV), takođe mogu dovesti do karcinoma rektuma.
Ljudi koji su imali genitalne bradavice verovatnije će razviti ovaj rak, iako bradavice nisu maligne.
2. Koliko je čest?
Redak je i čini samo 1% -2% karcinoma gastrointestinalnog trakta. Svake godine se dijagnostikuje oko 4.000-5.000 novih slučajeva (u Americi), a oko polovine su žene. U 2008. godini skoro 700 odraslih osoba umrlo je od raka anusa.
Prema Abramsonovom centru za rak sa Univerziteta u Pensilvaniji, u 85% slučajeva obole belci. A većini pacijenata – kao i većini karcinoma – dijagnostikuje se u 60-im godinama.
3. Da li je kancer anusa povezan sa rakom debelog creva?
Ne baš. Zajedničko im je ipak da su obe bolesti debelog creva. Ali rak debelog creva je mnogo češći od analnog karcinoma, a njegovi uzroci su poznatiji.
Još jedna važna razlika. Genetika može biti faktor rizika za rak debelog creva, ali ne i za karcinom anusa, čiji faktori rizika uglavnom potiču iz načina života.
4. Da li analni seks povećava moj rizik?
Da, kao i vaginalni seks ako imate više seksualnih partnera. Oboje povećavaju šanse za zarazu Humanim papiloma virusom (HPV-om).
Najčešći analni karcinomi su povezani sa HPV-om (virus povezan sa cervikalnom displazijom ili prekanceroznim ćelijama na grliću materice) i rakom grlića materice. Tokom analnog seksa, HPV bi se mogao proširiti u anus.
I što više seksualnih partnera ima, veća je verovatnoća da će [ona ili on] razviti abnormalne ćelije u anusu.
Ostali faktori rizika uključuju:
- Biti žena sa istorijom cervikalnih bradavica
- Imati istoriju HPV-a
- Imati druge polno prenosive bolesti (što više ima polno prenosivih bolesti, to je veći rizik od HPV-a)
- Snižen imunitet (povećava rizik od HPV-a)
- Starost ( preko 50 godina )
- Cigarete
5. Kancer anusa – koji su simptomi?
Neki pacijenti koji imaju kancer anusa nemaju simptome, ali više od 50% ima rektalno krvarenje tokom pražnjenja creva, obično prvi znak bolesti.
Ostali znakovi na koje treba paziti:
- Promene u crevima, kao što su zatvor, dijareja i / ili proređivanje stolice
- Svrab rektuma
- Bol i / ili svrab u analnom predelu
- Nenormalno pražnjenje – poput sluzokože ili gnoja – iz anusa
- Otečeni limfni čvorovi u analnom ili preponskom predelu
6. Kako se dijagnostikuje?
Nekoliko testova može nagovestiti da imate kancer anusa, mada samo biopsija može pružiti tačnu dijagnozu.
Tokom postupka, hirurg uklanja ćelije ili tkivo, obično iglom ili malim makazama ili stezaljkama. Koristeći mikroskop, patolog pregleda ćelije ili tkivo da proveri da li ima abnormalnosti.
Ali prvo, lekar će preduzeti jedan od sledećih koraka:
- Digitalni rektalni pregled: Lekar ili medicinska sestra uvlače podmazani prst u rukavici u donji deo rektuma kako bi osetio kvržice ili bilo koje druge nepravilnosti.
- Endoskopija: Vrste endoskopije uključuju anoskopiju i proktoskopiju. Tokom anoskopije, lekar uvodi kratku, osvetljenu cev ili anoskop u anus i donji rektum, omogućavajući mu da pregleda to područje. Proktoskopija je slična anoskopu, s tim što je proktoskop dugačak 10 inča, što omogućava lekaru da vidi i rektum i donji deo sigmoidnog kolona.
- Endo-analni ili endorektalni ultrazvuk: Sonda se ubacuju u anus ili rektum i koristi se za odbijanje visokoenergetskih zvučnih talasa iz unutrašnjih tkiva ili organa da bi se stvorili odjeci koji čine sonogram ili sliku tela.
7. Šta je najbolja prevencija?
Ne možete to potpuno sprečiti, ali rizik možete smanjiti tako što ćete uraditi sledeće:
- Redovno obavljajte preglede, koji uključuju digitalne rektalne preglede koji skeniraju potencijalne abnormalnosti
- Nemojte da pušite
- Izbegavajte seksualne odnose koje nose visok rizik od HPV i HIV infekcije (HIV infekcija dovodi do smanjenog imunološkog sistema)
- Ako sumnjate, pitajte svog doktora o skriningu analnog karcinoma. To uključuje anoskopiju, pregled analnog kanala.
- Ako imate analni seks, koristite kondom. Ovo nije sigurno, ali može smanjiti rizik od zaraze HPV i HIV-a.
10. Koja je stopa izlečenja?
To zavisi od vrste analnog karcinoma i koliko je napredovao.
Generalno, što je ranije otkriven rak (kancer anusa) , to je veća stopa izlečenja. Rano otkriveni, pacijenti sa analnim karcinomom imaju petogodišnju stopu preživljavanja od 82%“, kaže Edward C. Geehr, glavni medicinski službenik „LifeScripta“. „Za one sa metastatskom bolešću, petogodišnje preživljavanje je samo 19% od trenutka početne dijagnoze.“
Sve u svemu, više žena preživi bolest – oko 73% nasuprot 61% kod muškaraca. Pretpostavlja se da su muškarci možda podložniji agresivnijim karcinomima.
