Kašalj je način na koji telo reaguje kada vam nešto iritira grlo ili disajne puteve. Kašljanje, od pročišćavanja grla preko kašljucanja do intenzivnog kašlja, može biti dobrovoljno ili nehotično, kratkotrajno ili dugotrajno.
Kašalj je iznenadno izbacivanje vazduha iz pluća kroz epiglotis, mali poklopac koji pokriva ulaz u dušnik. Neverovatna brzina kojom se pojavljuje kašalj (procenjuje se na 100 milja na sat) stvara snažnu silu vazduha koja pomaže u pročišćavanju disajnih puteva od neželjenih iritansa.
Kašalj je relativno bezbolan, ali može iritirati ili odvratiti pažnju drugih, a napor kašljanja može dovesti do toga da se osećate bolno i umorno. Povremeni kašalj je normalan i nema razloga za brigu, ali kašalj koji traje nekoliko nedelja ili više ili onaj koji proizvodi obojenu ili krvavu sluz može biti znak ozbiljnijeg zdravstvenog stanja.
Pregled sadržaja:
Znaci i simptomi kašlja
Kašalj može biti akutni ili hronični. Akutni počinje iznenada i obično traje manje od tri nedelje. Ova vrsta kašlja najčešće se javlja kod prehlade, gripa ili akutnog bronhitisa.
Hronični kašalj traje duže od osam nedelja (ili duže od četiri nedelje kod dece). Može vas probuditi noću kada spavate i dovesti do umora. Ume da se javi i sa drugim znacima i simptomima, uključujući:
- Curenje nosa ili začepljen nos
- Osećaj tečnosti koja curi niz grlo (postnazalno kapanje)
- Često pročišćavanje grla i upala grla
- Promuklost
- Otežano disanje
- Gorušica ili kiselkast ukus u ustima
- Iskašljavanje krvi
Uzroci i faktori rizika od kašlja
Akutni i hronični kašalj imaju različite uzroke. Uobičajeni uzroci akutnog kašlja uključuju:
- Prehladu i grip
- Udisanje nadražujućeg sredstva (poput prašine, hemikalija ili stranog tela)
- Upalu pluća
- Jak kašalj
- Akutni bronhitis
- Sinuse infekcije
Najčešći uzroci hroničnog kašlja uključuju:
- Alergije
- Astmu
- Gastroezofagealna refluksna bolest
- Postnazalno kapanje
- Hronični bronhitis
- HOBP (hronična opstruktivna plućna bolest)
- Ostala stanja pluća
- Pušenje
- Poremećaji grla
Kako se dijagnostikuje kašalj?
Da bi dijagnostikovao uzrok kašlja, lekar ili zdravstveni radnik će uzeti vašu medicinsku istoriju, predložiti vam fizički pregled i možda zatražiti neke testove, kao što su rentgenski snimak grudnog koša ili test pluća. Oni će takođe proveriti vašu temperaturu i broja udisaja u minuti. Lekar će vam postaviti pitanja kako biste utvrdili koju vrstu kašlja imate i šta je uzročnik, kao što su:
- Da li koristite ili ste ranije koristili duvan?
- Koje vam je zanimanje ili čime ste se bavili?
- Koliko dugo kašljete?
- Kako dišete kada se odmarate ili kada radite naporno?
- Da li vam kašalj prekida san?
- Da li se nešto pojavi kada kašljete (poput šlajma ili krvi)?
- Da li uzimate bilo kakve lekove?
- Da li imate loš ukus u ustima?
- Da li imate zadah iz usta?
- Da li imate bolove, posebno u licu?
- Da li ste smršali bez pokušaja da trenirate?
Prognoza za lečenje
Kod zdravih odraslih osoba akutni kašalj je obično samoograničavajući i povezan je sa virusnim infekcijama gornjih disajnih puteva, što znači da obično prolazi sam bez lečenja i retko zahteva značajnu medicinsku intervenciju. Prognoza se može razlikovati za starijeg pacijenta ili nekoga čiji je imuni sistem ugrožen. U takvim slučajevima akutni kašalj zbog gripa ili Korona virusa može zahtevati medicinski tretman i hospitalizaciju.
Prognoza kod hroničnog kašalja zavisi od osnovnog problema i zahteva medicinsku procenu.
Trajanje kašlja
Može trajati manje od dve nedelje, ili do osam nedelja, pa čak i duže. Akutni kašalj obično traje manje od tri nedelje. Hronični kašalj traje duže od osam nedelja (ili duže od četiri nedelje kod dece).
Mogućnosti lečenja i lekovi za kašalj
Kašalj se može lečiti na razne načine, u zavisnosti od uzroka. Za zdrave odrasle osobe većina lekova protiv kašlja podrazumeva brigu o sebi.
Kašalj koji je posledica virusa ne može se lečiti antibioticima. Međutim, možete ga umiriti sledećim kućnim lekovima:
- Održavajte hidrataciju pijući puno tečnosti. Tečnost pomaže u razređivanju sluzi u grlu, a tople tečnosti, poput čorbe, čaja ili limunovog soka, umiruju.
- Uzmite kapi za kašalj ili tvrde bombone, što može ublažiti suv kašalj (onaj koji ne stvara šlajm / sluz) i ublažiti nadraženo grlo.
- Uzmite kašiku meda. Jedna kašičica meda može pomoći u ublažavanju kašlja (nikada ne dajte med deci mlađoj od 1 godine, jer med može sadržati bakterije štetne za bebe).
Ostali prirodni lekovi uključuju:
- Uzdizanje glave pomoću dodatnih jastuka dok spavate
- Isperite grlo toplom slanom vodom kako biste uklonili sluz i umirili grlo
Opcije lekova za kašalj
Lekovi protiv kašlja obično se koriste samo za akutni kašalj koji uzrokuje nelagodu, ometa san i nisu povezani sa potencijalno ozbiljnijim simptomima.
Lekovi protiv kašlja i lekovi koji se prodaju bez recepta, poput sirupa i sredstava za suzbijanje kašlja, mogu vam pomoći u lečenju simptoma kašlja. Ali istraživanje sugeriše da ovi lekovi ne deluju ništa bolje od placeba (neaktivni lekovi).
Ako je vaš kašalj uzrokovan infekcijom, lekar vam može propisati antibiotik ili antivirusni lek.
Možda će vam u nekim slučajevima biti propisan inhibitor protonske pumpe, koji je vrsta leka koji smanjuje količinu želudačane kiseline koju žlezde proizvode u sluznici želuca.
Prevencija kašlja
Mnogo kašlja uzrokuje prehlada. Da biste smanjili rizik od prehlade, često perite ruke sapunom i vodom 20 sekundi. Koristite sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola kada sapun i voda nisu dostupni. Takođe izbegavajte bliski kontakt sa bolesnim ljudima i pokušajte da ne dodirujete vaše lice neopranih ruku.
Kućni lekovi poput hidratacije i provetravanje spavaće sobe ( može i pročišćivačem vazduha) mogu vam pomoći da ublažite kašalj ako ga već imate. Takođe izbegavajte duvanski dim, koji vam može pogoršati kašalj ili je možda glavni uzrok ovog problema.
Komplikacije kod kašlja
Većina kašlja nije ozbiljna i nestaće sama od sebe ili nakon lečenja osnovnog uzroka. Pozovite svog lekara ako kašalj ne nestane nakon nekoliko nedelja ili ako primetite sledeće simptome:
- Iskašljavate gustu sluz zelene do žute boje
- Piskanje
- Groznica
- Gubitak daha
- Onesvestiti se
- Oticanje skočnog zgloba
- Gubitak težine
Pozovite hitnu medicinsku pomoć ako:
- Se gušite ili povraćate
- Imate poteškoće sa disanjem ili gutanjem
- Doživljavanje bolove u grudima
- Iskašljavanje krv koja može biti uzrokovana raznim plućnim stanjima
Istraživanje i statistika vezana za kašalj
Kašalj je najčešći simptom koji pacijenti prijavljuju prilikom posete zdravstvenim radnicima.
U Sjedinjenim Državama kašalj je najčešći razlog zašto ljudi traže medicinsku pomoć i drugi je najčešći razlog opšteg lekarskog pregleda, na koji ide više od 26 miliona ljudi godišnje.
Hronični kašalj se navodi kao jedan od razloga za do 38 procenata ambulantnih poseta.
Bolesti povezane sa kašljem
Kašalj je jedan od simptoma COVID-19, bolesti izazvane novim Korona virusom SARS-CoV-2. Najčešći simptomi COVID-19 su temperatura, umor i suv kašalj, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO). Suvi kašalj ne dovodi do pojave sluzi.
Ako se pojave poteškoće sa disanjem ili uporni bol ili pritisak u grudima zajedno sa kašljem, hitno treba potražiti medicinsku pomoć, jer su ovo znakovi upozorenja za hitne slučajeve za COVID-19. Ali većina ljudi sa COVID-19 ima blagu bolest i može se oporaviti kod kuće.
Ostali uzroci kašlja uopšte uključuju:
- Emfizem
- Rak pluća
- Bronhiektazije (hronična bolest pluća u kojoj abnormalno širenje bronhijalnih cevi sprečava pročišćavanje sluzi)
- Bronhiolitis (naročito kod male dece)
- Gušenje (naročito kod dece)
- Hronični sinusitis (hronična infekcija sinusa)
- Pogoršanje HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća)
- Sapi (naročito kod male dece koja uzrokuju karakterističan lajav kašalj)
- Cistična fibroza
- Otkazivanje srca
- Laringitis
- Neuromuskularne bolesti koje slabe koordinaciju gornjih disajnih puteva i mišića gutanja
- Plućna embolija (krvni ugrušak u arteriji u plućima)
- Respiratorni sincicijski virus (RSV) – posebno kod male dece
- Sarkoidoza
- Tuberkuloza
- Jaki mirisi (poput sredstava za čišćenje i parfema)
- Polen
