Klaustrofobija je situaciona fobija izazvana iracionalnim i intenzivnim strahom od uskih ili prepunih prostora. Ovo je jedna od najčešćih fobija.
Klaustrofobiju mogu izazvati stvari kao što su:
- prostorije bez prozora
- prepuni lift
- vožnja na zakrčenom autoputu
Kod nekih ljudi, klaustrofobija može nestati sama od sebe. Drugima će možda biti potrebna terapija da bi se nosili sa svojim simptomima.
Pregled sadržaja:
Klaustrofobija simptomi
Simptomi klaustrofobije pojavljuju se nakon okidača za ovu fobiju. To je najčešće boravak u zatvorenoj prostoriji ili u prostoru prepunom ljudi. Ono što se smatra malim ili skučenim prostorom može varirati u zavisnosti od težine fobije.
Kada osetite simptome klaustrofobije, možete se osećati kao da imate napad panike.
Simptomi klaustrofobije su:
- znojenje
- drhtanje
- valunzi
- osećaj intenzivnog straha ili panike
- uznemirenost
- nedostatak daha
- hiperventilacija
- povećan broj otkucaja srca
- stezanje ili bol u grudima
- mučnina
- osećaj nesvestice ili vrtoglavice
- osećaj zbunjenosti ili dezorijentacije
Ovi simptomi mogu biti blagi ili teški. Ako imate klaustrofobiju, takođe možete da:
- izbegavate situacije gde klaustrofobija može da se pojavi: vožnja u avionima, podzemnim železnicama, liftovima ili u automobilu kada je gust saobraćaj
- automatski i kompulzivno tražite izlaze u svakom prostoru u koji uđete
- se plašite da će se vrata zatvoriti dok ste u sobi
- stojite u blizini ili direktno pored izlaza dok ste na mestu gde ima mnogo ljudi
Mnoge situacije mogu izazvati klaustrofobiju.
Najčešći okidači su:
- male prostorije bez prozora
- vožnja avionom ili malim automobilom
- prepuni lift
- MRI ili CT skeniranje
- prostorije u kojima ima mnogo ljudi (koncerti, klubovi, kafane, restorani)
Druga mesta gde može da se javi klaustrofobija su:
- javni toaleti
- autopraonice
- vrata koja se okreću (dosta su česta u tržnim centrima)
- kabine za presvlačenje u prodavnicama
- pećine ili prostori gde mora da se puzi
- tuneli
Simptome klaustrofobije mogu izazvati druge situacije koje nisu gore pomenute.
Takođe svako može da definiše mali ili skučeni prostor drugačije od drugih ljudi. To je zato što ljudi imaju svoj jedinstveni osećaj za lični prostor.
Veća je verovatnoća da će se ljudi koji su klaustrofobični da se osećaju uznemireno, kada se taj lični krug prekrši. Dakle, ako je vaš lični prostor 2 metra, a neko stoji 3 metra od vas, možda ćete već tada početi da paničite, ako imate klaustrogobiju.
Koji sve faktori uzrokuju da se pojavi klaustrofobija?
Klaustrofobija nema jasno definsane uzroke. Veruje se da faktori životne sredine mogu igrati veliku ulogu. Klaustrofobija se uglavno javlja tokom detinjstva ili u tinejdžerskim godinama.
Mogla bi da bude povezana sa disfunkcijom amigdale, koja je deo mozga koji kontroliše način na koji obrađujemo strah.
Fobija takođe može biti uzrokovana traumatskim događajima, kao što su:
- zaglavljivanje u uskom ili prepunom prostoru na duži vremenski period
- doživljavanje turbulencije tokom leta
- biti kažnjen zaključavanjem u malom prostoru, poput kupatila
- zaglavljivanje u prepunom javnom prevozu
- boravak u tesnom prostoru (poput ormana), slučajno
Takođe je veća verovatnoća da ćete razviti klaustrofobiju ako ste odrastali sa klaustrofobičnim roditeljem ili članom porodice. Ukoliko dete vidi da se njegova voljena osoba plaši malog, zatvorenog prostora, može početi da povezuje strah i anksioznost sa sličnim situacijama.
Kako se dijagnostikuje klaustrofobija?
Ako su vaši simptomi postali učestali ili otkrijete da fizički simptomi straha ometaju vaš svakodnevni život, bilo bi dobro da se obratite lekaru. Postavljanje rane dijagnoze može vam pomoći da kontrolišete svoje simptome.
Lekar će saslušati o vašim simptomima i obaviti fizički pregled.
On će takođe proveriti da li je vaš strah izazvan:
- nekom drugom bolešću ili stanjem
- predviđanjem nekog događaja
- napadima anksioznosti koji su povezani sa okolinom
Ukoliko strah remeti vaše normalne svakodnevne aktivnosti, najbolje bi bilo da se podvrgnete terapiji.
Lečenje klaustrofobije
Klaustrofobija se najčešće leči psihoterapijom. Različite vrste savetovanja mogu vam pomoći da prevaziđete strah i kontrolišete svoje okidače.
Trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom o tome koja vrsta terapije će vam najviše odgovarati. Lečenje može uključivati neku od sledećih vrsta terapije.
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT)
Kognitivni bihejvioralni terapeut će vas naučiti kako da upravljate negativnim mislima koje proističu iz situacija koje izazivaju vašu klaustrofobiju i kako možete da ih promenite. Naučivši da promenite svoje misli, možete naučiti da promenite svoju reakciju na ove situacije.
Racionalno emotivno bihejvioralna terapija (REBT)
REBT je akcioni orijentisan oblik KBT koji se fokusira na sadašnjost. REBT se bavi nezdravim stavovima, emocijama, ponašanjima i uključuje osporavanje iracionalnih uverenja kako bi pomogao ljudima da razviju realne i zdrave alternative.
Relaksacija i vizuelizacija
Terapeuti će vam ponuditi različite tehnike opuštanja i vizualizacije koje ćete koristiti kada ste u klaustrofobičnoj situaciji. Tehnike mogu uključivati vežbe kao što je odbrojavanje od 10 ili zamišljanje bezbednog prostora. Ove tehnike mogu vam pomoći da smirite živce i ublažite paniku.
Terapija izloženosti
Terapija izloženosti se obično koristi za lečenje anksioznih stanja i fobija. Kod ove terapije, bićete stavljeni u bezbednu situaciju koja pokreće vašu klaustrofobiju da bi se suočili i prevazišli svoj strah. Ideja je da što ste više izloženi onome što vas plaši, manje ćete se toga plašiti.
Lekovi
Vaš lekar može takođe da vam prepiše antidepresive ili lekove protiv anksioznosti koji će vam pomoći u lečenju panike i fizičkih simptoma. Kada su propisani, lekovi se obično koriste kao dodatak terapiji.
Saveti za upravljanje klaustrofobijom
Klaustrofobija uzrokuje da izbegavate prostore koji izazivaju ili pokreću vaš strah. To možda nije dobro dugoročno rešenje, jer se na kraju možete naći u nekoj strašnoj ili neizbežnoj situaciji.
Evo nekoliko načina kako da se izborite tokom napada:
- Dišite polako i duboko, brojeći do tri sa svakim dahom.
- Usredsredite se na nešto drugo, kao što je vreme na satu.
- Bodrite se više puta da će vaš strah i anksioznost proći.
- Izazovite ono što pokreće vaš napad ponavljanjem da je strah iracionalan.
- Zamislite i fokusirajte se na mesto koje vas umiruje.
Takođe je važno da se ne oduprete napadu kada se on dešava. Možda ćete želeti da sprečite napad, ali ako ne možete da ga zaustavite, vaša anksioznost se može povećati i pogoršati stvari.
Umesto toga, prihvatite da se napad dešava, podsetite se da je u redu da iskusite ova osećanja, uverite se da napad nije opasan po život i zapamtite da će proći.
Klaustrofobija – rezime
Klaustrofobija može biti iscrpljujuća ako se ne leči. Međutim, lečenje je obično uspešno. Ako imate bilo kakve simptome klaustrofobije, važno je da što pre kontaktirate stručnjaka za mentalno zdravlje ili svog porodičnog lekara. Uz pomoć, možete raditi na tome da se oslobodite ovog straha i uživate u životu mnogo više.
Za neke ljude, klaustrofobija nestaje kada ostare. Ako to nije slučaj kod vas, postoje različiti načini na koje možete da lečite svoj strah i fizičke simptome, kao i da upravljate svojim okidačima i da živite aktivan i ispunjen život.
