Kortizol je steroidni hormon koji pomaže telu da odgovori na stres. Ponekad se naziva i „hormon stresa“. To je zato što nivoi kortizola u telu skoče tokom jakog stresa.
Steroidni hormoni su kategorija hormona koji se u telu prirodno sintetišu iz holesterola. Zajedno izvršavaju širok spektar funkcija u telu.
Pregled sadržaja:
Kortizol i metabolizam: šta treba znati?
Kortizol, konkretno, igra ulogu u metabolizmu. Stimuliše jetru da poveća proizvodnju šećera u krvi. Takođe pomaže telu da masti, proteine i ugljene hidrate pretvori u korisnu energiju. Kao deo telesne reakcije „bori se ili beži“, kortizol se oslobađa u stresnim situacijama kako bi vašem telu pružio prirodni podsticaj energije. Ovo pojačavanje treba da podstakne mišiće da odgovore na preteću situaciju. Ali kada su nivoi kortizola konstantno visoki, zbog hroničnog stresa, ti isti efekti mogu rezultirati rezistencijom na insulin i dijabetesom tipa 2.
Kortizol takođe pomaže telu da:
- se bori protiv upala,
- kontroliše ravnotežu soli i vode u telu
- reguliše krvni pritisak
Ovaj hormon proizvode nadbubrežne žlezde, dve male žlezde trouglastog oblika koje se nalaze, svaka na vrhu bubrega. Iz nadbubrežnih žlezda, kortizol se može osloboditi direktno u krvotok.
Hipofiza (žlezda veličine zrna graška u osnovi mozga) i hipotalamus (region mozga koji kontroliše aktivnost hipofize) mogu da osete da li krv sadrži pravu količinu kortizola u sebi. Ova dva regiona mozga rade zajedno kako bi usmerili nadbubrežne žlezde da proizvode više ili manje kortizola, u osnovi delujući kao kontrolni mehanizam u vezi sa količinom kortizola.
Ova veza između hipotalamusa, hipofize i nadbubrežnih žlezda čini okosnicu sistema za odgovor tela na stres.
Nivoi kortizola: šta znače?
Nivo hormona kortizola prirodno raste i opada tokom dana.
Nivo kortizola dostiže najniži nivo kasno noću – obično oko ponoći. Odatle nivoi počinju da rastu. Kortizol dostiže najviši nivo u telu rano ujutro, dosežući vrhunac oko 9 sati ujutru, pre nego što će ponovo početi da opada tokom kasnijeg dela dana.
Uzorak se može promeniti ako ljudi rade neredovne smene ili puno spavaju tokom dana. Bolesti, uključujući poremećaje nadbubrežne žlezde, koje utiču na proizvodnju ili upotrebu kortizola takođe mogu poremetiti uobičajeni obrazac.
Poremećaji nadbubrežne žlezde mogu nastati kada nadbubrežne žlezde proizvode previše ili premalo kortizola.
Kod Kušingovog sindroma postoji previše proizvodnje kortizola, dok je nadbubrežna insuficijencija (AI) obeležena premalom proizvodnjom kortizola.
Kušingov sindrom i kortizol
Kušingov sindrom se dešava kada je previše kortizola u krvi tokom dužeg vremenskog perioda. To može prouzrokovati fizičke i mentalne promene.
Simptomi Kušingovog sindroma mogu da uključuju:
- Dobijanje na težini
- Visok krvni pritisak
- Visok nivo šećera u krvi
- Gubitak mišića i slabost
- Oticanje lica
- Depresiju
- Koža, kod koje se lako stvaraju podlivi i modrice
- Problemi sa jasnim razmišljanjem
Najčešći uzrok Kušingovog sindroma je uzimanje lekova steroidnog tipa, poput prednizona, koji su strukturno vrlo slični kortizolu. Ova vrsta Kušingovog sindroma obično nestaje nakon prestanka uzimanja lekova.
Kušingov sindrom takođe može biti uzrokovan malim tumorom na hipofizi.
Nadbubrežna insuficijencija i kortizol
Nadbubrežna insuficijencija se dešava kada nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno kortizola. To se može dogoditi kada nadbubrežne žlezde ne rade pravilno (Adisonova bolest) ili kada hipofiza ne usmerava nadbubrežne žlezde da proizvode kortizol.
Simptomi nadbubrežne insuficijencije mogu biti:
- Teški umor i slabost
- Gubitak težine
- Nesvestica ili vrtoglavica, posebno pri stajanju
- Nizak krvni pritisak
- Nizak nivo šećera u krvi
- Zatamnjena koža na licu, vratu i zadnjem delu ruku
Ljudi sa insuficijencijom nadbubrežne žlezde možda će morati da uzimaju neku vrstu steroidnih hormonskih lekova, nazvanu glukokortikoidi, da bi povećali nivo kortizola.
Testiranje nivoa kortizola
Vaš lekar može preporučiti testiranje nivoa kortizola ako sumnja da vaše telo proizvodi premalo ili previše kortizola.
Nivo kortizola se može meriti u:
- krvi
- urinu
- pljuvački
Uzorci krvi mogu se uzimati iz vene na ruci ujutru, kada su nivoi najviši.
Uzorci se takođe mogu uzeti oko 4 popodne, kada bi nivoi trebali biti znatno niži.
Test krvi za nizak nivo kortizola vrši se merenjem nivoa u krvi pre i sat vremena nakon injekcije leka koji se naziva adrenokortikotropni hormon (ACTH). ACTH je hormon hipofize koji pomaže u stimulisanju proizvodnje kortizola. Kod pacijenata sa niskim nivoom kortizola izazvanim Adisonovom bolešću, nivoi neće porasti ni nakon injekcije ACTH, dok se kod normalnih osoba nivoi znatno povećavaju.
Takođe se može sakupljati pljuvačka. Tokom testa pljuvačke na kortizol, od vas će se tražiti da stavite bris u usta i sačekajte nekoliko minuta.
Za test urina na kortizol, od vas će se možda zatražiti da sav urin koji proizvedete tokom 24 sata sakupljate u posudu koju je obezbedila laboratorija. Ali nivo kortizola u urinu se ponekad mogu testirati jednim uzorkom prvog jutarnjeg urina.
Nadbubrežni umor i kortizol
Termin „nadbubrežni umor“ poslednjih godina koristi se u medijima i od strane nekih zdravstvenih radnika. Da bi se opisao niz nejasnih simptoma, uključujući:
- umor
- bolove u telu
- nervozu
- probleme sa spavanjem
- probleme sa probavom
Opšta ideja je da stalni stres može dovesti do toga da nadbubrežne žlezde koje proizvode kortizol „izgore“ i prestanu da proizvode svoje važne hormone.
Nema naučnih dokaza da postoji umor nadbubrežne žlezde. Ideja da stres dovodi do toga da nadbubrežne žlezde „izgore“ i prestaju da proizvode kortizol nije u skladu sa naučnim razumevanjem rada nadbubrežnih žlezda. Stres zapravo povećava proizvodnju kortizola.
Niti „Endokrino društvo“ – najveća svetska organizacija lekara za hormonske poremećaje, niti bilo koja druga velika medicinska organizacija ne prepoznaje umor nadbubrežne žlezde kao legitimnu medicinsku dijagnozu.
Kortizol, metabolizam i povećanje telesne težine
Poslednjih decenija bilo je puno istraživanja koja povezuju hronični stres sa debljanjem i gojaznošću. Kortizol oslobođen iz nadbubrežnih žlezda u krvotok tokom stresnih situacija igra važnu ulogu u metabolizmu, navodeći istraživače da pretpostave da stalno visoki nivoi kortizola mogu igrati ulogu u gojenju.
Neke studije na životinjama pokazale su da previše kortizola može pospešiti akumulaciju stomačne masti. Istraživači znaju da ljudi i laboratorijske životinje imaju tendenciju da se opredeljuju za energetski gustu hranu kada su pod stalnim stresom, što navodi na pretpostavku da hronično visoki nivoi kortizola takođe mogu igrati ulogu u tome da žudimo za visokokaloričnom hranom.
Kakvi su rezultati naučnih studija?
Ali naučne studije na ljudima pokazale su mešovite rezultate u vezi između visokog nivoa kortizola i gojenja, pri čemu su neke studije pronašle vezu, a druge ne. Sveobuhvatni pregled naučnih i medicinskih studija, objavljen oktobra 2012. u časopisu „Obesity“, nije utvrdio postojanu vezu između nivoa kortizola i masti na stomaku.
Mnoge od ovih starijih studija merile su nivo kortizola u krvi, urinu ili pljuvački. Iako ove telesne tečnosti mogu poslužiti kao dobri markeri za dnevne oscilacije nivoa kortizola i pomažu lekarima da procene kada se proizvodi previše ili premalo kortizola, neki naučnici tvrde da možda ne pružaju najtačniju sliku dugotrajne izloženosti kortizolu.
U velikoj studiji na više od 2.500 odraslih Britanaca, istraživači su merili koncentraciju kortizola u kosi. Otkrili su da ljudi sa višim nivoom kortizola u kosi tokom četvorogodišnjeg perioda imaju veću verovatnoću da budu gojazni i da ostanu gojazni, za razliku od ljudi sa nižim nivoom. Istraživači, koji su svoju studiju objavili u februaru 2017. godine u časopisu „Obesity“, rekli su da je merenje nivoa kortizola u kosi možda bolji pokazatelj dugotrajnog izlaganja kortizolu i hroničnog stresa, od nivoa kortizola izmerenog u krvi, urinu ili pljuvački.
