Lajmska bolest – Infektivna bolest koju izaziva ubod zaraženog krpelja

Lajmska bolest je infekcija izazvana bakterijom-spirohetom Borrelia burgdorferi (Bb) koju ubodom na čoveka prenose zaraženi krpelji.

Rani znaci i simptomi lajmske bolesti mogu biti veoma blagi i potencijalno postoji veliki prostor za pogrešnu dijagnozu. Bolest na početku može da liči na grip. Njen najizrazitiji simptom je osip, gde se oko mesta uboda koje je crveno, stvara veliki prsten (eritema migrans).

Ali kod najmanje jedne četvrtine pacijenata sa lajmskom bolešću, osip se ne razvija, kaže američki „Nacionalni institut za alergije i zarazne bolesti“ (NIAID).

Lajmska bolest simptomi

Progresija lajmske bolesti se obično deli u tri faze:

• Faza 1. Lokalizovana lajmska bolest, u kojoj je infekcija fokusirana u jednom delu tela.
• Faza 2. Rana diseminovana lajmska bolest, u kojoj je bakterija počela da se širi.
• Faza 3. Kasna diseminovana lajmska bolest, u kojoj se bakterija proširila po celom telu.

Rani simptomi lajmske bolesti

Najčešća karakteristika lokalizovane lajmske bolesti je lezija kože koja se polako širi ili osip poznat kao eritema migrans (EM). Ovaj osip se obično razvija 3 do 30 dana (u proseku 7 dana) nakon ujeda krpelja koji prenosi bolest.

Eritema migrans je najraniji znak bolesti u oko 70 procenata slučajeva lajmske bolesti.

Postoje određene karakteristike koje mogu pomoći u identifikaciji eritema migransa:

• Počinje kao ravna ili blago podignuta crvena tačka na mestu uboda krpelja i može se proširiti u okrugli osip prečnika do 73 centimetra.
• Može se pojaviti na bilo kom delu tela (gde je mesto ujeda), ali se najčešće pojavljuje na donjim udovima, zadnjici i preponama kod odraslih i na glavi i vratu kod dece.
• Prsten se može pojaviti oko centra osipa (centralni krug sa jasnim prstenom oko njega, okružen većim osipom).
• Može biti toplo na dodir, iako retko boli ili svrbi.

Dok klasični osip od lajmske bolesti ima oblik prstena oko mesta uboda, svi slučajevi eritema migrans ne izgledaju isto. Pacijent može razviti crvenu, proširenu leziju sa krastom u centru; višestruke crvene lezije; crvene plikove ovalnog oblika; ili plavičasti osip.

Pored eritema migrans, ljudi sa lokalizovanom lajmskom bolešću mogu imati simptome slične gripu, uključujući:

• Groznicu i jezu
• Glavobolju
• Umor
• Bolove u mišićima i zglobovima
• Opštu slabost
• Otečene limfne žlezde

Lajmska bolest može izazvati naglo povećanje bola i dosta otoka u zglobovima. Takođe može učiniti da se osećate dodatno umorno.

Oko 20 procenata ljudi sa lajmskom bolešću ne doživljava nikakve simptome osim eritema migransa.

Kasniji simptomi lajmske bolesti

U ranoj fazi 2 lajmske bolesti, koja se javlja nedeljama ili mesecima nakon ujeda krpelja, mogu se razviti drugi simptomi.

Najčešće su to:

• Dodatne lezije eritema migrans
• Bol koji uzrokuju nervi
• Facijalna ili Bellova paraliza, paraliza ili slabost mišića na jednoj strani lica.
• Lajmski karditis, u kojem bakterije lajmske bolesti ulaze u tkiva srca i ometaju normalan proces koji koordinira otkucaje srca. Simptomi uključuju: palpitacije, bol u grudima ili kratak dah.

Faza 3 lajmske bolesti, koja se razvija mesecima do godinama nakon početka infekcije, može izazvati:

• Artritis sa jakim bolom u zglobovima i otokom, posebno u velikim zglobovima kao što su kolena
• Bol u tetivama, mišićima, zglobovima i kostima
• Abnormalne pokrete mišića
• Utrnulost i peckanje u rukama ili stopalima
• Kognitivne problemi, uključujući probleme sa govorom i kratkoročnim pamćenjem
• Teške glavobolje i ukočenost vrata od meningitisa (upala membrana koje pokrivaju kičmenu moždinu i mozak).

Uzroci i faktori rizika od lajmske bolesti

Lajmsku bolest izaziva bakterija Borrelia burgdorferi i, retko, Borrelia maionii. Ljudi mogu dobiti lajmsku bolest ako ih ujede zaraženi crnonogi krpelj.

Obično jelenski krpelj mora biti pričvršćen 36 do 48 sati da bi preneo lajmsku bolest.

Ne nose svi krpelji lajmsku bolest, a neki krpelji prenose druge bolesti.

Šanse da neko bude ugrizen od krpelja i da dobije lajmsku bolest zavisi od toga gde živi, putuje ili čime se bavi.

Uobičajeni faktori rizika za dobijanje lajmske bolesti uključuju sledeće:

• Provodite dosta vremena u šumovitim ili travnatim područjima.
• Izloženost kože, što može olakšati krpeljima da se prikače ili vas ugrizu.
• Pogrešno uklanjanje krpelja ili njihovo uklanjanje 36 sati ili duže nakon što su se zakačili za vašu kožu. To omogućava bakterijama da uđu u vašu kožu.

Kako se dijagnostikuje lajmska bolest?

Lekar može da postavi preliminarnu dijagnozu lajmske bolesti na osnovu vaših simptoma i istorije izlaganja crnonogim krpeljima.

Vrlo je verovatno da imate lajmsku bolest ako:

• Živite u oblastima gde su krpelji crnih nogu uobičajeni
• Imate osip u obliku prstena
• Imate druge uobičajene simptome lajmske bolesti, pored osipa

Lekar može potvrditi vašu dijagnozu laboratorijskim testovima krvi ili može sprovesti ove testove ako ne ispunjavate sve gore navedene kriterijume. Ali ovi testovi se često ne rade odmah ili su manje pouzdani i mogu rezultirati lažno negativnim rezultatom.

Ako simptomi i istorija pacijenta sugerišu da je verovatna lajmska bolest, lekar će započeti lečenje bez čekanja na test krvi.

CDC preporučuje proces u dva koraka za testiranje krvi na antitela protiv lajmske bolesti: enzimski imunoesej (EIA) ili test indirektne imunofluorescencije (IFA), nakon čega sledi imunoblot test, ako je prvi test pozitivan.

Dijagnoza Lajmske bolesti se postavlja ako su i EIA ili IFA i imunoblot test pozitivni. Ovi testovi mere antitela koja stvara imuni sistem kao odgovor na lajmsku infekciju.

Međutim, laboratorijsko testiranje na lajmsku bolest može biti problematično, jer zna da prođe nekoliko nedelja i da telo zaraženog pacijenta stvori imuni odgovor koji se može detektovati. Ako se test primeni pre nego što telo razvije ova antitela, rezultati će biti negativni čak i ako osoba ima lajmsku bolest, prema meta-analizi objavljenoj u novembru 2016. u „Međunarodnom žurnalu opšte medicine“.

Prognoza lajmske bolesti

Ljudi koji se leče antibioticima u ranim stadijumima lajmske bolesti obično se potpuno oporavljaju. Bez lečenja može doći do komplikacija koje pogađaju zglobove, srce i nervni sistem. Međutim ovi simptomi mogu nestati sa adekvatnim lečenjem.

Iako je to retko, neki ljudi razviju ono što se zove sindrom post-lajmske bolesti. Te osobe i dalje imaju simptome lajmske bolesti koji ometaju njihov život čak i nakon što su bili lečeni.

Koliko traje lajmska bolest?

Lajmska bolest može trajati mesec – dva ili čak mesecima ili godinama, u zavisnosti od toga da li se brzo ili efikasno leči.

Kada se leči antibioticima, većina ljudi se oporavlja od lajmske bolesti u roku od nekoliko nedelja. Ako se ne leči na pravi način jer simptomi nisu bili prisutni ili je pogrešno dijagnostifikovana, infekcija može zahvatiti različite delove tela i trajati jedan do četiri meseca.

Kasna uporna lajmska bolest može se razviti bez odgovarajućeg lečenja. Ova faza izaziva artritis, umor i utrnulost. Iako je retko, srčani problemi kao što je zapaljenje oko srca mogu se javiti mesecima ili godinama nakon ujeda krpelja.

Opcije lečenja lajmske bolesti

Lajmska bolest se leči antibioticima. Tipično, što pre započne (i završi) tretman, to će oporavak biti brži.

Lekovi za lajmsku bolest

Standardni tretman za odrasle i decu u ranoj fazi lajmske bolesti su oralni antibiotici.

• Doksiciklin se može koristiti za odrasle i decu stariju od 8 godina.
• Amoksicilin ili cefuroksim se preporučuju odraslima, mlađoj deci, trudnicama ili dojiljama.

Ako lajmska bolest napreduje u napredniju fazu i zahvata nervni sistem, možda će biti potrebni intravenski antibiotici. Oni se obično propisuju na 14 do 28 dana i eliminišu infekciju. Mogu izazvati neželjene efekte, uključujući manji broj leukocita, blagu do tešku dijareju ili infekciju drugim organizmima otpornim na antibiotike koji nisu povezani sa lajmskom bolešću.

Lajmska bolest i alternativne terapije

Ne postoje dokazani tretmani za lajmsku bolest osim antibiotika. Postoje alternativni ili komplementarni tretmani koji se prodaju ljudima sa lajmskom bolešću, ali ne postoje naučni dokazi koji bi dokazali da deluju ili su čak bezbedni za upotrebu.

Bizmacin, takođe poznat kao hromacin, je alternativni lek koji neki ljudi koriste za lajmsku bolest. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) upozorila je na upotrebu ovog leka koji je navodno izazvao više hospitalizacija i najmanje jednu smrt.

Ako razmišljate o alternativnom ili komplementarnom lečenju Lajmske bolesti, važno je prvo da razgovarate sa svojim lekarom.

Prevencija lajmske bolesti

Trenutno ne postoji vakcina za zaštitu od lajmske bolesti. Sledeće mere predostrožnosti mogu pomoći da vas „zaobiđe“ lajmska bolest:

• Izbegavajte drvenaste, grmljaste i travnate površine, posebno u maju, junu i julu.
• Nosite odeću svetlih boja tako da možete uočiti krpelja ako vam se zakači.
• Nosite duge pantalone i košulje dugih rukava i obuću koja pokriva celo stopalo. Nikako ne sandale, japanke, papuče…
• Uvucite nogavice pantalona u čarape ili patike, a košulje u pantalone.
• Nosite šešir ili kačket da zaštitite glavu.
• Poprskajte sredstva za zaštitu od insekata na odeću i delove nepokrivene kože.
• Ako ste na stazi, hodajte centrom da biste izbegli grmlje i travu.
• Skinite odeću odmah kada uđete u kuću i operite je i osušite na visokim temperaturama.
• Pažljivo proverite svoje telo i glavu nakon aktivnosti na otvorenom.

Lajmska bolest i moguće komplikacije

Neurološke komplikacije mogu početi da se razvijaju u ranoj fazi 2 lajmske bolesti.

Ove komplikacije mogu uključivati:

• Poremećaji vida
• Smanjenu sposobnost koncentracije
• Razdražljivost
• Poremećaje spavanja i pamćenja
• Oštećenje nerava u nogama i rukama (neuropatija)

Mogu se razviti i druge neurološke komplikacije, kao što su:

• Teški artritis
• Konstantan umor
• Promene raspoloženja
• Po život opasni poremećaji srca, pluća i nervnog sistema

Istraživanje i statistika: Ko može dobiti lajmsku bolest?

Svakoga može da ujede krpelj. Ljudi koji provode puno vremena na otvorenom, su svakako najugroženiji. Tu pre sveha spadaju: planinari, izviđači, kaperi i ljudi koji rade u baštama i na drugim zelenim površinama na otvorenom.

Između 2004. i 2016. broj slučajeva lajmske bolesti od krpelja se udvostručio. U 2018. bilo je 33.666 prijavljenih slučajeva Lajmske bolesti, što je manje u odnosu na 42.743 slučaja u 2017. Ovi podaci se odnose na SAD i izneli su ih „Centri za kontrolu i prevenciju bolesti“.

Lajmska bolest i kućni ljubimci

Takođe i svi ljudi koji se šetaju sa svojim kućnim ljubimcima mogu da budu ugroženi. Ovo se posebno odnosi na one aktivnije, koji idu u vikendice ili negde u prirodu.

Vrlo je važno da mislite i na svog psa i da mu kupite odgovarajuću zaštitu od krpelja. To mogu biti zaštitne ogrlice, čija se cena kreće od 1800 – 4500 dinara i traju 6-8 meseci. Postoje i tablete, koje se daju uglavnom jednom mesečno i njihova cena je oko 1000 dinara. Ovo je vrlo važno da shvaitite ozbiljno, jer ujed krpelja može da bude smrtonosan za vašeg ljubimca. Ukoliko primetite krpelja na vašem psu, najbolje bi bilo da ga ne skidate sami, već da odmah odete kod veterinara (kako bi bili sigurni da je krpelj u celosti izvađen). Lajmska bolest je sve, samo ne naivna i zato su mere predrostrožnosti izuzteno važne.

Srodne bolesti i uzroci lajmske bolesti

Iako je lajmska bolest daleko najčešća bolest koju prenose krpelji u Sjedinjenim Državama, postoje i druge.

• Anaplazmoza i erlihioza su uzrokovane ubodom krpelja. Simptomi uključuju: groznicu, bolove u mišićima, slabost i glavobolju. Tetraciklinski antibiotici obično brzo leče bolesti.
• Pegasta groznica. Prenose je zaraženi krpelji i grinje. Bolesti koje ove infekcije izazivaju mogu biti od blagih do opasnih po život, a simptomi uključuju: groznicu, glavobolju i osip. Antibiotik doksiciklin se obično koristi za lečenje infekcija pegaste groznice.
• Babezioza je retka bolest uzrokovana ubodom krpelja zaraženog Babesia microti, sićušnim parazitom koji inficira crvena krvna zrnca. Mnogi ljudi koji dobiju ovu infekciju nemaju nikakve simptome, dok drugi imaju simptome slične gripu kao što su: groznica, drhtavica i bolovi u telu. Da bi se potvrdila infekcija, može se uraditi test krvi. Ako babezioza zahteva lečenje (ne uvek), koriste se antibiotici. Moguće je istovremeno biti zaražen lajmskom bolešću i babeziozom.

• Lajmska Bolest i sve što treba da znate o njoj
• Ujedi insekata | Kako smanjiti otok | Da li koristiti gel ili kremu | Alergije
• Osip po telu – 8 najčešćih kožnih oboljenja koja mogu da izazovu osip
• Ovčije boginje – Simptomi, uzroci, dijagnoza
• Crveni pečati po koži: Slike, Uzrok, Tipovi, Dijagnoza, Lečenje