Osteoartritis – Degenerativno oboljenje zglobova

Osteoartritis je najčešći tip artritisa, ili upale zglobova (gde se spajaju krajevi dve kosti).

Naziva se i degenerativnim oboljenjem zglobova ili artritisom „habanja“ jer se najčešće razvija polako tokom vremena kako ljudi stare.

Inače zglob je tačka kontakta ili veze između kostiju i hrskavice.

Osteoartritis simptomi

Ljudi sa osteoartritisom obično imaju bol u zglobovima ili ukočenost koja je najčešće uzrokovana trljanjem zglobova zbog oštećenja hrskavice (tkiva koje pokriva krajeve kostiju u zglobovima).

Drugi uobičajeni simptomi osteoartritisa uključuju:

• Otok oko zgloba
• Zvuk kliktanja ili puckanja kada se zglob savija
• Smanjen opseg pokreta, koji može nestati sa kretanjem
• Slabost mišića oko zgloba

Osteoartritis se može javiti u bilo kom zglobu, ali najčešće pogađa zglobove šaka, kukova i kolena, kao i donji deo leđa i vrat.

Uzroci i faktori rizika od osteoartritisa

Na krajevima normalnih, zdravih zglobova nalazi se:

• Hrskavica (sastoji iz kolagenih peptida, glukozamin i hondroitin sulfata, MSM-a i minerala)
• Dve vrste proteina (kolagena i proteoglikana).

Hrskavica služi kao amortizer koji takođe omogućava kostima da klize jedna preko druge kada se zglob savija ili ispravlja. Zahvaljujući svom sadržaju vode, hrskavica može promeniti oblik kako bi apsorbovala udarce kada je kompresovana.

Kod ljudi sa osteoartritisom, hrskavica gubi mnogo vode (često usled normalnog habanja) i propada, smanjujući njenu sposobnost da apsorbuje udarce.

Bez ove hrskavice, kosti ispod mogu da se trljaju, uzrokujući bol i upalu u zglobu. Problem je što organizam ne proizvodi novu hrskavicu nakon povrede.

Primarni i sekundarni osteoartritis

Osteoartritis je klasifikovan kao primarni (idiopatski) čiji uzrok nije poznat ili sekundarni.

Hrskavica se lomi kod obe vrste osteoartritisa, a razlika između ova dva tipa leži u osnovnom uzroku ovog oštećenja hrskavice.

• Primarni osteoartritis

To je češći, je tip osteoartritisa koji se razvija tokom vremena bez specifičnog uzroka. Pogađa žene češće nego muškarce, posebno nakon menopauze. Najčešće, primarni osteoartritis se manifestuje na: prstima, kičmi, kukovima, kolenima i velikim prstima na nogama.

• Sekundarni osteoartritis

S druge strane, ima specifičan uzrok osim normalnog habanja. Na primer, mladi ljudi mogu dobiti sekundarni osteoartritis ako su sportisti koji mnogo koriste svoje zglobove ili ako imaju poslove koji zahtevaju iste pokrete tela iznova i iznova.

Uzroci sekundarnog osteoartritisa su:

• Povrede — posebno povrede vezane za sport
• Gojaznost, koja dodatno opterećuje zglobove, zbog čega se brže troše
• Fizička neaktivnost
• Kongenitalni (prisutni od rođenja) poremećaji zglobova, kao što je urođena displazija kuka
• Skolioza
• Hemofilija i drugi poremećaji koji uzrokuju krvarenje u zglobovima
• Poremećaji koji blokiraju dotok krvi u blizini zgloba, kao što je avaskularna nekroza
• Druge vrste inflamatornog artritisa, kao što su reumatoidni artritis i giht
• Neka druga bolest povezana sa povećanom labavošću zglobova
• Abnormalni rast kostiju i hrskavice
• Pagetova bolest, hronična bolest koju karakteriše propadanje koštanog tkiva

Faktori rizika od osteoartritisa

Nekoliko faktora može dovesti do razvoja osteoartritisa. Faktori rizika mogu varirati u zavisnosti od zahvaćenog zgloba.

Starost i ženski pol su faktori visokog rizika za primarni osteoartritis. Primarni osteoartritis se javlja podjednako često kod muškaraca i žena mlađih od 55 godina, ali je najčešći kod žena starijih od 55 godina.

Imati bliskog rođaka sa osteoartritisom ili porodičnu istoriju bolesti takođe je faktor rizika za primarni osteoartritis. U stvari, većina ljudi sa primarnim osteoartritisom ima članove porodice sa ovim stanjem. Tako da je i genetika vrlo bitna za razvoj ove bolesti.

Faktori rizika za sekundarni osteoartritis su:

• Prekomerna težina ili gojaznost. To posebno utiče i dovodi do većeg habanja zglobova kukova, kolena, gležnjeva i stopala
• Prethodna povreda zgloba
• Prelomi i povrede hrskavice i ligamenata u zglobovima
• Zanimanja koja zahtevaju ponavljajuću upotrebu određenih zglobova, kao što je puno klečanja, podizanja ili hodanja uz stepenice
• Bavljenje sportovima, posebno onima koji uključuju direktan uticaj na zglobove ili uključuju uvrtanje ili bacanje zglobova
• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Dijabetes tip 2 i povišeni nivoi glukoze

Kako se dijagnostikuje osteoartritis?

Ne postoji nijedan simptom ili test koji može dijagnostikovati osteoartritis. Dijagnoza se zasniva na pregledu vaših simptoma, medicinske istorije, fizičkim i laboratorijskim pregledima i skenerom.

Pregledajući vašu istoriju bolesti i obavljajući fizički pregled, vaš lekar će tražiti znakove koji ukazuju na osteoartritis.

Tu spadaju:

• Bol koji se pogoršava tokom aktivnosti i smanjuje tokom odmora
• Starost preko 45 godina
• Jutarnja ukočenost koja traje manje od 30 minuta
• Povećanje koštanih zglobova
• Smanjen opseg pokreta

Fizički pregled takođe može otkriti razne druge znake osteoartritisa, uključujući: osetljivost zgloba, otok zglobova, krepitaciju (pucketanje u zglobu tokom kretanja), promene u hodu i nestabilnost zgloba.

Vaš lekar može da sprovede razne druge testove ako sumnja da imate osteoartritis.

Analiza krvi i drugi laboratorijski testovi neće pomoći u dijagnostikovanju osteoartritisa, ali mogu pomoći da se isključe drugi potencijalni uzroci vaših simptoma, kao što je inflamatorni artritis.

Testovi koji uključuju snimanje, kao što su: rendgen, magnetna rezonanca (MRI) i ultrazvuk, obično nisu potrebni. Ali oni mogu pomoći da se isključe drugi uzroci simptoma i pokažu stepen oštećenja vaše hrskavice, kostiju i ligamenata.

Prognoza razvoj bolesti osteoartritisa

Bol od osteoartritisa može otežati uživanje ili čak obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su: trčanje, čišćenje kuće, vežbanje, igra sa decom ili unucima… Neka istraživanja sugerišu da simptomi osteoartritisa i nemir zbog nedostatka aktivnosti mogu ometati san. U stvari, oko 70 procenata ljudi sa osteoartritisom ima problema sa spavanjem.

Razvoj bolesti varira i zavisi od zahvaćenih zglobova. Bol i invalidnost zbog osteoartritisa kuka obično se pogoršavaju tokom vremena, dok osteoartritis koji pogađa prste u početku izaziva povremeni bol i ukočenost, ali kasnije ima manje simptoma.

Bolest može brzo napredovati ako imate:

• Gojaznost
• Više od 60 godina
• Osteoartritis koji pogađa više zglobova

Opcije lečenja

Osteoartritis je hronična bolest koje se obično pogoršava tokom vremena, ako se ne leči.

Tretmani imaju za cilj smanjenje bolova i drugih simptoma, poboljšanje funkcije zglobova, usporavanje napredovanja bolesti i održavanje kvaliteta života.

Uobičajeni tretmani za osteoartritis su:

• Injekcije (hijaluronske kiseline) u zglobove da bi oponašale funkcionalnost normalne zglobne tečnosti
• Pomagala, kao što su štake, umetci za cipele i proteze
• Fizička aktivnost, uključujući aerobik i vežbe snage
• Fizikalna terapija i radna terapija
• Topla i hladna terapija
• Gubitak težine (ako je potrebno)
• Hirurgija

„Američka fondacija za reumatologiju i artritis“ daje smernice i preporuke za lečenje osteoartritisa kuka, kolena i šake. U svojim najnovijim smernicama, objavljenim u časopisu „Arthritis Care & Research“ u februaru 2020-e godine, stručnjaci su preporučili sledeće tretmane:

• Vežbanje
• Gubitak težine (za osteoartritis kolena i kuka kod ljudi koji imaju prekomernu težinu)
• Tai Či
• Određeni potporni ili pomoćni uređaji, kao što su štapovi i proteza za kolena
• Oralni nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID)
• Lokalni NSAIL i intraartikularne injekcije glukokortikoida za osteoartritis kolena

Lekovi za osteoartritis

Različiti lekovi mogu igrati ulogu u lečenju osteoartritisa.

Tu spadaju:

• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi  (NSAIDs)
• Analgetici (lekovi protiv bolova), uključujući acetaminofen (Tylenol) i opioide
• Kortikosteroidi
• Antidepresiv duloksetin (Cymbalta) i lek pregabalin (Lyrica), koji su koriste za lečenje bolova od osteoartritisa
• Lidokain, kapsaicin krema
• Tramadol

Nedavna istraživanja sugerišu da bi razni drugi lekovi uskoro mogli biti dostupni za lečenje osteoartritisa. Istraživanja su u toku, pa se nadamo da će se uskoro pojaviti i nove efikasne opcije za lečenje.

Alternativne i komplementarne terapije za osteoartritis

Različite alternativne i komplementarne terapije mogu se koristiti zajedno sa standardnim tretmanima za smanjenje osteoartritisa.

Tu spadaju:

• Akupunktura
• Glukozamin i hondroitin sulfat
• Tai Či
• Dodaci ishrani, uključujući riblje ulje i kurkumin (aktivni sastojak kurkume)
• Transkutana električna stimulacija nerva (TENS)
• Injekcije plazme bogate trombocitima
• Masaža
• Adenozil-L-metionin

Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što pokušate bilo koji alternativni tretman za osteoartritis, jer mnogi od njih nemaju jasne dokaze da pomažu i mogu nositi rizike. Na primer, „Američki koledž za reumatologiju i Fondacija za artritis“ ne preporučuju Transkutana električnu stimulaciju nerva, glukozamin ili hondroitin, ali uslovno preporučuju (od slučaja do slučaja) jogu.

Prevencija osteoartritisa

Pošto je većina slučajeva osteoartritisa uzrokovana normalnim habanjem zglobova, to nije moguće sprečiti. Ali možda ćete moći da smanjite rizik od osteoartritisa ovim merama:

• Održavajte aktivan način života, imajte kvalitetnu ishranu i zdravu težinu
• Redovno vežbajte da biste ojačali mišiće koji štite zglobove, posebno zglobove koji nose težinu (kolena, kukova ili skočnog zgloba)
• Izbegavajte korišćenje zgloba koji vas boli
• Vežbajte dobro držanje
• Izbegavajte povrede zglobova

Osteoartritis i moguće komplikacije

Osteoartritis ume da bude iscrpljujuć. Ako se ne leči, vaše kretanje može vremenom postati ograničeno.

Komplikacije osteoartritisa mogu varirati u zavisnosti od težine stanja i zahvaćenog zgloba.

Potencijalne komplikacije i srodni invaliditet uključuju:

• Dugotrajni (hronični) bol
• Poteškoće u kretanju i obavljanju svakodnevnih zadataka
• Nesposobnost za rad
• Trošenje kostiju
• Krvarenje u zglobu
• Infekcija u zglobu
• Uklješteni nerv (kod osteoartritisa kičme)
• Deformitete zglobova – tvrdi ili koštani čvorovi koji se formiraju na mestu gde se dve kosti spajaju, često dajući zglobu kvrgav ili čvorasti izgled
• Neusklađene zglobove
• Smanjenu pokretljivost zgloba
• Oštećenje nervnog korena
• Narušenu ravnotežu i povećan rizik od pada

Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima osteoartritis?

Osteoartritis je najčešći poremećaj zglobova u Sjedinjenim Državama, ali prevalencija osteoartritisa neznatno varira od jedne naučne studije do druge.

U Sjedinjenim Državama, skoro 27 miliona odraslih ima klinički osteoartritis, prema studiji objavljenoj u časopisu „Arthritis Rheumatology“.

Novija studija, objavljena u avgustu 2015. u časopisu „Arthritis Care & Research“, otkrila je da je oko 30,8 miliona odraslih u SAD (13,4 odsto odrasle populacije) imalo osteoartritis između 2008. i 2011-e godine.

Širom sveta, procenjuje se da ova bolest pogađa oko 302 miliona ljudi i vodeći je uzrok invaliditeta među starijim osobama.

Osteoartritis kolena

Koleno je zglob koji je najčešće pogođen osteoartritisom. Približno 14 miliona ljudi ima simptomatski osteoartritis kolena, prema studiji objavljenoj u martu 2016. u časopisu „Arthritis Care & Research“. Više od polovine ovih ljudi je mlađe od 65 godina.

Istraživanja sugerišu da ljudi koji imaju prekomernu težinu ili gojaznost imaju 2,5 odnosno 4,6 puta veću verovatnoću da imaju osteoartritis kolena od onih koji imaju “normalnu” težinu.

Druge studije su pokazale da se broj ljudi koji imaju ovaj zdravstveni problem udvostručio od sredine 20. veka, ali se ovo povećanje ne može objasniti samo povećanjem dugovečnosti i indeksom telesne mase.

Dok je doživotni rizik od razvoja simptomatskog osteoartritisa kolena 45 procenata, jedna studija je pokazala da je doživotni rizik od sistematskog osteoartritisa šake oko 40 procenata. Skoro 50% žena i 25% muškarca potencijalno imaju rizik od razvoja osteoartritisa šake do 85. godine.

Dok je rizik od razvoja osteoartritisa kuka 25 procenata.

Osteoartritis naspram reumatoidnog artritisa: u čemu je razlika?

Postoji nekoliko različitih vrsta artritisa. Osim osteoartritisa, drugi uobičajeni tipovi uključuju reumatoidni artritis (RA), giht i lupus.

Osteoartritis i reumatoidni artritis različito utiču na telo.

Kod osteoartritisa, koji je najčešće mehanička bolest, hrskavica koja pokriva krajeve kostiju u zglobu je oštećena iz više različitih uzroka.

Ali kod reumatoidnog artritisa, zglobna obloga se upali i na kraju erodira zglob.

Ova bolest je autoimuna, jer imuni sistem greškom smatra obloge zglobova za strana tela i napada ih, što dovodi do upale.

Pored toga, za razliku od osteoartritisa, reumatoidni artritis se razvija zbog kombinacije genetskih faktora i faktora okoline, kao što su virusi, bakterije i ozbiljni stresni događaji.

Slične bolesti i uzroci osteoartritisa

Osteoartritis može biti primarni ili sekundarni.

Hrskavica se troši u oba tipa. Razlika između primarnog i sekundarnog leži u osnovnom uzroku. Primarni osteoartritis je habanje koje se razvija tokom vremena, bez jednog specifičnog uzroka. Češće je i uglavnom pogađa žene nego muškarce, posebno nakon menopauze.

Sekundarni osteoartritis ima specifičan uzrok osim normalnog trošenja hrskavice. Na primer, mladi ljudi mogu dobiti sekundarni osteoartritis ako su sportisti koji mnogo koriste svoje zglobove ili ako imaju poslove koji zahtevaju iste pokrete tela iznova i iznova.

Specifični uzroci sekundarnog osteoartritisa, uključuju: gojaznost, povrede i druge vrste artritisa.

• Bol u kuku – Osnovne informacije o potencijalnim uzrocima bola u kuku
• Artritis – Najčešća zapaljenska bolest zglobova
• Bol u kolenu – Mogući uzroci i kako ih lečiti
• Bol u ramenu – Uzroci i povrede