Parkinsonova bolest je neurodegenerativno oboljenje mozga (koje se uglavnom javlja kod starijih ljudi), a krajnji stadijum je stadijum broj 5.
Kako napreduje Parkinsonova bolest i koji je krajnji stadijum bolesti?
Parkinsonova bolest je progresivni neurološki poremećaj koji u svojim početnim stadijumima polako utiče na kretanje (motoriku).
Tokom najranijeg od pet stadijuma, možete osetiti blagi tremor u rukama ili prstima, ukočenost mišića, pognuto držanje, gubitak automatskih pokreta kao što su treptanje, osmehivanje ili zamahivanje rukama tokom hoda. Takođe mogu da se javi problemi sa govorom.
U svakoj sledećoj fazi, simptomi postaju sve izraženiji. Međutim, krajnjim stadijumom Parkinsonove bolesti se smatra stadijum pet.
Koji su simptomi u krajnjem stadijumu Parkinsonove bolesti?
Četvrti stadijum Parkinsonove bolesti se smatra uznapredovalom Parkinsonovom bolešću, jer ljudi u ovoj fazi imaju teške i onesposobljavajuće simptome. Ovde lekovi ne pomažu dovoljno i dolazi do ozbiljnih invaliditeta.
Najčešći simptomi su:
- Problemi sa glasom – mekši glas koji se stišava.
- Problemi sa ravnotežom i koordinacijom.
- “Smrzavanje” – iznenadna, ali privremena nemogućnost kretanja, kada počnete da hodate ili promenite smer kretanja.
- Nemogućnost kretanja bez pomoći ili invalidskih kolica.
Ostali simptomi kao su:
- Zatvor
- Depresija
- Gubitak čula mirisa
- Nizak krvni pritisak pri ustajanju
- Bol
- Problemi sa spavanjem
Kod uznapredovale Parkinsonove bolesti pacjent ne može da živi sam i potrebna mu je pomoć kod obavljanja svakodnevnih zadataka.
Parkinsonova bolest ima nekoliko faza, a krajnji stadijum je peti.
Peta faza je poslednja faza Parkinsonove bolesti, a pacjentu će pomoć biti neophodna u svim oblastima svakodnevnog života, jer su motoričke veštine ovde veoma ozbiljno narušene.
U ovoj, krajnjoj fazi bolesti:
- Ukočenost u nogama je gotovo stalno prisutna. Ovo može potpuno da onemogući hodanje ili stajanje bez pomoći.
- Bolesniku su uvek potrebna invalidska kolica ili je vezan za krevet.
- Potrebna je 24-časovna nega za sve aktivnosti.
- Mogu da se jave halucinacije.
Kako Parkinsonova bolest napreduje u ove uznapredovale stadijume, njeni simptomi postataju sve intenzivniji i mnogo teži za lečenje.
Bilo da vi ili vaša voljena osoba imate krajnji stadijum Parkinsonove bolesti, neophodno je da pacjent ima adekvatnu negu i pomoć tokom celoga dana, pošto je (samostalno) normalno funkcionisanje gotovo nemoguće.
Kada bi bilo najbolje da se zatraži bolnička nega?
Kada lekari procene da je očekivani životni vek pacjenta šest meseci ili manje, tada bi bilo najbolje da on/ona bude prebačen u bolnicu.
To će pružiti makar malo udobnosti pacjentu koji ima završni stadijum Parkinsonove bolesti.
Hospis pruža dodatnu podršku kako bi pacjent mogao da živi nešto kvalitetnije.
Ako ste doživeli značajan pad svoje sposobnosti da se krećete, govorite ili učestvujete u aktivnostima svakodnevnog života bez pomoći negovatelja, vreme je da razgovarate sa profesionalcem u hospisu.
Neki od faktora koji određuju da li pacjent sa krajnjim stadijumom Parkinsonove bolesti ispunjava uslove za hospitalizaciju su:
- otežano disanje
- potpuna nemogućnost kretanja
- nerazumljiv govor
- nemogućnost da jede ili pije
Kao i komplikacije koje uključuju upalu pluća ili sepsu.
