Parkinsonova bolest je neurološki poremećaj, a najčešći simptomi ove bolesti su drhtanje i spori, kruti pokreti. Male promene u pokretima i ponašanju, mogu signalizirati početak Parkinsonove bolesti i pre postavljanja dijagnoze.
Parkinsonova bolest je poremećaj nervnog sistema koji pogađa oko 1 procenat ljudi koji su stariji od 65 godina. Simptomi se obično razvijaju polako tokom nekoliko godina. U početku mogu biti suptilni, tako da je rane znakove lako zapostaviti.
Ako neko primete da imate neke od simptoma Parkinsonove bolesti (koje ćemo da razmatramo u daljem tekstu), trebalo bi da da kontaktirate svog lekara i odete na pregled. Rano lečenje može prilično da poboljša situaciju sa razvojem bolesti na duge staze.
U ovom članku vam predstavljamo 13 najčešćih ranih znakova Parkinsonove bolesti.
Pregled sadržaja:
- 1. Tremor
- 2. Poteškoće pri hodanju
- 3. Zbijeni ili sitni rukopis
- 4. Gubitak čula mirisa
- 5. Problemi sa spavanjem
- 6. Loša ravnoteža
- 7. Bradikinezija
- 8. Nemogućnost pomeranje mišića na licu
- 9. Vokalne promene
- 10. Pognuto ili pogrbljeno držanje
- 11. Zatvor
- 12. Psihološki simptomi
- 13. Gubitak težine
- Parkinsonova bolest simptomi – rezime
1. Tremor
Parkinsonova bolest je bolest gde se javljaju mnogobroji simptomi, ali mnogi lekari smatraju da je tremor ključni i najkarakterističniji simptom Parkinsonove bolesti.
Tremor predstavlja ritmično ili neritmično drhtanje: ekstremiteta, jezika, glave, trupa ili čitavog tela.
Tremori povezan sa Parkinsonovom bolešću naziva se „drhtanje u mirovanju“. To znači da tremor prestaje kada pacjent koristi zahvaćeni deo tela.
Tremor je veoma suptilan kada se prvi put pojavi. U ovoj, ranoj fazi, osoba koja doživljava podrhtavanje je obično jedina koja ga primećuje. Tremor će se postepeno pogoršavati kako bolest napreduje.
Tremor se obično pojavljuje na jednoj strani tela, a zatim se kasnije širi na druge delove tela.
2. Poteškoće pri hodanju
Suptilne promene prilikom hodanja mogu biti rani znak Parkinsonove bolesti.
Neko ko ima Parkinsonovu bolest može da hoda polako ili da vuče noge dok hoda.
Pacjent može da hoda nepravilnim tempom ili da iznenada počne da hoda brže ili sporije, pa čak i da menja dužinu svog koraka.
Definitivno, Parkinsonova bolest uzrokuje da hodanje bude (prilično) otežano i to je još jedan karakterističan simptom ove bolesti.
3. Zbijeni ili sitni rukopis
Mikrografija je poremećaj koji uključuje abnormalno mali ili skučen rukopis.
Ovo je uobičajen znak Parkinsonove bolesti i ispoljava se u više od 65% slučajeva.
Lekari povezuju mikrografiju sa medicinskim stanjima koja utiču na nervni sistem, ili neurodegenerativnim poremećajima, kao što je Parkinsonova bolest.
4. Gubitak čula mirisa
Hiposmija se javlja kada neko izgubi sposobnost mirisa. Ovo se takođe naziva olfaktorna disfunkcija. Gubitak mirisa je relativno čest simptom, koji pogađa 70-90 procenata ljudi sa Parkinsonovom bolešću.
Gubitak mirisa može biti delimičan (hiposmija) ili potpun (anosmija), a može biti i privremen ili trajan, u zavisnosti od uzroka.
Parkinsonova bolest je bolest gde su simptomi uglavnom povezani sa kretanjem, međutim gubitak mirisa je jedan od najuočljivijih simptoma Parkinsonove bolesti koji nije povezan sa kretanjem. Može se pojaviti nekoliko godina pre nego što bolest počne da utiče na kretanje pacjenta.
Ljudi koji imaju hiposmiju kao simptom Parkinsonove bolesti mogu doživeti:
- prigušeno čulo mirisa
- poteškoće u otkrivanju mirisa
- poteškoće u identifikaciji mirisa
- poteškoće u razlikovanju mirisa
Lekari koriste testove za identifikaciju mirisa za dijagnozu hiposmije, ali tačnost ovih testova može dosta da varira.
Hiposmija ne znači uvek da neko ima Parkinsonovu bolest. Čulo mirisa može da se promeni ili izgubi zbog mnogo razloga, a tu spadaju: starost, pušenje, izloženost jakim hemikalijama, virus…
Hiposmija je takođe simptom drugih bolesti, poput Alchajmerove bolest i Hantingtonove bolesti.
Hantingtonova bolest je retka, nasledna bolest koja uzrokuje progresivno raspadanje (degeneraciju) nervnih ćelija u mozgu.
5. Problemi sa spavanjem
Parkinsonova bolest može ozbiljno uticati na sposobnost da spavate.
Parkinsonova bolest uzrokuje da njeni simptomi mogu da obuhvataju i širok spektar simptoma povezanih sa spavanjem, uključujući:
- nesanicu
- prekomerni zamor tokom dana
- narkolepsiju
- apneju u snu
- noćne more
- nekontrolisane ili sporadične pokrete u snu
6. Loša ravnoteža
Parkinsonova bolest posebno pogađa nervne ćelije zvane bazalne ganglije, koje se nalaze duboko u mozgu. Nervi bazalnih ganglija
kontrolišu ravnotežu i fleksibilnost, tako da svako oštećenje ovih nerava može narušiti ravnotežu.
Lekari koriste razne testove da bi procenili ravnotežu pacjenta.
Jedan od njih podrazumeva da vam lekar nežno povlači ramena unazad, dok ne izgubite ravnotežu i zatim beleži koliko vam je vremena potrebno da je povratite.
Zdrave osobe mogu da uspostave balans nakon jednog ili dva koraka, dok ljudi sa Parkinsonovom bolešću moraju da imaju veći broj manjih koraka da bi se u potpunosti izbalansirali.
7. Bradikinezija
Bradikinezija je termin koji označava sporost ili odsustvo pokreta.
Bradikinezija izaziva različite simptome, kao što su ukočenost udova i spori pokreti. Osoba koja ima bradikineziju može hodati sporije ili teško započeti neki pokret.
Neki ljudi koji imaju ovaj simptom mogu ga pogrešno protumačiti kao slabost mišića. Međutim, ovaj simptom ne utiče na snagu mišića.
8. Nemogućnost pomeranje mišića na licu
Kao što smo već videli, Parkinsonova bolest je bolest čiji simptomi najčešće utiču na motoriku tela. Međutim to se nažalost može odnositi i na lice.
Izrazi lica podrazumevaju mnoge suptilne, složene pokrete mišića. Ljudi sa Parkinsonovom bolešću često imaju smanjenu sposobnost da prave različite izraze lica. Ovo se zove i “maskiranje lica”.
Maskiranje lica je povezano sa bradikinezijom. Mišići lica se kreću sporije nego obično. Ljudi koji imaju ovaj problem mogu da izgledaju kao da nemaju emocije, iako njihova sposobnost da osete emocije nije narušena. Takođe, sve ovo može da utiče da pacjent sporije trepće očima.
Posledice su poteškoće u komunikaciji sa drugim ljudima, jer su promene u izrazu lica daleko manje primetne nego obično.
9. Vokalne promene
Promene u jačini i kvalitetu glasa su još jedan rani znak Parkinsonove bolesti.
Promene u glasu mogu da budu govorenje mekši tonom ili početak govora uobičajenom jačinom, a zatim glas postaje tiši ili nestaje.
U drugim slučajevima, pacjent može izgubiti uobičajenu varijaciju u jačini i tonu glasa, tako da glas deluje monotono.
10. Pognuto ili pogrbljeno držanje
Ljudi koji imaju Parkinsonovu bolest mogu primetiti promene u svom držanju zbog drugih simptoma bolesti, kao što je rigidnost (krutost) mišića.
Ljudi prirodno stoje tako da im je težina ravnomerno raspoređena na stopala. Međutim, ljudi koji imaju Parkinsonovu bolest mogu početi da se savijaju napred, čineći da izgledaju pogrbljeni ili pognuti.
11. Zatvor
Zatvor je uobičajen problem koji može imati širok spektar uzroka.
Zatvor je jedan od najčešćih nemotornih simptoma povezanih sa Parkinsonovom bolešću. Skoro 25 procenata ljudi koji imaju Parkinsonovu bolest imaju zatvor, pre nego što razviju motoričke simptome.
12. Psihološki simptomi
Parkinsonova bolest je bolest čiji su simptomi najčešće vezani za motoriku pokreta, ali ona često može ozbiljno da utiče i na psihičko stanje pacjenta. Bolest smanjuje prirodni nivo dopamina u telu, što ume da izazve promene u raspoloženju i ponašanju.
Neki psihološki simptomi povezani sa Parkinsonovom bolešću su:
- depresija
- anksioznost
- psihoza
- demencija
- poteškoće u pravljenju planova ili organizovanju
- smanjena sposobnost rešavanja problema
13. Gubitak težine
Ljudi sa Parkinsonovom bolešću mogu doživeti blagi do umereni gubitak težine iz nekoliko razloga.
Tremor i drugi motorički simptomi povezani sa Parkinsonovom bolešću često povećavaju prirodne energetske potrebe tela.
Nemotorički simptomi, kao što su gubitak mirisa, depresija ili problemi sa varenjem, mogu dovesti do toga da ljudi manje jedu, a posledica toga je gubitka težine.
Parkinsonova bolest simptomi – rezime
Parkinsonovu bolest je teško dijagnostikovati, posebno u ranijim stadijumima. To je zato što su tada simptomi suptilniji i sporadičniji.
Međutim, poznavanje simptoma koji ukazuju na Parkinsonovu bolest, može podstaći ljude da potraže medicinsku pomoć pre nego što bolest napreduje.
Rani simptomi Parkinsonove bolesti su:
- podrhtavanje tela – tremor
- otežano hodanje
- skučen, sitan rukopis
- gubitak mirisa
- problemi sa spavanjem
- loš balans
- bradikinezija
- nemogućnost pravljenja facijalnih ekspresija
- promene u govoru
- pognuto ili pogrbljeno držanje
- zatvor
- psihološki simptomi
- gubitak težine
Ukoliko primetite da imate neki od ovih simptoma, to nikako ne znači da imate Parkinsonovu bolest. Ljudi koji su stariji od 60 godina, trebalo bi da zakažu pregled kod lekara, ako dožive bilo koji od gore navedenih simptoma.
Rana dijagnoza dovodi do pravovremenog lečenja, što u velikoj meri može pozitivno da utiče na opšti kvalitet života osobe kojoj je dijagnostikovana Parkinsonova bolest.
