Poremećaji ishrane predstavljaju niz složenih bolesti. Na njih utiču genetski, biološki, bihevioralni, psihološki i društveni faktori.
Analiziranje hranu koju jedete, dobro je za vas, ali samo u umerenoj meri. Jesti hranjivu i zdravu hranu i osećati se prijatno u svom telu svakako je cilj svakoga ko brine o sebi. Ali ako se previše fokusirate na ono što jedete, kada jedete i koliko jedete do te mere da to utiče na vaš život i narušava vašu sposobnost funkcionisanja, to možda znači da imate poremećaj ishrane.
Pregled sadržaja:
- Poremećaj ishrane i šta je normalno ponašanje u ishrani, a šta nije?
- Znaci i simptomi poremećaja u ishrani
- Poremećaji ishrane, njeni uzroci i faktori rizika
- Kako se dijagnostikuju poremećaji ishrane?
- Trajanje poremećaja u ishrani
- Mogućnosti lečenja i lekova za poremećaje u ishrani
- Alternativne i komplementarne terapije
- Prevencija poremećaja u ishrani
- Poremećaji ishrane i moguće komplikacije
- Poremećaji ishrane i ko ih ima?
- Srodna stanja i uzroci poremećaja u ishrani
Poremećaj ishrane i šta je normalno ponašanje u ishrani, a šta nije?
Kako možete znati da li vaša zabrinutost u vezi sa ishranom i oblikom vašeg tela skreće ka, ili možda već jeste, poremećaj ishrane? Ne možete se samo pogledati u ogledalo. Uprkos onome što mnogi misle, ne morate biti žensko ili mršavi ili debeli, da biste imali poremećaj u ishrani. Ne morate čak ni da izgledate kao da nešto nije u redu.
Težina može biti pokazatelj poremećaja ishrane, ali svakako nije jedina važna.
Zabluda je da poremećaj ishrane uglavnom pogađa mlade, dobrostojeće žene. Poremećaji u ishrani pogađaju sve starosne grupe, društvene klase, rase, etičke grupe, polove, ljude svih nivoa obrazovanja… Zaista, stereotipi o tome na koga utiču poremećaji ishrane mogu biti prava prepreka u dobijanju pomoći za ljude koji ne odgovaraju tim stereotipima.
Prema „Američkom udruženju psihijatara“, najčešći poremećaji u ishrani koji pogađaju oba pola su:
- Anoreksija
Ovaj poremećaj je obeležen ekstremnom kontrolom unosa kalorija, intenzivnim strahom od dobijanja na težini i često nerealnim sagledavanjem veličine i oblika tela.
- Bulimija
Poznata i kao sindrom prejedanja, bulimiju karakteriše često, brzo prejedanje, nakon čega sledi čišćenje kako bi se izbeglo dobijanje na težini. Čišćenje može uključivati: prisilno povraćanje, opsesivno vežbanje i zloupotreba laksativa i diuretika.
- Poremećaj prejedanja
Ovaj poremećaj je obeležen čestim nekontrolisanim prejedanjem u kratkom vremenskom periodu, sve dok se osoba ne oseća neprijatno sito. Poremećaj prejedanja se uglavnom javlja u tajnosti zbog gađenja prema sebi i neugodnosti.
Znaci i simptomi poremećaja u ishrani
Možda biste želeli da razmislite o konsultaciji sa stručnjakom ako primetite bilo koju od ovih znakova kod sebe, prijatelja ili člana porodice:
- Često mislite o hrani, težini, masti ili kalorijama
- Izbegavate nekada omiljenu hranu
- Radije jedete sami umesto sa drugima, tako da niko ne može da proceni koliko zaista jedete ( može biti premalo ili previše)
- Prekomerno vežbanje. Planiranje dana oko treninga, postavljanje nerealnih ciljeva ili ignorisanje znakova povrede ili umora
- Pronalaženje sve više mana na nečijem telu ili gledanje na to iz veoma drugačijeg ugla u odnosu na ono što drugi ljudi govore
- Obraćate veću pažnju na tela drugih ljudi
- Redovno koristite sredstva za suzbijanje apetita, laksative, diuretike ili klistire
Poremećaji ishrane, njeni uzroci i faktori rizika
Poremećaji ishrane su složene bolesti uzrokovane interakcijom: genetskih, bioloških, bihevioralnih, psiholoških i društvenih faktora, prema američkom „Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje“.
Na primer, roditelj, brat ili sestra sa poremećajem u ishrani mogu predisponirati osobu da ga razvije. Tako bi, takođe, mogli imati anksioznost, depresivni poremećaj ili doživeti traumu, poput seksualnog zlostavljanja. Čak i maltretiranje u detinjstvu može dramatično povećati rizik, primećuje „Nacionalna asocijacija za poremećaje u ishrani“.
Kako se dijagnostikuju poremećaji ishrane?
Lekari često dijagnostikuju poremećaj ishrane na osnovu simptoma i navikama osobe. Osim toga, zdravstveni radnik može obaviti fizički pregled, psihološku procenu i druge testove kako bi proverio postojeća stanja.
Dijagnoze poremećaja u ishrani često se zasnivaju na kriterijumima u „Dijagnostičkom i statističkom priručniku o mentalnim poremećajima“ (DSM-5), koji je objavilo „Američko udruženje psihijatara“.
Poremećaji ishrane i greške lekara kod postavljanja dijagnoze
Zdravstveni radnici često zanemaruju znakove poremećaja u ishrani, a mnogi čak kažu stvari koje bi mogle pogoršati poremećaj. Ne pitaju pacijenta koji je značajno izgubio na težini o njegovim ili njenim navikama u ishrani, i umesto toga ih pohvale da konačno drže svoju težinu pod kontrolom. To je jedan uobičajan scenario. Mnogi lekari takođe prepisuju lekove za depresiju, ne uzimajući u obzir kako bi mentalno stanje pacijenta moglo uticati na njihovo ponašanje u ishrani.
Razlog zašto poremećaji ishrane tako lako prolaze kroz pukotine u lekarskim ordinacijama je jednostavan. Mali broj lekara prolazi detaljnu obuku u identifikaciji i lečenju poremećaja ishrane, čak i u programima porodične medicine i psihijatrijske rezidencije.
Prognoza za lečenje zavisiće od vrste poremećaja ishrane koju imate, težine i drugih faktora.
Što se pre leči poremećaj ishrane, bolji je ishod.
Trajanje poremećaja u ishrani
Trajanje poremećaja u ishrani varira od osobe do osobe.
Studija objavljena u februaru 2017. godine u „Journal of Clinical Psichiatry“ otkrila je da se oko dve trećine žena sa anoreksijom ili bulimijom na kraju oporavi od poremećaja u ishrani. Naučnici su otkrili da se oporavak od bulimije leči brže.
Mogućnosti lečenja i lekova za poremećaje u ishrani
Lečenje poremećaja ishrane obično objedinjuje timski pristup koji uključuje lekare opšte prakse, lekare mentalnog zdravlja i dijetetičare.
Specifične terapije koje osoba zahteva zavise od vrste i težine poremećaja.
- Psihoterapija
Psihoterapija, poznata i kao „terapija razgovora“. Pomaže nekome sa poremećajem u ishrani da nauči da zameni štetne misli ili navike zdravim. Kognitivna bihevioralna terapija (CBT) uobičajen je oblik psihoterapije koja uključuje podsticanje pacijenata da prepoznaju nezdrave navike i razviju veštine rešavanja problema i suočavanja.
- Savetovanje o ishrani
Medicinski stručnjaci mogu vam pomoći da razvijete plan zdrave ishrane koji odgovara vašim individualnim potrebama.
- Lekovi
Ponekad lekovi mogu pomoći u kontroli anksioznosti, nagona ili nezdravih misli. Antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti mogu se dati nekome ko se bori sa poremećajem u ishrani.
- Hospitalizacija
Ljudi koji razviju ozbiljne zdravstvene probleme zbog poremećaja u ishrani mogu zahtevati hospitalizaciju. Osim toga, neke klinike nude intenzivne stacionarne programe lečenja. Nakon datih terapija i lečenja poremećaji ishrane bi trebali da budu vaša prošlost.
Alternativne i komplementarne terapije
Neke vrste alternativne medicine mogu pomoći ljudima sa poremećajima u ishrani da se opuste i smanje stres. Joga, masaža, meditacija i akupunktura uobičajene su terapije.
Prevencija poremećaja u ishrani
Ne postoji siguran način za sprečavanje poremećaja u ishrani, ali osoba može smanjiti rizik tako što će:
- Učiti o znakovima, simptomima i rizicima
- Izbegavati brze dijete i nezdravo ponašanje pri gubitku težine
- Izbegavati negativne razgovore o sebi
- Tražiti pomoći ako ponašanje postane problematično
Poremećaji ishrane i moguće komplikacije
Iako poremećaji ishrane muče mnogo ljudi, oni se spolja čine veoma funkcionalnim, izvanredni su na poslu i kod kuće, a iznutra, njihova tela su u krizi. Neki se na kraju potpuno oporave. Drugi se kreću kroz periode oporavka i recidiva. A neki postaju hronično bolesni ili umiru.
Poremećaji ishrane imaju najveću stopu smrtnosti od svih psihijatrijskih bolesti.
Procenjuje se da 20 odsto ljudi sa poremećajima u ishrani na kraju umire od komplikacija kao što su:
- nepravilan ili veoma slab rad srca (aritmija)
- iznenadni srčani zastoj
- teška oboljenja jetre
- samoubistvo
Čak i oni koji prežive mogu se suočiti sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući:
- Nepovratan gubitak kostiju
- Gubitak i slabost mišića, uključujući i srčani mišić
- Anemiju
- Tešku dehidraciju, što može dovesti do otkazivanja bubrega
- Suvu kožu i gubitak kose
- Usporenu probavu (gastropareza)
- Nesvesnost, umor i opštu slabost
- Nepravilnosti menstruacije ili gubitak libida
- Depresiju
Poremećaji ishrane i ko ih ima?
Pošto poremećaji ishrane nisu uvek očigledni, oni su daleko češći nego što mnogi od nas shvataju. Prema podacima američkog „Nacionalnog udruženja za poremećaje u ishrani“, u skoro jednom trenutku svog života, skoro 29 miliona Amerikanaca, će doživeti poremećaj ishrane. Od toga će oko 10 miliona biti dečaci i muškarci.
Srodna stanja i uzroci poremećaja u ishrani
Prema američkom „Nacionalnom savezu za mentalno zdravlje“, neki zdravstveni uslovi koji su blisko povezani sa poremećajima u ishrani su:
- Anksioznost
- Depresija
- Opsesivno -kompulzivni poremećaj (OKP)
- Granični poremećaj ličnosti (BPD)
- Poremećaji zloupotrebe supstanci