Poremećaji ishrane – Simptomi, trajanje, metode lečenja i alternativna medicina, moguće komplikacije

Poremećaji ishrane predstavljaju niz složenih bolesti. Na njih utiču genetski, biološki, bihevioralni, psihološki i društveni faktori.

Analiziranje hranu koju jedete, dobro je za vas, ali samo u umerenoj meri. Jesti hranjivu i zdravu hranu i osećati se prijatno u svom telu svakako je cilj svakoga ko brine o sebi. Ali ako se previše fokusirate na ono što jedete, kada jedete i koliko jedete do te mere da to utiče na vaš život i narušava vašu sposobnost funkcionisanja, to možda znači da imate poremećaj ishrane.

Poremećaj ishrane i šta je normalno ponašanje u ishrani, a šta nije?

Kako možete znati da li vaša zabrinutost u vezi sa ishranom i oblikom vašeg tela skreće ka, ili možda već jeste, poremećaj ishrane? Ne možete se samo pogledati u ogledalo. Uprkos onome što mnogi misle, ne morate biti žensko ili mršavi ili debeli, da biste imali poremećaj u ishrani. Ne morate čak ni da izgledate kao da nešto nije u redu.

Težina može biti pokazatelj poremećaja ishrane, ali svakako nije jedina važna.

Zabluda je da poremećaj ishrane uglavnom pogađa mlade, dobrostojeće žene. Poremećaji u ishrani pogađaju sve starosne grupe, društvene klase, rase, etičke grupe, polove, ljude svih nivoa obrazovanja… Zaista, stereotipi o tome na koga utiču poremećaji ishrane mogu biti prava prepreka u dobijanju pomoći za ljude koji ne odgovaraju tim stereotipima.

Prema „Američkom udruženju psihijatara“, najčešći poremećaji u ishrani koji pogađaju oba pola su:

• Anoreksija

Ovaj poremećaj je obeležen ekstremnom kontrolom unosa kalorija, intenzivnim strahom od dobijanja na težini i često nerealnim sagledavanjem veličine i oblika tela.

• Bulimija

Poznata i kao sindrom prejedanja, bulimiju karakteriše često, brzo prejedanje, nakon čega sledi čišćenje kako bi se izbeglo dobijanje na težini. Čišćenje može uključivati: prisilno povraćanje, opsesivno vežbanje i zloupotreba laksativa i diuretika.

• Poremećaj prejedanja

Ovaj poremećaj je obeležen čestim nekontrolisanim prejedanjem u kratkom vremenskom periodu, sve dok se osoba ne oseća neprijatno sito. Poremećaj prejedanja se uglavnom javlja u tajnosti zbog gađenja prema sebi i neugodnosti.

Znaci i simptomi poremećaja u ishrani

Možda biste želeli da razmislite o konsultaciji sa stručnjakom ako primetite bilo koju od ovih znakova kod sebe, prijatelja ili člana porodice:

• Često mislite o hrani, težini, masti ili kalorijama
• Izbegavate nekada omiljenu hranu
• Radije jedete sami umesto sa drugima, tako da niko ne može da proceni koliko zaista jedete ( može biti premalo ili previše)
• Prekomerno vežbanje. Planiranje dana oko treninga, postavljanje nerealnih ciljeva ili ignorisanje znakova povrede ili umora
• Pronalaženje sve više mana na nečijem telu ili gledanje na to iz veoma drugačijeg ugla u odnosu na ono što drugi ljudi govore
• Obraćate veću pažnju na tela drugih ljudi
• Redovno koristite sredstva za suzbijanje apetita, laksative, diuretike ili klistire

Poremećaji ishrane, njeni uzroci i faktori rizika

Poremećaji ishrane su složene bolesti uzrokovane interakcijom: genetskih, bioloških, bihevioralnih, psiholoških i društvenih faktora, prema američkom „Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje“.

Na primer, roditelj, brat ili sestra sa poremećajem u ishrani mogu predisponirati osobu da ga razvije. Tako bi, takođe, mogli imati anksioznost, depresivni poremećaj ili doživeti traumu, poput seksualnog zlostavljanja. Čak i maltretiranje u detinjstvu može dramatično povećati rizik, primećuje „Nacionalna asocijacija za poremećaje u ishrani“.

Kako se dijagnostikuju poremećaji ishrane?

Lekari često dijagnostikuju poremećaj ishrane na osnovu simptoma i navikama osobe. Osim toga, zdravstveni radnik može obaviti fizički pregled, psihološku procenu i druge testove kako bi proverio postojeća stanja.

Dijagnoze poremećaja u ishrani često se zasnivaju na kriterijumima u „Dijagnostičkom i statističkom priručniku o mentalnim poremećajima“ (DSM-5), koji je objavilo „Američko udruženje psihijatara“.

Poremećaji ishrane i greške lekara kod postavljanja dijagnoze

Zdravstveni radnici često zanemaruju znakove poremećaja u ishrani, a mnogi čak kažu stvari koje bi mogle pogoršati poremećaj. Ne pitaju pacijenta koji je značajno izgubio na težini o njegovim ili njenim navikama u ishrani, i umesto toga ih pohvale da konačno drže svoju težinu pod kontrolom. To je jedan uobičajan scenario. Mnogi lekari takođe prepisuju lekove za depresiju, ne uzimajući u obzir kako bi mentalno stanje pacijenta moglo uticati na njihovo ponašanje u ishrani.

Razlog zašto poremećaji ishrane tako lako prolaze kroz pukotine u lekarskim ordinacijama je jednostavan. Mali broj lekara prolazi detaljnu obuku u identifikaciji i lečenju poremećaja ishrane, čak i u programima porodične medicine i psihijatrijske rezidencije.

Prognoza za lečenje zavisiće od vrste poremećaja ishrane koju imate, težine i drugih faktora.

Što se pre leči poremećaj ishrane, bolji je ishod.

Trajanje poremećaja u ishrani

Trajanje poremećaja u ishrani varira od osobe do osobe.

Studija objavljena u februaru 2017. godine u „Journal of Clinical Psichiatry“ otkrila je da se oko dve trećine žena sa anoreksijom ili bulimijom na kraju oporavi od poremećaja u ishrani. Naučnici su otkrili da se oporavak od bulimije leči brže.

Mogućnosti lečenja i lekova za poremećaje u ishrani

Lečenje poremećaja ishrane obično objedinjuje timski pristup koji uključuje lekare opšte prakse, lekare mentalnog zdravlja i dijetetičare.

Specifične terapije koje osoba zahteva zavise od vrste i težine poremećaja.

• Psihoterapija

Psihoterapija, poznata i kao „terapija razgovora“. Pomaže nekome sa poremećajem u ishrani da nauči da zameni štetne misli ili navike zdravim. Kognitivna bihevioralna terapija (CBT) uobičajen je oblik psihoterapije koja uključuje podsticanje pacijenata da prepoznaju nezdrave navike i razviju veštine rešavanja problema i suočavanja.

• Savetovanje o ishrani

Medicinski stručnjaci mogu vam pomoći da razvijete plan zdrave ishrane koji odgovara vašim individualnim potrebama.

• Lekovi

Ponekad lekovi mogu pomoći u kontroli anksioznosti, nagona ili nezdravih misli. Antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti mogu se dati nekome ko se bori sa poremećajem u ishrani.

• Hospitalizacija

Ljudi koji razviju ozbiljne zdravstvene probleme zbog poremećaja u ishrani mogu zahtevati hospitalizaciju. Osim toga, neke klinike nude intenzivne stacionarne programe lečenja. Nakon datih terapija i lečenja poremećaji ishrane bi trebali da budu vaša prošlost.

Alternativne i komplementarne terapije

Neke vrste alternativne medicine mogu pomoći ljudima sa poremećajima u ishrani da se opuste i smanje stres. Joga, masaža, meditacija i akupunktura uobičajene su terapije.

Prevencija poremećaja u ishrani

Ne postoji siguran način za sprečavanje poremećaja u ishrani, ali osoba može smanjiti rizik tako što će:

• Učiti o znakovima, simptomima i rizicima
• Izbegavati brze dijete i nezdravo ponašanje pri gubitku težine
• Izbegavati negativne razgovore o sebi
• Tražiti pomoći ako ponašanje postane problematično

Poremećaji ishrane i moguće komplikacije

Iako poremećaji ishrane muče mnogo ljudi, oni se spolja čine veoma funkcionalnim, izvanredni su na poslu i kod kuće, a iznutra, njihova tela su u krizi. Neki se na kraju potpuno oporave. Drugi se kreću kroz periode oporavka i recidiva. A neki postaju hronično bolesni ili umiru.

Poremećaji ishrane imaju najveću stopu smrtnosti od svih psihijatrijskih bolesti.

Procenjuje se da 20 odsto ljudi sa poremećajima u ishrani na kraju umire od komplikacija kao što su:

• nepravilan ili veoma slab rad srca (aritmija)
• iznenadni srčani zastoj
• teška oboljenja jetre
• samoubistvo

Čak i oni koji prežive mogu se suočiti sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući:

• Nepovratan gubitak kostiju
• Gubitak i slabost mišića, uključujući i srčani mišić
• Anemiju
• Tešku dehidraciju, što može dovesti do otkazivanja bubrega
• Suvu kožu i gubitak kose
• Usporenu probavu (gastropareza)
• Nesvesnost, umor i opštu slabost
• Nepravilnosti menstruacije ili gubitak libida
• Depresiju

Poremećaji ishrane i ko ih ima?

Pošto poremećaji ishrane nisu uvek očigledni, oni su daleko češći nego što mnogi od nas shvataju. Prema podacima američkog „Nacionalnog udruženja za poremećaje u ishrani“, u skoro jednom trenutku svog života, skoro 29 miliona Amerikanaca, će doživeti poremećaj ishrane. Od toga će oko 10 miliona biti dečaci i muškarci.

Srodna stanja i uzroci poremećaja u ishrani

Prema američkom „Nacionalnom savezu za mentalno zdravlje“, neki zdravstveni uslovi koji su blisko povezani sa poremećajima u ishrani su:

• Anksioznost
• Depresija
• Opsesivno -kompulzivni poremećaj (OKP)
• Granični poremećaj ličnosti (BPD)
• Poremećaji zloupotrebe supstanci

• Anksioznost- Drugi deo
• Anksioznost – Prvi deo
• Alkoholizam
• Bipolarni poremećaj – Drugi deo
• Znakovi graničnog poremećaja ličnosti