Psorijaza – Sveobuhvatan vodič sa odgovorima na praktično sva pitanja

Psorijaza je bolest kože koja izazva svrab i nelagodnost. Plak psorijaza, (najčešći tip psorijaze, 80% slučajeva), manifestuje se u vidu crvenih lezija koje su usled upale obično iznad površine kože.

Iako ne postoji lek, lečenje psorijaze utiče da simptomi ne eskaliraju. Lekari će gotovo uvek propisati posebne kreme ili šampone za psorijazu.

Šta je psorijaza?

Psorijaza je autoimuna, hronična bolest kože, što znači da je to dugotrajna (doživotna) bolest. Ljudi sa psorijazom imaju crvene pečate na koži, koji su prekriveni srebrno-belim skvamama.

Psorijaza obično počinje u ranom odraslom dobu, iako može početi i kasnije u životu. Ljudi bilo kog uzrasta, pola ili rase mogu dobiti psorijazu. Situacija se menje u toku života, tako da postoje bolji i lošiji periodi.

Na kojim delovima tela se javlja psorijaza?

Osip se može pojaviti bilo gde. Kod većine ljudi, nalazi se na samo nekoliko regija na telu. U teškim slučajevima, plakovi se spajaju i pokrivaju veliku površinu tela. Psorijaza čini da se osećate neprijatno, jer svrab može da bude nesnosan.

Psorijaza ima tendenciju da se pojavi na:

• Laktovima i kolenima
• Licu, glavi i u unutrašnjosti usta
• Noktima na rukama i nogama
• Genitalijama
• Lumbalnom predelu
• Dlanovima i stopalima

Kako se manifestuje psorijaza?

U početku ćete videti male crvene izbočine na koži. One vremenom rastu, a na vrhu se formiraju ljuske. Površinske ljuske mogu se lako odbaciti, ali ljuske ispod njih će se zalepiti.

Ako grebete kožu ili se intenzivno češete, ljuspice se mogu odvojiti od kože, uzrokujući krvarenje.

Kako osip nastavlja da raste, mogu se formirati lezije (veće površine oštećenja).

Koje vrste psorijaze postoje?

Plak psorijaza (Psoriasis vulgaris) je najčešći tip psorijaze. Procenjuje se da 80% do 90% ljudi sa psorijazom ima klasičnu plak psorijazu.

Javlja se u vidu crvenih lezija koje su usled upale obično iznad površine kože. Takođe, mogu biti prekrivene slojem srebrnkaste ili bele ljuspaste kože.

Koža glave, laktovi i donji deo leđa se delovi tela gde se najčešće javlja plak psorijaza.

Drugi, manje uobičajeni tipovi psorijaze su:

• Inverzna psorijaza (Psoriasis inversa) se pojavljuje u naborima kože (pazuh, prepone, ispod grudi). Promene su jarko crvene boje sjajne glatke površine, bez skvama.
• Gutatna psorijaza (Psoriasis guttata) se najčešće pojavljuje nakon streptokokne infekcije grla, gripa ili morbila. Tada se pojavljuju manje leziji koje izgledaju kao crvene kapljice. Trup i ekstremiteti su područja gde se manifestuje.
• Pustularna psorijaza (Pustular Psoriasis) kod nje se javljaju beli gnojni plikovi ( najčešće na šakama i stopalima). Oni nisu zarazani, jer se sastoji od belih krvnih ćelija.
• Eritridermična psorijaza (Psoriasis erythrodermica) predstavlja najtežu formu oboljenja i zahvata kožu čitavog tela, lica i nokte. Karakteriše je: crvenilo i otok kože, ljuspanje, povišena telesna temperatura i loše opšte stanje koje zahteva hitnu hospitalizaciju pacijenta.

Da li je psorijaza isto što i ekcem?

Psorijaza i ekcem su dve različite bolesti kože.

Razlikuju se: po mestima gde se bolest pojavljuje na telu, svrbu i izgledu. Ekcem se češće pojavljuje iza kolena i unutar laktova. Ekcem takođe izaziva intenzivniji svrab od psorijaze.

Mnogi ljudi, posebno deca, mogu dobiti i ekcem i psorijazu.

Koliko je česta psorijaza?

Psorijaza pogađa milione ljudi. Otprilike 3% populacije u EU i SAD ima psorijazu.

Psorijaza može početi u bilo kom uzrastu, ali u većini slučajeva se dijagnostikuje u odraslom dobu. Prosečna starost ljudi, kada se prvi put pojavi je između 15 i 35 godina.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), neke studije procenjuju da se oko 75 procenata slučajeva psorijaze dijagnostikuje pre 46-e godine. Drugi period kada se najčešće javlja je u kasnim 50-im i ranim 60-im godinama.

Prema SZO, muškarci i žene imaju podjednake šanse da ima se dijagnostikuje psorijaza.

Češće se dijagnostikuje kod belaca, dok je Kkod drugih etničkig grupa  dosta ređa.

Ukoliko neki član vaše porodice ima psorijazu, onda definitivno imate veći rizik od razvoja psorijaze, prema američkoj “Nacionalnoj fondaciji za psorijazu”.

Međutim, mnogi ljudi sa psorijazom uopšte nemaju porodičnu istoriju ove kožne bolesti. Veliki broj ljudi koji imaju bliskog člana porodice sa psorijazom je na sreću nikada neće imati.

Šta uzrokuje psorijazu, da li je genetika ključna u tome?

Psorijaza je autoimuni zapaljenski proces kod koga dolazi do višetruko ubrzanog rasta bazalnih ćelija kože. Zatim se ćelije prekomerno nakupljaju u površnim slojevima i to uzrokuje da se obrazuju ograničene crvene površine, a u dubljim slojevima kože se nakupljaju T limfociti koji podstiču dalje zapaljenje.

Generalno, nove ćelije kože rastu na svakih 28 do 30 dana. Ali kod ljudi sa psorijazom, nove ćelije rastu i kreću se na površinu kože svaka tri do četiri dana. Nagomilavanje novih ćelija koje zamenjuju stare ćelije stvaraju srebrnaste ljuske.

Veruje se da je genetika ključan faktor, tačnije da određeni geni utiču na nastanak psorijaze, ali potrebna su dodatna istraživanja da bi se ova teza definitivno potvrdila.

Ostali uzroci nastanka psorijaze

U osnovi, psorijaza je imunološko oboljenje sa genetskom predispozicijom, u kome dolazi do patološke aktivacije T limfocita.

Međutim pored genetike, postoji još faktora koju mogu da budu uzrok nastanka psorijaze.

To su:

• Stres
• Povrede kože (posekotine, ogrebotine ili operacija)
• Emocionalni stres
• Infekcija
• Pušenje
• Alkohol
• Streptokokne ili druge infekcije koja utiče na imuni sistem
• Određeni lekovi na recept (kao što su litijum, antimalarici i beta blokatori)
• Hladno vreme, kada su ljudi manje izloženi sunčevoj svetlosti i vlazi, a više toplom, suvom vazduhu u zatvorenom prostoru

Sve su ovo potencijalni okidači za nastanak oboljenja.

Koji su simptomi psorijaze?

Psorijazu karakteriše crvenilo i ljuspanje kože, sa periodima egzacerbacije (pogoršanja) i remisije (poboljšanja).

Pored ovoga ostali simpomi psorijaze mogu da budu:

• Svrab
• Ispucala, suva koža
• Ljuskava koža glave
• Bol kože
• Nokti koji su izdubljeni ili napukli
• Bol u zglobovima

Da li je psorijaza zarazna?

Ne, ona nije zarazna i ne može se preneti kontaktom ili putem seksualnih odnosa.

Nema nikakvog razloga za brigu, ukoliko ste u kontaktu se osobom koja ima psorijazu.

Kako da znam da li imam psorijazu?

Redovno vršite samopreglede kože da biste primetili bilo kakve promene na koži.

Ukoliko imate osip koji ne nestaje, obratite se svom lekaru. On će pogledati osip da bi utvrdio da li je u pitanju psorijaza ili neko drugo kožno oboljenje.

Najbolje bi bilo da posetite dermatologa (specijaliste za negu kože), radi postavljanja dijagnoze.

Kako se dijagnostikuje psorijaza?

Za dijagnostikovanje psorijaze, mogu biti potrebna dva testa ili pregleda.

• Medicinski pregled

Većina lekara može postaviti dijagnozu jednostavnim fizičkim pregledom. Simptomi psorijaze su obično očigledni i lako ih je razlikovati od drugih bolesti koja mogu izazvati slične simptome.

Tokom ovog pregleda, obavezno postavite svom lekaru sva pitanja koja vas zanimaju. Pored toga, obavestite svog doktora da li neki član vaše porodice već ima psorijazu.

Kao što smo već napomenuli, genetska predispozicija je glavni faktor rizika za nastanak psorijaze.

• Biopsija

Biopsija je medicinski postupak za uklanjanje malog dela tkiva ili uzorka ćelija iz tela radi fizičkog ili hemijskog pregleda.

Ako su vaši simptomi nejasni, ili ukoliko vaš lekar želi da bude dodatno siguran u svoju dijagnozu, može uzeti mali uzorak vaše kože da bi ga zatim prosledio na analizu.

Minimalno invazivna biopsija (većina biopsija kože) može se uraditi u lekarskoj ordinaciji tokom iste posete kada je lezija otkrivena. Mala injekcija leka može učiniti postupak gotovo bezbolnim.

Zatim će lekar poslati uzorak u laboratoriju na analizu, gde će biti ispitan pod mikroskopom. Pregledom se može dijagnostikovati vrsta psorijaze koju imate. Takođe se na ovaj način isključuju drugi potencijalni zdravstveni problemi.

Kada se rezultati budu gotovi, lekar će vam zakazati termin da razgovara sa vama o nalazima i saopštiće vam koje su solucije lečenja.

Koja vrsta lečenja se najčešće primenjuju kod psorijaze?

Nekoliko opcija lečenja može ublažiti psorijazu. Kreme ili masti su uglavnom dovoljne za smanjenje osipa na malim površinama kože.

Ukoliko osip zahvata veće površine kože, ili imate i bolove u zglobovima, možda će vam trebati drugi tretmani. Bol u zglobovima može biti znak da imate artritis.

Lekar će odlučiti o planu lečenja na osnovu:

• Ozbiljnost osipa
• Lokacije osipa na telu
• Godina pacjenta
• Opšteg zdravlja pacjenta

Uobičajeni tretmani koji se koriste kod lečenja psorijaze su:

• Steroidne kreme
• Hidratantne kreme za suvu kožu
• Anthralin, lek za usporavanje proizvodnje ćelija kože
• Lekoviti losioni, šamponi i rastvori za kupanje. Vaš lekar ih može preporučiti u kombinaciji sa terapijom ultraljubičastom (UV) svetlošću kod ozbiljnijih slučajeva.
• Vitamin D3 mast
• Vitamin A ili retinoidne kreme

Lokalna terapija za lečenje psorijaze

Kao što smo već rekli, za psorijazu ne postoji lek koji će vas trajno rešiti ovog neprijatnog problema.

Lečenje ima za cilj da:

• smanji upalu i ljuspice
• uspori rast ćelija kože
• umanji skvame na površini kože
• spreči pucanje kože

Počećemo od lokalnih terapija.

U njih spadaju:

• Kortikosteroidne kreme i masti koje se nanose direktno na kožu. Mogu da budu od pomoći za smanjenje blage do umerene psorijaze.

• Tazaroten gel se koristi kod klasičnr plak psorijaze. Efekti se vide nakon 12 nedelje po prestanku lečenja.
• Salicilna kiselina se koristi u preparatima 1-5% za telo i do 10% za poglavinu i dovodi do brze eliminacije skvama i zadebljanja kod psorijaze.
• Imunomodulatori – inhibitori kalcineurina su naročito pogodni za lečenje promena na licu i pregibima.

Sistemska terapija za lečenje psorijaze

Ljudi koji imaju teže forme psorijaze i oni koji nisu dobro reagovali na druge vrste lečenja, verovatno će morati da koriste oralne lekove ili da primaju injekcije.

Mnogi od ovih lekova mogu imati ozbiljne neželjene efekte i iz tog razloga ih lekari obično propisuju samo na kraći vremenski period.

Ovi lekovi su:

• Metotreksat – to je citostatik koji se primenjuje kod psorijaznog artritisa. Zna da izazove manje neželjenih efekata kada se koristi u malim dozama. Dugoročno, može izazvati ozbiljne neželjene efekte, poput oštećenja jetre i smanjene proizvodnje crvenih i belih krvnih zrnaca.
• Ciklosporin – je imunosupresiv koji smanjuje reagovanje imunog sistema, a tako i nastanak psorijatičnih promena. Može biti nefrotoksičan i povećava krvni pritisak, pa se savetuje poseban oprez.Takođe i problemi sa bubrezima mogu da budu potencijalan rizik kod uzimanja ovog leka.
• Biološka terapija – deluje na autoimuni proces u nastanku psorijaze. Primenjuje se po veoma strogim protokolima, jednom mesečno (injekcija) i koristi se isključivo kod teških oblika psorijaze.
• Oralni retinoidi – smanjuju ubrzanu produkciju ćelija kože kod psorijaze.

Kada prestanete da ih koristite, simptomi psorijaze će se verovatno vratiti. Neželjeni efekti mogu da budu: gubitak kose i suvoća sluzokože.

Koriste se za lečenje pustulozne i eritrodermicne psorijaze.

Nakon prestanka uzimanje ove terapije, ženama se ne savetuje da zatrudne još 2-3 godine, zbog rizika od mogućih urođenih mana kod dece.

Psorijaza može da se leči i svetlosnom terapijom.Ovaj tretman koristi ultraljubičasto (UV) ili prirodno svetlo. Sunčeva svetlost ubija preaktivna bela krvna zrnca koja napadaju zdrave ćelije kože i izazivaju brz rast ćelija. I UVA i UVB svetlost mogu biti od pomoći u smanjenju simptoma blage do umerene psorijaze.

Većina ljudi će imati koristi od kombinacije nekoliko tretmana. Ova vrsta terapije koristi više od jedne vrste lečenja za smanjenje simptoma.

Neki ljudi mogu koristiti isti tretman ceo život. Drugi će možda morati povremeno da menjaju metode lečenja, ako njihova koža prestane da reaguje na tretman koji primaju.

Da li postoji prevencija za psorijazu?

Ne možete sprečiti psorijazu. Međutim, lečenje može smanjiti simptome, čak i kod ljudi sa težim oblikom psorijaze.

Da li će psorijaza ikada nestati? Može li se izlečiti?

Za psorijazu ne postoji lek. Može da se pojavi i nestane tokom života.

Lečenje ublažava simptome tako da će vam definitivno pomoći da se osećate bolje i da možete da normalno da funkcionišete.

Da li mogu da se jave neke komplikacije kod psorijaze?

Kod nekih ljudi, psorijaza uzrokuje više od svraba i crvenila kože. To može dovesti do otečenih zglobova i artritisa.

Ukoliko imate psorijazu, možda ste u većem riziku od:

• dijabetesa
• gojaznosti
• visokog holesterola
• moždanog udara
• srčanog udara

Svakako, vaš lekar će vam savetovati da redovno merite krvni pritisak. Takođe je važno da prestanete da pušite i imate zdravu težinu.

Šta je psorijatični artritis?

Psorijatični artritis je oblik artritisa koji se javlja u ljudi koji imaju psorijazu kože i noktiju. Bolest je slična reumatoidnom artritisu.

Kod 30-tak procenata ljudi koji imaju psorijazu, dolazi do psorijatičnog artritisa.

Simptomi psorijatičnog artritisa su:

• oticanje zglobova
• ukočenost
• bol

Obratite se svom lekaru, ako imate bilo koji od ovih simptoma. Rano lečenje može smanjiti oštećenje vaših zglobova.

Da li je potrebno da promenim ishranu, ukoliko imam psorijazu?

Hrana ne može izlečiti ili čak lečiti psorijazu, ali ishrana bogata hranljivim materijama može pomoći u smanjenju simptoma.

Ovih pet promena načina života mogu pomoći u ublažavanju simptoma psorijaze:

• Gubitak bilo kakve viška težine

Nije do kraja jasno kako težina utiče na psorijazu, ali gubitak viška kilograma takođe može pomoći da lečenje bude efikasnije. Ako imate prekomernu težinu, rad na dostizanju umerene težine može pomoći u smanjenju ozbiljnosti stanja.

• Jedite hranu koja je zdrava za srce

Smanjenje unosa zasićenih masti (koje se nalaze u proizvodima životinjskog porekla), kao što su meso i mlečni proizvodi, može biti od pomoći kada se leći psorijaza.

Takođe je važno da povećate unos nemasnih proteina koji sadrže omega-3 masne kiseline. Njih ima u: lososu, sardinama i škampima…

Biljni izvori omega-3 (orasi, laneno seme i soja), takođe su korisni izvori, posebno ako tražite opcije na biljnoj bazi.

• Izbegavajte namirnice koje mogu da budu okidači

Psorijaza izaziva upalu. Određena hrana takođe može izazvati upalu.

Izbegavanje te hrane može pomoći da se izbegnu simptomi.

Ove namirnice uključuju:

• crveno meso
• rafinirani šećer
• visoko obrađenu hranu
• mlečne proizvode

Lista se naravno ne završava ovde, ali ovo su namirnice koje svako od nas svakodnevno konzumira (barem neke sa ove liste).

• Pijte manje alkohola

Konzumacija alkohola može povećati rizik od upale. Smanjenje unosa alkohola ili potpuno odustajanje od njega, može pomoći u smanjenju rizika.

Ako imate problem sa prekomernom upotrebom alkohola, vaš lekar vam može pomoći da napravite plan lečenja.

• Uzimite u obzir uzimanje veće količine vitamina

Lekari uglavnom preferiraju ishranu bogatu vitaminima, više nego vitamine u obliku tableta. Međutim, čak i sa najzdravijom ishranom, možda će vam biti potrebna pomoć da unesete adekvatne količine vitamina.

Pitajte svog lekara, da li treba da uzimate neke vitamine kao dodatak vašoj ishrani.

Kako najbolje da se brinem o sebi?

Da biste se osećali bolje:

• Uzmite lekove prema uputstvima vašeg lekara.
• Redovno koristite hidratantnu kremu, posebno nakon kupanja.
• Izbegavajte jake sapune.
• Koristite medicinski šampon.

Ostali koraci koje treba da preduzmete da biste ostali što je moguće zdraviji:

• Razgovarajte sa svojim lekarom kako da smanjite rizik za srodne bolesti, kao što su: bolesti srca, depresija i dijabetes.
• Smanjite stres: meditacijom, vežbanjem, jogom, vežbama disanja ili posetom stručnjaku za mentalno zdravlje.

Šta bi još trebalo da pitam svog lekara?

Ako imate psorijazu, pitajte svog lekara sledeće:

• Kako mogu da sprečim ili kontrolišem simptome?
• Koji lek je najbolji za mene?
• Šta još treba da uradim da bih smanjio mogućnost da imam ovaj problem?
• Koje su moje opcije, ako kreme ne daju očekivane rezultate?
• Da li će psorijaza ikada nestati?

Psorijaza – rezime

Psorijaza je hronična bolest kože koju karakteriše svrab i može da se pojavi ili povuče u bilo kom trenutku (dolazi u ciklusima).

Ovaj poremećaj je rezultat ubrzanog procesa proizvodnje ćelija. Ćelije kože uobičajeno rastu duboko u koži i polako se izdižu na površinu. Na kraju odumiru i otpadaju a životni ciklus im je oko mesec dana.

Kod psorijaze, ovaj ciklus je ubrzan i može se završiti za samo nekoliko dana. Zbog toga ćelije kože nemaju vremena da otpadnu i ova brza prekomerna proizvodnja dovodi do nakupljanja ćelija kože i stvaraju se površine zadebljane od mrtvih ćelija.

Važno je još da se kaže da psorijaza nije zarazana. Ako imate promene na koži koje ne prolaze, obavezno razgovarajte sa svojim lekarom.

Uzrok nastanka psorijaze je najverovatnije genetika i ne postoji lek za psorijazu.

Tretmani psorijaze mogu da smanje simptome i omoguće vam veći kvalitet života. Vaš lekar će da vam prepiše specijalnu kremu, hidratantnu kremu ili lekove.

Postoje i mnoge druge dostupne terapije, ukoliko kreme ili lekovi ne deluju.

Održavanje vašeg ukupnog zdravlja je takođe veoma važno.

• Rak kože – Vrste, simptomi, uzroci, tretmani, faze, prevencija i još mnogo toga
• Svrab po telu – Sveobuhvatni vodič o kožnim bolestima koje uzrokuju svrab
• Rak kože: Koji su najčešći simptomi?
• Bol u stomaku kod dece – Mogući uzroci, dijagnostikovanje, lečenje i još mnogo toga
• Maslinovo ulje za sunčanje – Da li će vam pomoći da dođete do bronzanog tena i koliko je rizično da ga koristite?