Simptomi cerebralne paralize su mnogostruki. U nastavku teksta će biti detaljno obrađeni.
Cerebralna paraliza može uticati na bilo koju motoriku osobe (veštine povezane sa kretanjem) – uključujući finu, grubu i oralnu motoriku.
Fina motorika se odnosi na zadatke koji koriste male mišiće iz jednog dela tela, obično: šake, prst na rukama i nogama.
Te veštine uključuju: pisanje, jelo sa priborom, uvijanje nožnih prstiju, okretanje kvake ili zakopčavanje košulje…
Grube motoričke veštine koriste mnoge mišiće u telu za velike pokrete poput: skakanja, trčanja, plivanja, savijanja, posezanja i nošenja predmeta.
Oralne motoričke sposobnosti su povezane sa bilo čim što radite sa ustima, kao što je: jelo, piće ili žvakanje.
Pregled sadržaja:
Rani znaci i simptomi cerebralne paralize
Za bebe, propuštanje jednog ili više razvojnih prekretnica može biti rani znak cerebralne paralize. Prekretnice su približni uzrasti kada većina dece može da izvede određene veštine, poput: prevrtanja, samostalnog sedenja, podizanja stvari, razgovora ili puzanja. Postoji sveobuhvatna lista veština koje bi vaše dete trebalo da ima u određenim godinama, od 2 meseca do 5 godina.
Neki od sledećih problema mogu biti povezani sa mnogim drugim vrstama stanja, ali možda dete sa određenim kašnjenjem uopšte nema nikakvo stanje.
Roditelji mogu takođe primetiti sledeće znake kod svoje dece, mada i bebe bez cerebralne paralize mogu pokazivati neke od njih. Bebe koje pokazuju ove znakove treba da pregleda pedijatar ili porodični lekar.
Bebe mlađe od 6 meseci
- Ukočenost tela
- Zabačena glava kad ih podignete
- Ukočene noge koje se ukrštaju ili izgledaju poput makaza
Bebe starije od 6 meseci
- Ne prevrću se
- Ne mogu rukama dodirnuti usta
- Jedna ruka je stegnuta u pesnicu kada ispruži drugu ruku
Bebe starije od 10 meseci
- Vuku udove dok puze, izgleda kao da koriste samo polovinu tela
- Skaču po podu, umesto da puze sa nogama i rukama
Opšti simptomi cerebralne paralize
Kako dete raste, postaju jasniji specifični simptomi cerebralne paralize. To uključuje niz problema sa kretanjem, kao što su sledeći:
- Ukočenost u mišićnom tonu
- Preterani ili abnormalni refleksi (odgovori na stimuluse)
- Slaba ili nikakva koordinacija mišića
- Nekontrolisani pokreti
- Loše motoričke sposobnosti generalno
- Nemogućnost kontrole creva
- Drhtanje ili tresenje
- Spori, grčeći se pokreti
- Uglavnom koriste samo jednu stranu tela
- Problemi sa hodanjem, poput hodanja samo na prstima, naginjanja tokom hodanja, prelaska kolena poput makaza, širok ili neusklađen korak
- Prekomerno slinjenje ili otežano gutanje
- Loš ili odložen razvoj govora
- Problemi sa finom motorikom, poput poteškoća sa hvatanjem predmeta
Uobičajene bolesti kod cerebralne paralize
Određeni izrazi se često koriste u opisivanju simptoma cerebralne paralize.
- Ataksija se odnosi na odsustvo koordinacije mišića.
- Atetoza se odnosi na spore kretnje, najčešće ruku, stopala, lica ili jezika. Atetotske kretnje su nevoljne i neritmičke.
- Koreoatetoza se odnosi na kombinaciju horeje (nagli, nekoordinisani pokreti) i atetoze.
- Distonija se odnosi na nehotične kontrakcije mišića sa uvijanjem i ponavljajućim pokretima.
- Hipotonija se odnosi na smanjeni tonus mišića, zbog čega mišići izgledaju previše opušteno i slabo.
- Hipertonija se odnosi na povećani tonus mišića, što uzrokuje ukočenost.
- Spastičnost se odnosi na ukočene, zategnute mišiće i preterane reflekse.
- Tremor je tresenje ruku ili nekog drugog dela tela.
- Plegija je sufiks koji znači „paraliza“. Vrste paralize uključuju monoplegiju (jedan ekstremitet), diplegiju ili paraplegiju (dva ekstremiteta), hemiplegiju (jedna strana tela), kvadriplegiju (celo telo).
Dijagnoza cerebralne paralize
Ne postoji jedinstveni test za cerebralnu paralizu. Lekari prikupljaju informacije o simptomima, vrše klinička posmatranja i sprovode testove da bi utvrdili oštećenja mozga pre postavljanja dijagnoze.
Osoba koja sumnja na cerebralnu paralizu verovatno će proći najmanje jedan test snimanja mozga. Lekari koriste ove slike za traženje oštećenja mozga ili abnormalnosti.
Postoji nekoliko vrsta slika mozga:
- Snimanje magnetnom rezonancom (MRI) koristi veliki magnet za stvaranje slike mozga, otkrivajući gde i kako je mozak oštećen.
- Kranijalni ultrazvuk odbija zvučne talase od bebinog mozga da bi stvorio sliku.
- Skeniranje pomoću kompjuterske tomografije (CT) koristi rendgenske zrake za prikaz slika poprečnog preseka mozga.
- Pored toga, dete može da se podvrgne elektroencefalogramu (EEG), koji uključuje pričvršćivanje elektroda radi snimanja električne aktivnosti u mozgu. EEG takođe omogućava lekarima da otkriju da li se javljaju problemi u funkcionisanju mozga.
Vrste cerebralne paralize
Ne postoje dva indentična slučaja cerebralne paralize. Simptomi mogu biti blagi, umereni ili teški, a poremećaj može zahvatiti samo određene delove tela ili celo telo.
Međutim, način na koji su mišići pogođeni može se koristiti za klasifikaciju cerebralne paralize u tri vrste:
- spastična
- diskinetička
- ataksična
Ljudi takođe mogu imati mešoviti tip, koji uključuje karakteristike dva ili više tipova.
Spastična cerebralna paraliza
Je najčešći tip koji se može naći kod 70 do 80 procenata ljudi sa cerebralnom paralizom. Ljudi sa spastičnom cerebralnom paralizom imaju povećan tonus mišića, što uzrokuje ukočenost mišića. Ova ukočenost čini da njihovi pokreti izgledaju neugodno ili usiljeno.
Spastična cerebralna paralizauključuje tri podtipa na osnovu kojih su uključeni mišići.
- Spastična diplegija ili dipareza odnosi se na probleme sa mišićima u nogama.
- Spastična hemiplegija ili hemipareza znači da samo jedna strana tela osobe ima ukočenost mišića.
- Spastična kvadriplegija ili kvadripareza znači da je celo telo tela pogođeno: lice, trup i obe ruke i noge. Veća je verovatnoća da će ove osobe imati druge probleme, poput: oštećenja vida, sluha ili govora.
Diskinetička cerebralna paraliza
Ili atetoidna cerebralna paraliza javlja se u oko 10 procenata slučajeva cerebralne paralize. Sa ovom vrstom, tonus mišića osobe može biti suviše čvrst ili suviše labav i često može varirati između tih krajnosti čak i u istom danu. Ljudi sa diskinetičkom cerebralnom paralizom nemaju potpunu kontrolu nad rukama i nogama. Mogu imati brze, trzave pokrete ili spore, grčeće pokrete. Ako im je lice pogođeno, gutanje, sisanje i razgovor mogu biti otežani.
Ataksična cerebralna paraliza
Takođe čini oko 10 procenata slučajeva. Prvenstveno utiče na čovekovu ravnotežu i koordinaciju. Ljudima sa ataksičnom cerebralnom paralizom je teško da mirno hodaju ili rade zadatke koji zahtevaju jaku kontrolu mišića, poput šivenja, pisanja ili pranja posuđa
