Socijalna anksioznost (socijalna fobija) je vrsta anksioznog poremećaja koji izaziva ekstremni strah u društvenim okruženjima. Ljudi sa ovim poremećajem imaju problema da razgovaraju sa ljudima, upoznaju nove ljude i prisustvuju društvenim okupljanjima. Plaše se da ih drugi ljudi osude ili ispituju. Možda razumeju da su njihovi strahovi iracionalni ili nerazumni, ali se osećaju nemoćno da ih prevaziđu.
Socijalna anksioznost se razlikuje od stidljivosti. Stidljivost je obično kratkotrajna i ne remeti nečiji život. Socijalna fobija je uporna, iscrpljujuća i u ogromnoj meri utiče na kvalitet života.
Ona može da utiče na nečiju sposobnost da:
- radi
- ide u školu ili na fakultet
- razvija bliske odnose sa ljudima van svoje porodice
Prema „Američkom udruženju za anksioznost i depresiju“, oko 15 miliona odraslih Amerikanaca ima poremećaj socijalne anksioznosti. Simptomi ovog poremećaja mogu početi da se manifestuju oko 13-e godine, odnosno u pubertetu.
Pregled sadržaja:
Socijalna anksioznost simptomi
Društvena interakcija može izazvati sledeće fizičke simptome kod pojedinca koji pati od socijalne fobije, a to su:
- crvenilo lica
- mučnina
- prekomerno znojenje
- drhtanje
- teškoće u govoru
- vrtoglavica ili nesvestica
- ubrzan rad srca
Psihološki simptomi mogu uključivati:
- intenzivnu zabrinutost zbog interakcije sa drugim ljudima
- stres koji se manifestuje danima ili nedeljama pre nekog događaja
- izbegavanje društvenih događaja ili pokušaja da se uklopite u društvo, ako morate da prisustvujete
- brigu da ćete se osramotiti u društvenoj situaciji
- zabrinutost se da će drugi ljudi primetiti da ste pod stresom ili nervozni
- potrebu za alkoholom da bi se suočili sa drugim ljudima
- izostanak škole ili posla zbog anksioznosti
Normalno je da ponekad osećate anksioznost. Međutim, socijalna anksioznost je kada imate stalni strah da vas drugi osuđuju ili da žele da vas ponize.
Zbog ovog stanja ćete najverovatnije želeti da izbegavate sve društvene situacije, poput:
- postavljanja pitanja drugim ljudima
- intervjua za posao
- šopinga
- korišćenja javnih toaleta
- razgovora telefonom sa nepoznatim ljudima
- jedenja u javnosti
Simptomi socijalne anksioznosti se možda neće iskazati u svim situacijama. Možete imati ograničenu ili selektivnu anksioznost. Na primer, simptomi se mogu pojaviti samo kada jedete pred nepoznatim ljudima ili razgovarate sa strancima.
Simptomi se mogu pojaviti u svim društvenim okruženjima, ako imate ekstremni oblik socijalne fobije.
Šta uzrokuje socijalnu anksioznost?
Tačan uzrok socijalne fobije je nepoznat. Međutim, trenutna istraživanja podržavaju ideju da je uzrokovana kombinacijom faktora životne sredine i genetike.
Negativna iskustva takođe mogu doprineti ovom poremećaju, uključujući:
- maltretiranje
- porodične sukobe
- seksualno zlostavljanje
- emocionalno zlostavljanje
Fizičke abnormalnosti, kao što je neravnoteža serotonina mogu doprineti da se manifestuje socijalna anksioznost.
Serotonin je hemikalija u mozgu koja pomaže u regulisanju raspoloženja. Preterano aktivna amigdala (struktura u mozgu koja kontroliše reakciju na strah i osećanja) takođe može izazvati ove poremećaje.
Anksiozni poremećaji mogu da budu i posledica genetike. Međutim, nisu svi naučnici 100 posto sigurni u ove tvrdnje. Na primer, dete može razviti anksiozni poremećaj posmatranjem ponašanja jednog od svojih roditelja koji ima anksiozni poremećaj. Deca takođe mogu razviti anksiozne poremećaje kao rezultat odgajanja u strogo kontrolisanom ili prezaštitnički nastrojenom okruženju.
Kako se dijagnostikuje socijalna anksioznost?
Ne postoji medicinski test za proveru socijlne fobije. Lekar će dijagnostikovati socijalnu anksioznost na osnovu opisa vaših simptoma. On takođe može dijagnostikovati socijalnu fobiju nakon ispitivanja određenih obrazaca ponašanja.
Tokom pregleda, lekar će od vas tražiti da objasnite svoje simptome. Takođe će želeti da razgovarate o situacijama koje izazivaju te simptome.
Kriterijumi za dijagnostikovanje socijalne fobije su:
- stalni strah od društvenih situacija zbog straha od poniženja ili sramote
- osećaj anksioznosti ili panike pre društvene interakcije
- shvatanje da su vaši strahovi nerazumni
- anksioznost koja remeti svakodnevni život
Kako se leči socijalna anksioznost?
Postoji nekoliko vrsta tretmana kod lečenja socijalno anksioznog poremećaja. Rezultati lečenja se razlikuju od osobe do osobe. Nekim ljudima je potrebna samo jedna vrsta lečenja. Međutim, drugima može biti potrebno više različitih metoda.
Lekar vas može uputiti na lečenje kod lekara za mentalno zdravlje. Ponekad, lekar može da predloži da uzimate lekove za lečenje simptoma.
Opcije lečenja socijalnog anksioznog poremećaja će biti analizirane u nastavku teksta.
Kognitivno-bihejvioralna terapija
Ova terapija vam pomaže da naučite kako da kontrolišete anksioznost kroz opuštanje i disanje i kako da zamenite negativne misli pozitivnim.
Terapija izloženosti
Ova metoda lečenja će vam pomoći da se postepeno suočite sa društvenim situacijama, umesto da ih izbegavate.
Grupna terapija
Ovaj vid terapije vam pomaže da naučite društvene veštine i tehnike za interakciju sa ljudima i kako da se adekvatno ponašate u društvu drugih ljudi. Učešće u grupnoj terapiji sa drugima koji imaju iste strahove može učiniti da se osećate manje usamljeno. To će vam dati priliku da uvežbate svoje nove veštine kroz igranje uloga.
Kućno lečenje
Ovde pre svega spada:
- Izbegavanje kofeina
Hrana i piće poput kafe, čokolada i gaziranih pića su stimulansi i mogu povećati anksioznost.
- Dosta spavanja
Preporučuje se spavanje najmanje osam sati svake noći. Nedostatak sna može povećati anksioznost i uzrokovati da se izraženije manifestuje socijalna anksioznost, odnosno njeni simptomi.
Vaš lekar može da vam prepiše lekove koji leče anksioznost i depresiju ako se vaše stanje ne poboljša terapijom i promenama u načinu života. Ovi lekovi ne leče socijalnu fobiju. Međutim, oni mogu da smanje vaše simptome i da vam pomognu da funkcionišete u svakodnevnom životu. Može proći do tri meseca dok lekovi ne počnu da deluju.
Lekovi koje je odobrila američka „Uprava za hranu i lekove“ (FDA) za lečenje socijalnog anksioznog poremećaja su: Pakil, Zoloft i Effexor XR.
Vaš lekar u početku može da vam preporuči manju dozu i da je postepeno povećava, kako biste izbegli neželjene efekte.
Uobičajeni neželjeni efekti ovih lekova su:
- nesanica
- dobijanje na težini
- stomačni problemi
- nedostatak seksualne želje
Razgovarajte sa svojim lekarom o potencijalnim prednostima i rizicima, da biste odlučili koji tretman je najbolji za vas.
Izgledi za izlečenje
Prema „Američkom udruženju za anksioznost i depresiju“, oko 36 procenata ljudi sa socijalnom anksioznošću ne ide na lečenje, sve dok nemaju simptome najmanje 10 godina.
Socijalna anksioznost često uzrokuje da se ljudi okrenu drogama ili alkoholu u nadi da će se tako izboriti sa ovim problemom.
Ako se ne leči, socijalna fobija može dovesti do drugih visokorizičnih ponašanja, a ovde spadaju:
- zloupotreba alkohola i droga
- usamljenost
- misli o samoubistvu
Izgledi za izlečenje sa dosta povoljni. Terapija, promene načina života i lekovi mogu pomoći mnogim ljudima da se izbore sa anksioznošću i funkcionisanjem u društvenim situacijama.
Socijalna fobija ne mora da kontroliše vaš život. Iako može potrajati nedeljama ili mesecima, psihoterapija i/ili lekovi vam mogu pomoći da počnete da se osećate smirenije i samopouzdanije u društvenim situacijama.
Držite svoje strahove pod kontrolom:
- prepoznavanjem pokretača koji izazivaju da počnete da se osećate nervozno ili van kontrole
- uvežbavanjem tehnika opuštanja i disanja
- uzimajem lekove prema uputstvima lekara
Upornost i dobra volja moraju na kraju da vam se isplate.
