Uzroci depresije mogu biti mnogobrojini i često su veoma individualne prirode. Jedan od razloga zašto je depresiju teško prepoznati je taj što se njeni znaci mogu široko razlikovati od osobe do osobe i ponekad biti prikriveni netipičnim simptomima. Na primer, neki ljudi koji su depresivni mogu se ponašati: nezadovoljno, ogorčeno ili razdražljivo. U stvari, agresija – uključujući otvorene činove nasilja – može biti pokazatelj „skrivene“ depresije, prema izveštaju od 28. februara 2017. u „Psychiatric Times-u“. Depresija koja se maskira kao bes u početku može izgledati iznenađujuće, ali ne i ako uzmete u obzir da je nekoliko osnovnih faktora, uključujući: zloupotrebu alkohola ili supstanci i traume iz detinjstva, povezano sa oba.
Slično tome, osoba koja oseća anksioznost ima visok rizik od razvoja depresije i obrnuto. „Nacionalna alijansa za mentalne bolesti“ izveštava da će čak 60 posto ljudi sa anksioznošću takođe imati simptome depresije. Isto važi i za ljude sa depresijom koji imaju simptome anksioznosti. Neki istraživači čak sumnjaju da su depresija i anksioznost zapravo neumoljivo isprepleteni izrazi istog osnovnog psihološkog poremećaja.
Depresija se takođe može manifestovati psihosomatski.
To znači da umesto da se pre svega predstavlja kao poremećaj raspoloženja, dominantan simptom mogu biti stvari poput:
- nejasnih bolova
- vrtoglavice
- glavobolje
- probavnih problema
- bolova u leđima
navodi „Journal of Clinical Psychiatry“. Komplikovanje stvari je to što je često teško znati da li depresija uzrokuje fizičke simptome ili fizički simptomi uzrokuju depresiju.
Pregled sadržaja:
Šta su najčešći uzroci depresije?
Niko sa sigurnošću ne zna zašto neki ljudi postaju depresivni, a drugi ne. Kao i kod drugih bolesti mozga, poput Alchajmerove bolesti, tačan uzrok ostaje nejasan. Depresija se može pojaviti spontano, bez ikakvog očiglednog uzroka. I dobro je dokumentovano da kada jednom doživite jednu depresivnu epizodu, rizik da ćete imati drugu kasnije u životu se povećava. Studija iz psihološke medicine otkrila je da više od 13 procenata ljudi koji se oporave od prve epizode velike depresije ima još jednu epizodu u roku od pet godina, 23 procenta u roku od 10 godina i 42 procenta u roku od 20 godina.
Psihijatri danas generalno na depresiju gledaju u „bio-psiho-socijalnim“ terminima. Što znači da je vide kao složeni poremećaj koji je najverovatnije pokrenut preklapanjem:
- bioloških
- psiholoških
- socijalnih (takođe nazvanih faktora sredine) faktora.
Među potencijalnim faktorima koji doprinose depresiji i koji su ujedno najčešći uzroci depresije su:
Genetika
Mnoge studije sugerišu da depresija može proisteći iz genetske predispozicije, uključujući jedno međunarodno istraživanje u kojem je učestvovalo više od 2 miliona ljudi, objavljeno u izdanju časopisa „Nature Neuroscience“ u februaru 2019. godine, koje je povezalo 269 gena sa depresijom. Međutim, ne veruje se da samo geni pišu vašu sudbinu. Naučnici smatraju da, iako neki geni mogu povećati rizik, za pokretanje simptoma potrebni su drugi faktori.
Neurotransmiteri
Potvrđena je dugogodišnja sumnja da je depresija uzrokovana niskim nivoima određenih neurotransmitera (hemijski prenosnici koji komuniciraju između neurona). Pa ipak je jasno da neurotransmiteri igraju ulogu.
Novo razmišljanje je da se depresija ponekad može aktivirati:
- vezama nervnih ćelija u mozgu
- rastom nervnih ćelija
- ili kada funkcionisanje nervnih krugova pođe po zlu
Zapaljenje
Višestruka ispitivanja pokazuju da upale povezane sa bolestima ili stresom mogu stvoriti hemijske promene u mozgu koje mogu pokrenuti ili pogoršati depresiju. A kod određenih ljudi i uticati na to kako osoba reaguje na terapiju lekovima.
Teškoće
Prema „Svetskoj zdravstvenoj organizaciji“ ima sve više dokaza da su psihološki i socijalni faktori poput:
- istorije zlostavljanja
- lošeg zdravlja
- ishrane
- nezaposlenosti
- socijalne izolacij
- usamljenosti
- niskog socioekonomskog statusa
- stresnih životnih događaja (razvod ili novčana briga)
mogu igrati odlučujuću ulogu u nastanku depresije. Na primer, odrasli sa kliničkom depresijom imaju dvostruku veću verovatnoću da su imali traume u detinjstvu u poređenju sa ljudima koji je nemaju. Ove podatke iznosi studija objavljena 3. maja 2016. u časopisu „Translational Psychiatry“.
Traumatska povreda mozga
Još jedan prečest uzrok depresije je traumatska povreda mozga. Gotovo tri miliona ljudi svake godine se leči u hitnim službama u SAD-u zbog traumatske povrede mozga (tzv. Potres mozga). Ova povreda nastaje nakon udaraca ili udarca u glavu.
Uzrok toga mogu biti:
- padovi
- napadi
- automobilske nesreće
- povrede na radnom mestu i prilikom bavljenja sportom
I više od polovine tih pacijenata će ispuniti kriterijume za veliku depresiju tri meseca nakon povrede, kaže studija objavljena 30. novembra 2017. u časopisu „Brain Injury“.
Uzroci depresije i pol: da li je drugačije kod muškaraca i žena?
Kada je reč o depresiji, postoji izrazita rodna razlika. Prema podacima američkog „Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku“, depresija je gotovo dvostruko češća kod žena nego kod muškaraca.
Hormonski i drugi biološki faktori igraju ulogu u ovom razlikama. Na kraju, samo žene mogu imati predmenstrualnu ili postporođajnu depresiju. Isto važi i za antenatalnu (ili prenatalnu) depresiju – depresiju tokom trudnoće. Za koju „Američki koledž akušera i ginekologa“ procenjuje da pogađa 14 do 23 procenta trudnica.
Ali žene takođe imaju veće stope sezonskog afektivnog poremećaja, simptome depresije kod bipolarnog poremećaja i uporni depresivni poremećaj, napominju stručnjaci „Harvard Health-a“. Razlozi za to su povod za spekulacije. Neki istraživači veruju da su faktori okoline, poput različitih stresora i očekivanja koja društvo polaže na žene, važan faktor.
Drugi teoretišu da muškarci i žene zapravo imaju depresiju u sličnim procentima, ali da je veća verovatnoća da će žene razgovarati o svojim osećanjima, problemima i potražiti pomoć.
